Višak muških hormona kod žena nije “samo kozmetički”: Simptomi se zanemaruju, a dijagnoza čeka godinama

Akne koje ne nestaju, opadanje kose, neželjene dlake na licu, nepredvidive menstruacije, promene raspoloženja, povećanje težine… Za milione žena, ovo nisu samo dosadni simptomi – to su znaci dubljeg, često ignorisanog stanja.

Povišeni nivoi androgena, opštepoznatih kao “muški hormoni“, prave ozbiljan kolaps u ženskom organizmu – od poremećaja menstrualnog ciklusa i plodnosti, pa sve do teških metaboličkih i psihičkih problema.

Uprkos tome što ovaj specifični hormonski disbalans pogađa najmanje jednu od deset žena širom sveta, on i dalje ostaje nedovoljno dijagnostikovan, pogrešno shvaćen i prečesto odbačen kao prolazni vizuelni nedostatak.

Kada muški hormoni preuzmu kontrolu

Androgeni prirodno postoje i obavljaju važne funkcije u tel svake žene, ali problem nastaje kada njihove vrednosti pređu referentne granice. Budući da se vidljivi simptomi poput akni ili hirzutizma (povećane maljavosti) često tretiraju isključivo kao estetski nedostaci, pacijentkinje godinama ne dobijaju adekvatno lečenje.

– Ovaj višak može da izazove haos u višestrukim sistemima u telu, poremetivši menstrualne cikluse, plodnost, metabolizam, pa čak i mentalno zdravlje. Pa ipak, pošto se neki od simptoma, poput akni ili hirzutizma, često ignorišu kao kozmetički, mnoge žene ne dobijaju podršku ili lečenje koje im je potrebno – ističe dr Majkl O’Rajli, endokrinolog i vanredni profesor na Kraljevskom koledžu hirurga u Irskoj (RCSI).

Zbogom PCOS, stiže PMOS: Promena naziva za najčešći ženski poremećaj

Najpoznatiji i najčešći uzrok povišenih androgena jeste sindrom policističnih jajnika (PCOS), koji pogađa do 13 odsto žena na globalnom nivou. Međutim, medicinska zajednica ukazuje na to da je dosadašnji naziv bio potpuno pogrešan i da je stvarao veliku zabunu.

– Naziv “sindrom policističnih jajnika” je pogrešan – mnoge žene sa ovim stanjem zapravo nemaju ciste na jajnicima, a ciste na jajnicima ne moraju nužno da znače da imate ovaj sindrom. To je složen metabolički i hormonski poremećaj, ne samo reproduktivni – kaže dr Lin Kusen, doktorski istraživač iz endokrinologije i dijabetes melitusa na RCSI.

Zato su stručnjaci i zagovornici pacijenata širom sveta dugo pozivali na promenu naziva ovog poremećaja, kako bi se podigla svest i bolje razumela priroda stanja. I, konačno, ovaj poremećaj je nedavno dobio nov, zvaničan naziv – poliendokrini metabolički sindrom jajnika (PMOS).

Opasnost od površnih dijagnoza

Iako PCOS, sada PMOS, dominira u medicinskim razgovorima, to nije jedino stanje koje stoji iza viška androgena. Drugi, ponekad ozbiljniji poremećaji takođe mogu da izazovu povišene nivoe muških hormona kod žena:

• Tumori koji luče hormone: Izrasline koje nekontrolisano podižu nivoe androgena u krvi.
• Kongenitalna adrenalna hiperplazija: Grupa genetskih poremećaja koji direktno pogađaju nadbubrežne žlezde.
• Kušingov sindrom: Redak hormonski poremećaj uzrokovan produženim izlaganjem veoma visokim nivoima kortizola.
• Teška insulinska rezistencija: Duboki metabolički disbalans koji uzrokuje hormonski poremećaj.

– Prečesto se pretpostavlja da svaka žena sa visokim androgenima ima PMOS, odnosno PCOS. To može da odloži dijagnozu ovih ređih, ali potencijalno ozbiljnih stanja – upozorava u tekstu za časopis “The Conversation” dr O’Rajli.

Posledice prodiru duboko pod kožu

Efekti viška androgena idu daleko dalje od površinskog delovanja na izgled. Insulinska rezistencija pogađa većinu žena sa ovim problemom, što ih dovodi u znatno veći rizik od razvoja dijabetesa tip 2.

Mnoge žene, takođe, imaju veću telesnu težinu i samim tim veće šanse da razviju visok krvni pritisak, bolesti jetre i hronične kardiovaskularne probleme.

