RAT u Iranu gura evropsku industriju na ivicu – cene energije i ključnih sirovina ponovo rastu, lanci snabdevanja pucaju, a kompanije koje se još uvek oporavljaju od pandemije i ukrajinske krize sada ulaze u “režim pune krize”.
Foto profimedia/printskrin
Od nemačkog Mittelstanda (malih i srednjih preduzeća koja čine okosnicu te ekonomije) do industrijskih giganata poput BASF-a i ABB-a, sve više kompanija upozorava da više nema prostora za još jedan štrajk.
U skromnoj kancelariji nemačke hemijske kompanije Gehem, među plastičnim kantama i ambalažom deterdženata, vlasnica Martina Nigsvonger svakodnevno vodi krizne sastanke.
Nakon pandemije, energetske krize izazvane ruskom invazijom na Ukrajinu i američkih tarifa, novi udarac dolazi sa Bliskog istoka i ponovo pogađa upravo ono što je industriji najpotrebnije: sirovine.
– Nema predaha. Svake godine profit je sve manji i manji i na kraju nestaje. Iscrpljujuće je i više ne znate šta da radite – rekla je Najgsvonger za Rojters u fabrici u Klajnkarlbahu.
“Gehem”, koji proizvodi hemikalije za čišćenje i kočione tečnosti za automobilsku industriju, samo je jedan primer šire krize koja pogađa evropske sektore – od hemikalija i plastike do metala, tekstila i igračaka.
Rat na Bliskom istoku je samo pogoršao situaciju.
Nakon što je Iran blokirao Ormuski moreuz, ključni koridor za globalnu trgovinu energijom, cene nafte su skočile na skoro 120 dolara po barelu, dvostruko više nego što su bile početkom godine.
Istovremeno, napadi na gasna postrojenja u Iranu i Kataru potresli su tržišta.
Za Evropu, koja već ima znatno više cene energije od svojih konkurenata, ovo je veoma bolan udarac.
Prema podacima Međunarodne agencije za energiju, veleprodajna cena električne energije u Nemačkoj je oko 132 dolara po megavat-satu, u poređenju sa 48 dolara u SAD.
– Evropa je pod pritiskom i nema mesta za još jedan energetski šok u tako kratkom vremenskom periodu – upozorava Ipek Ozkardeskaja iz Swissquote-a, napominjući da su Nemačka i Velika Britanija među najranjivijima.
Procene nemačkog IW instituta pokazuju da bi samo njihove ekonomije mogle izgubiti 40 milijardi evra tokom dve godine ako cene nafte ostanu oko 100 dolara.
Mittelstand pod pritiskom Mala i srednja preduzeća – okosnica nemačke ekonomije poznata kao Mittelstand – posebno su teško pogođena.
Gechem, osnovan 1861. godine, prošle godine je imao promet od 46 miliona evra i zapošljava 165 ljudi, ali je sada zamrznuo zapošljavanje i razmatra otpuštanja prvi put u dve decenije.
Investicije su obustavljene, uključujući novu liniju za punjenje i proširenje solarne elektrane, a cena sulfaminske kiseline – ključne sirovine za proizvode kao što su tablete za mašinu za pranje veša – porasla je za petinu, već povećavajući troškove kompanije do 400.000 evra ove godine.
Problemi se ne zaustavljaju sa energijom.
Blokada Ormuskog moreuza poremetila je snabdevanje đubrivima, sumporom, helijumom, aluminijumom i plastikom, i povećala troškove transporta.
– Ova situacija će teško pogoditi mala i srednja preduzeća, jer mnoga nemaju alternativne lance snabdevanja – upozorava Volfgang Grose Entrup iz nemačkog hemijskog udruženja VCI.
Čak i pre ove krize, srednja industrija (Mittelstand) je bila pod pritiskom: 2025. godine je bankrotiralo više od 24.000 kompanija, najviše od 2014. godine.
Kriza se širi na velike industrijske sisteme
Nemački Lanxess je najavio ukidanje 550 radnih mesta i povećanje cena, a BASF već povećava cene i do 30 procenata.
Evonik upozorava da neće biti moguće u potpunosti prebaciti troškove na kupce, a Henkel beleži povećanje cena sirovina u celom lancu snabdevanja.
– Naše kompanije posluju u punom kriznom režimu – kaže VCI, a slična slika se vidi širom Evrope.
Generalni direktor kompanije ABB, Piter Voser, upozorava da bi produženi rat mogao ozbiljno da utiče na globalnu ekonomiju, sa rastućim cenama energije i potencijalnim poremećajima u proizvodnji.
Francuski proizvođač plastičnih cevi, Elidan, već oseća posledice: azijski dobavljači proglašavaju „višu silu“ i prekidaju isporuku sirovina.
– Ako se sukob nastavi, moraćemo da povećamo cene. Ne možemo sami da apsorbujemo ovu vrstu šoka – kaže generalni direktor kompanije Mark-Antoan Blen.
Danski LEGO pokušava da smanji svoju zavisnost od fosilnih goriva prelaskom na reciklirane materijale i bioplastiku, ali čak ni to ne ublažava osnovni problem – hroničnu nestabilnost, piše tportal.
– Pandemija, inflacija, rat u Ukrajini, carine… previše je toga. Volatilnost nikada nije dobra – zaključuje izvršni direktor kompanije Nils Kristijansen.
(BizPortal)
BONUS VIDEO:
TEHERAN U PLAMENU: Snimci izraelskog i američkog reketiranja