Ovaj stan ima samo 17 kvadrata, ali zbog jednog detalja deluje mnogo veće: Evo o čemu se radi

Arhitekte Anita Nedić i Tin Pugelnik Stipeč organizovali su enterijer oko jednog dijagonalnog volumena koji objedinjuje kuhinju, prostor za odlaganje i radni prostor.

Mali stambeni prostori odavno nisu rezervisani samo za studentske dane ili privremena rešenja. Za neke je život u mikrostanu svestan odabir koji donosi jednostavniji stil života, manje troškove i održivije stanovanje, dok je za druge reč o nužnosti koju nameću visoke cene nekretnina i sve teža dostupnost većih stanova. Bez obzira na razlog, jedno je sigurno – kvadrati vrede više nego ikad, a upravo zato njihovo promišljeno oblikovanje postaje presudno.

Uređenje malih stambenih prostora jedan je od najvećih izazova savremene arhitekture i dizajna enterijera. Kako u svega nekoliko kvadrata osigurati mesto za kuvanje, rad, odmor, skladištenje stvari i svakodnevni život, a pritom izbeći osećaj skučenosti? Odgovor zahteva mnogo više od odabira nameštaja manjih dimenzija. Potrebno je osmisliti prostor koji je fleksibilan, intuitivan i sposoban da se prilagođava različitim situacijama tokom dana. Stan od svega 17 kvadrata smešten je u stambenoj zgradi iz 60-ih godina, u centru Zagreba.

Jedno od zanimljivijih rešenja dolazi iz arhitektonskog studija ORA, gde je arhitektica Anita Nedić, u saradnji sa kolegom arhitektom Tinom Pugelnikom Stipečem (vođom biroa specijalizovanog za projektovanje enterijera), osmislila enterijer ovog malog prostora. Duže poznanstvo, zajednički lični interesi i sličan pristup projektovanju vremenom su ih prirodno doveli do saradnje iz koje je nastao enterijer u kojem mala kvadratura nije ograničenje, nego najveća prednost – polazište za stvaranje doma koji se ne prilagođava prostoru, nego potrebama osobe koja u njemu živi.

Tako je stan od samo 17 kvadrata organizovan oko jednog elementa koji ujedno definiše osnovu prostora, njegove funkcije i način korišćenja.

„Umesto klasične podele na prostorije, stan je organizovan oko jednog dijagonalno postavljenog ugradnog volumena koji objedinjuje kuhinju, prostor za odlaganje i radni prostor. Temeljna postavka pri projektovanju bila je da se osigura stan koji svojim ukupnim utiskom ne izgleda kao da ima 17 kvadrata, već kao prostor sa jasno odvojenim funkcionalnim celinama koje se po potrebi isprepliću i stvaraju utisak znatno veće kvadrature. Tu smo postavku iteracijama rešenja osnove brusili do konačne dijagonale“, ističu arhitekte.

Ugradni element od svetle šperploče unutar sebe sadrži kuhinju, skladišni prostor (ormare) i radnu zonu te organizuje ceo enterijer, dok ostatak prostora ostaje otvoren, protočan i prilagodljiv. Takva organizacija oslobađa središnji deo stana i stvara otvorenu prostornu osnovu koja se lako prilagođava različitim načinima korišćenja. Zavisno od trenutka, isti prostor postaje mesto za rad, kuvanje, odmor ili druženje, bez potrebe za fiksnim granicama između pojedinih funkcija.

„Dijagonala je istovremeno omogućila zadovoljavajuću kvadraturu u dubini stana, gde je smešteno kupatilo izdašnih dimenzija i opreme u odnosu na ukupnu površinu. Ujedno je rešila i promenljivu dubinu projektovanih enterijerskih elemenata: u zoni kuhinje zadržana je standardna dubina kuhinjskih elemenata, oplemenjena dodatnom dubinom za skladištenje. Element se prema radnom kutku postepeno sužava i u potpunosti oslobađa prednji zid na kojem se nalazi veliki prozor. Svaka funkcija tako dobija tačno onoliko, ako ne i više, prostora bez suvišnih volumena u prostoru“, opisuju autori.

Takva dijagonalna organizacija osnove stvara niz pažljivo kadriranih pogleda koji prostor otkrivaju postepeno. Već sa ulaza pogled prolazi kroz enterijer sve do dnevnog boravka, dok zaobljeni prolaz, refleksivne površine i izmicanje volumena stvaraju utisak znatno većeg prostora od njegovih stvarnih 17 kvadrata.

„Iz onoga što je na početku izgledalo kao niz ograničenja, dobili smo rešenje koje je povećalo i upotpunilo ukupan utisak prostora. Dodavanjem zida sa ogledalom prostor smo obogatili još jednim slojem i dali mu drugu dimenziju. U odrazu se može naslutiti neka sledeća kombinacija i neki sledeći razmeštaj projektovanog nameštaja“, navode arhitekte.

Novi projekat trebalo je pomiriti sa određenim tehničkim ograničenjima. Primera radi, sa vertikalom dimnjaka odmah iza kupatila, kao i instalacijama u zidu na mestu lučnog prolaza, koje se nisu mogle premeštati.

„Zbog toga je i tolika debljina zida. U gornjoj zoni, iznad luka, instalacijama se pristupa kroz vratašca integrisana u zidnu površinu, dok su u dubini luka skriveni dodatni odeljci za odlaganje, dragoceni kod prostora ovako male kvadrature. Debeli zid je tako iz tehničke nužnosti prerastao u prostorni motiv. Oblikovanjem u formi luka, otvor smo pretvorili u element koji omekšava prelaz između celina i prolazu daje karakter, umesto da klasična vrata taj prelaz svedu na puku granicu između dve prostorije“, pojašnjavaju oni.

Paleta materijala je namerno redukovana. Svetla šperploča je u kontrastu sa tamnocrvenim kamenom koji se pojavljuje u kuhinji, dnevnom prostoru i kupatilu, povezujući enterijer u skladnu celinu. Kamen je zamišljen kao materijal koji prostoru daje identitet i povezuje pojedine celine, dok prirodno svetlo tokom dana dodatno naglašava njegovu teksturu i dubinu.

„Prirodni materijali, jednostavni volumeni i pažljivo oblikovani detalji stvaraju mirnu atmosferu u kojoj je naglasak na kvalitetu prostora, a ne na količini elemenata“, ističu autori projekta.

Iako je stan namenjen samcu, koncipiran je tako da raspored i projektovani nameštaj omogućavaju raznolike scenarije korišćenja: od samačkog života, preko života u paru, do radnog prostora ili prostora za druženje. Stoga je nameštaj pomno biran sa mišlju da bude pokretan i da se lako premešta, zavisno od potreba. Na primer, u slučaju dolaska gostiju, sofa se može premestiti na suprotan zid kako bi se dobilo mesto za stočić i stolice, a ujedno se lako pretvara u ležaj, čime se dnevna zona pretvara u spavaći deo stana.

(Jutarnji list)