– Za neke žene, teškoće sa začećem su ono što ih konačno navodi da potraže medicinsku pomoć. Ali čak i kod žena koje ne pokušavaju da zatrudne, hormonski disbalans može uzeti svoj danak: anksioznost i depresija su dva do tri puta češće kod žena sa sindromom policističnih jajnika nego u opštoj populaciji – naglašava dr Lin Kusen.

Pa ipak, hormonsko zdravlje žena se i dalje prečesto tretira kao sekundarna stvar.

– Mnoge žene opisuju godine osećaja da su ih lekari odbacili, nudili im samo kontraceptivne pilule ili im govorili “da se vrate tek kada budu želele da ostanu trudne”. U proseku, žene sa PCOS čekaju više od dve godine i konsultuju se sa nekoliko različitih zdravstvenih stručnjaka pre nego što dobiju dijagnozu. Skoro polovina kaže da su njihovi simptomi u početku ignorisani – navodi dr Kusen.

Nove kliničke smernice kao prvi korak ka promeni

Ohrabrujući korak napred u načinu na koji se rešava ovaj problem dogodio se kada je Društvo za endokrinologiju u Velikoj Britaniji objavilo potpuno nove kliničke smernice kako bi pomoglo lekarima da bolje identifikuju i leče ovo stanje. Ove smernice, objavljene u junu 2024. godine u časopisu “Clinical Endocrinology“, uključuju:

• jasne dijagnostičke puteve,
• precizne preporuke o tome kada treba izvršiti analize krvi ili skeniranje,
• kao i smernice o tome kada pacijentkinje treba uputiti na specijalističko lečenje.

– Ključno je što one zvanično priznaju da višak androgena može uticati na žene u svim uzrastima – a ne samo tokom reproduktivnih godina – naglašava dr O’Rajli.

Četiri faktora na putu do prave dijagnoze

Međutim, objavljivanje smernica je samo prvi korak. Da bi se napravila stvarna razlika u životima žena, neophodno je ispuniti četiri sledeća uslova.

1. Veća ulaganja u istraživanja

Nauci još u potpunosti nije poznato zašto neke žene razvijaju višak androgena, dok druge ne, niti zašto se simptomi toliko drastično razlikuju među pojedincima. Zbog toga su potrebna veća ulaganja u naučne studije.

– Istraživanja u oblasti zdravlja žena dugo su nedovoljno finansirana, a stanja povezana sa androgenima nisu izuzetak – dodaje dr O’Rajli.

2. Bolja obuka medicinskog kadra

Lekari opšte prakse, ginekolozi, dermatolozi, pa čak i stručnjaci za mentalno zdravlje, svi imaju podjednako važnu ulogu u prepoznavanju znakova viška androgena.

– Ako se lekari na prvom pregledu ne osećaju sigurno u identifikovanju simptoma ili ne znaju kada da pokrenu dalje analize, pacijentkinje će nastaviti da prolaze neprimećeno – napominje dr Kusen.

3. Pristup pouzdanim informacijama

Žene su danas suviše često prepuštene same sebi, pretraživanju simptoma na Guglu i oslanjanju na onlajn forume.

– Znanje o tome na šta tačno treba obratiti pažnju – i šta konkretno pitati lekara – može da osnaži žene da se same zalažu za sebe i dobiju negu koju zaslužuju – smatra dr Kusen.

4. Holistička i objedinjena nega

Na kraju, hormonsko zdravlje ne postoji u vakuumu. Ono utiče – i na njega utiču – mentalno blagostanje, način života, metabolizam i reproduktivno zdravlje. Efikasan tretman znači sagledavanje kompletne slike i tela kao celine, umesto pukog rutinskog propisivanja pilula ili fokusiranja isključivo na plodnost.

Višak muških hormona može biti nevidljiv onima koji ga ne doživljavaju, ali njegov uticaj na svakodnevni život žena je dubok i stvaran. Predugo je bio neprimećen u senci medicine.

– Uz bolje razumevanje, bolje lečenje i snažniji glas za zdravlje žena, možemo osigurati da se hormonski simptomi shvate ozbiljno – i leče sa hitnošću i saosećanjem koje zaslužuju – poručuju dr Majkl O’Rajli i dr Lin Kusen.

Šta uzrokuje tamne, oštre dlake na bradi i kada zbog njih treba potražiti stručnu pomoć

Simptomi zbog kojih žene treba da provere hormone

Normalni nivoi testosterona kod muškaraca i žena u skladu sa godinama