EVROPA TROŠI MILIJARDE NA ODBRANU, ALI NE MOŽE SAMA U RAT Sposobnost da se odbrani od invazije i dalje pod znakom pitanja

Sposobnost Evropske unije da odgovori na stranu invaziju do 2030. godine ostaje neizvesna zbog kontinuirane zavisnosti od Sjedinjenih Američkih Država i fragmentisanih nacionalnih odbrambenih sistema, navodi se u najnovijem izveštaju Evropskog revizorskog suda (ECA), prenosi danas Gardijan.

Sud je naveo da je EU znatno spremnija nego pre ruske invazije na Ukrajinu punog obima 2022. godine, ali da će biti teško postići cilj odbrambene spremnosti do kraja decenije.

– Postizanje odbrambene spremnosti u EU do 2030. godine i dalje predstavlja izazov – rekao je danas član ECA, Marek Opiola, koji je predvodio analizu odbrambene politike evropskog bloka.

Prema njegovim rečima, i dalje postoje velike poteškoće, poput fragmentisanih nacionalnih sistema, ili uskih grla u industriji, kao i oslanjanja na SAD.

On je naglasio da bi EU ipak mogla da ostvari značajan napredak, ako bi drastično povećala izdvajanja za odbranu i ubrzano proširila proizvodnju municije, preneo je list.

Između 2020. i 2025. godine, države članice EU povećale su izdvajanja za odbranu za 79 odsto, što je bio odgovor na rusku pretnju i zakasneli pokušaj da se ispune ciljevi NATO-a u pogledu potrošnje.

U novembru 2024. godine, Unija je ispunila obećanje o isporuci milion komada municije Ukrajini, sa osam meseci zakašnjenja.

EU je prošle godine postavila cilj odbrambene spremnosti do 2030. godine, nakon što su obaveštajne službe upozorile da bi Rusija u tom periodu mogla da bude spremna za vođenje rata velikih razmera u Evropi.

“Sposobnost za samostalno vođenje rata visokog intenziteta”

Finansijski nadzorni organ Unije naveo je da je neophodno prevazići velike prepreke kako bi se dostigao taj cilj, koji je viši revizor definisao kao “posedovanje strateške autonomije” i “sposobnost za samostalno vođenje rata visokog intenziteta”.

Viši revizor je takođe istakao da je EU spremnija nego 2019. godine, kada je sprovedena slična analiza, ali je upozorio da fragmentisane nacionalne odbrambene industrije i “nedovoljna saradnja” između vlada zemalja EU doprinose riziku od dupliranja troškova ili trajnih nedostataka u vojnim kapacitetima.

Simbol te disfunkcije, iako to nije pomenuto u izveštaju, jeste odluka Francuske i Nemačke da odustanu od projekta izgradnje zajedničkog borbenog aviona vrednog 100 milijardi evra, jer vodeće kompanije nisu uspele da reše sporove oko rukovođenja i kontrole, navodi Gardijan.

Izveštaj je istovremeno ukazao na moguću napetost između kratkoročnih potreba na bojnom polju i politike “Kupujmo evropsko”, čiji je cilj smanjenje zavisnosti od stranih dobavljača.

Prema jednoj studiji koju citira Evropski revizorski sud, u periodu od februara 2022. do juna 2023. godine, 78 odsto nabavki za potrebe odbrane koje su sprovele vlade zemalja EU realizovano je van tog bloka, pri čemu su SAD same činile 63 odsto tog udela.

“Kupujmo evropsko”

Viši revizor je naveo da je obim kupovine iz SAD porastao nakon ruske invazije na Ukrajinu, što je bilo razumljivo jer je EU morala da pronađe kapacitete koji su bili brzo dostupni.

EU je postavila zahtev da zajednička izdvajanja za odbranu donesu korist domaćoj odbrambenoj industriji, ili industriji blisko povezanih zemalja, poput Ukrajine i Norveške.

Dozvoljena je, ipak, određena fleksibilnost u slučajevima kada Evropa nije u stanju da blagovremeno proizvede ključne zalihe.

Nakon brutalnog leta obeleženog smrtonosnim ruskim napadima raketama i dronovima, Ukrajina je ove nedelje zatražila izuzeće od pravila nabavke po principu “Kupujmo evropsko” kako bi nabavila američke presretače za sistem “patriot” koristeći zajam za podršku EU vredan 90 milijardi evra.

“Konačna odluka je na državama članicama”

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je u sredu da je Ukrajina zatražila sredstva “u vrednosti od nekoliko milijardi evra” za protivvazdušnu odbranu, uključujući sisteme “patriot”.

Portparol Komisije je rekao da bi zahtev Ukrajine za rakete-presretače za sistem “patriot” zahtevao odstupanje od pravila koja nalažu da vojne nabavke finansirane iz tog zajma moraju u većoj meri da sadrže komponente evropskog porekla.

– Konačna odluka je na državama članicama i, naravno, nadamo se da će ona uskoro biti odobrena – rekao je portparol.

Viši revizor je ukazao da ponekad može da ima smisla kupovati od stranih dobavljača “kada postoji hitna kratkoročna potreba”.

– Čak i kada kupujete nešto što nemate u sopstvenim kapacitetima, uvek bi trebalo da imate plan kako da dugoročno razvijete taj ključni kapacitet unutar Evropske unije – zaključio je revizor.

(Tanjug)