“ESTRADNI PROSJACI, NEMAJU NIŠTA IZA SEBE” Srpski muzičar opleo po kolegama: “Dozvoljavaju da im guraju pare u usta”

Poznati harmonikaš Endži Mavrić decenijama je prisutan na domaćoj javnoj sceni gde je sarađivao sa brojnim pevačima. On je bez zadrške govorio o situaciji na estradi, a prisetio se i devedesetih godina koje su bile teške za građenje karijere.

On je prokomentarisao i svoje kolege koje zbog bakšiša dozvoljavaju svašta na nastupima.

– Svako ima svoje mišljenje, ja sam 20 godina svirao sa Bokijem Miloševićem, nemam mišljenje o tome, to je po meni estradno nevaspitanje. Upropastili su posao sa tim, nekada se muzičar cenio i poštovao. Gosti im stavljaju pare u usta – puste pare proklete. Ja to ne radim, desilo se dosta puta da sednem pored nekoga, ali da legnem pored nekoga, da mi neko sipa piće u usta i to… Nismo se zbog toga borili, borili smo se da skrenemo pažnju na sebe kvalitetom, taj pusti Instagram, ko ima više vremena da se bavi time. Neću da ih imenujem, ali prepoznaće se, ti da ih pitaš šta su oni uradili do sada? Nemaju ništa, oni su ili estradni prosjaci, nemaju ništa iza sebe, ali kada treba da se bahati tu su prvi – rekao je svojevremeno Endži za “Novu”.

Bio prijatelj Saše Popovića

Endži je bio veliki prijatelj Saše Popovića i prisustvovao je osnivanju “Granda”, o čemu je nedavno govorio za “Blic”.

– Ja sam od formiranja “Granda”, 1998 godine bio tu i znam koliki je Saša Popović borac bio, imao je dosta uspona i padova. Kada se zapalio onaj studio u Braće Stamnekovića sve je stoički podnosi, bili smo ekstra prijatelji. Uvek smo bili na ručku kada nije bilo svirki, najmanje smo pričali o muzici, voleo je da priča o kolima, garderobi, lepim stvarima, hrane. Hedonista za lepe restorane. I kada se sve desilo prošle godine Šljivić je nasledio tu priču. Bez obzira na situaciju, Sale je još ranije sve nas pripremao. On tada nije ni znao da je bolestan ali da bi sebi olakšao. Nažalost. Trudimo se da pomažemo jedni rugima sada da bi nastavili u pravcu koji je započet. Mislim da smo održali dobar put i rad sa kandidatima. Carevi umiru, države idu dalje, kako kažu neki. Išli smo sada po gradovima, bilo je dobrih kandidata. Nedostaje kao prijatelje i energija ta njegova. Znalo se kada idemo u Novi Sad pa da vidimo auto, pa stvari…svi smo mi od krvi i mesa i sve nas to čeka.