NAMERA pojedinih država na istočnom krilu NATO pakta da ukinu decenijske zakonske i ustavne barijere kako bi omogućile raspoređivanje i tranzit američkog nuklearnog oružja na svojoj teritoriji dovela je vojno-političku situaciju na evropskom kontinentu do tačke usijanja.
Marek Uliasz / imageBROKER / Profimedia
Dok Finska i Litvanija preduzimaju konkretne pravne i logističke korake ka potpunoj nuklearizaciji svojih granica prema Ruskoj Federaciji, Moskva upozorava da ovi potezi neće doneti bezbednost istočnoj Evropi, već će te zemlje pretvoriti u direktne mete za nuklearni odgovor.
Finska legalizovala atomske bombe, Litvanija menja Ustav
Najradikalniji zaokret u dosadašnjoj arhitekturi bezbednosti na severu Evrope izvela je Finska. Zvanični Helsinki je i formalno stavio tačku na svoju višedecenijsku vojnu neutralnost i antinuklearnu politiku. Finski predsednik Aleksander Stub potpisao je izmene Zakona o atomskoj energiji, čime je zvanično omogućeno skladištenje, ali i tranzit nuklearnih bojevih glava preko finske teritorije. Ovaj zakon otvara vrata za NATO avione sposobne da nose taktičke nuklearne bombe tipa B61 direktno uz rusku granicu.
Sličnim putem ubrzano kreće i Litvanija. Grupa od 50 poslanika u litvanskom Parlamentu podnela je predlog amandmana za izmenu člana 137. Ustava, koji je do sada izričito zabranjivao raspoređivanje oružja za masovno uništenje na teritoriji ove baltičke republike. Litvanski predsednik Gitanas Nauseda javno je podržao ovu inicijativu, naglasivši da je pomenuta ustavna odredba „zastarela“ i da Vilnjus mora postati deo aktivnog „nuklearnog odvraćanja“ protiv Rusije.
Novi litvanski premijer Mindaugas Sinkevičijus takođe forsira ovaj proces kroz hitno usklađivanje vojnog zakonodavstva, kako bi se uklonile sve infrastrukturne prepreke za prihvat američkih nuklearnih kapaciteta i trajno stacioniranje NATO snaga duž granice.
Vašington širi „Nuklearno deljenje” na istok
Ove akcije Baltičkih država i Finske nisu izolovani potezi, već predstavljaju deo šire strategije o kojoj se uveliko pregovara unutar zapadnog vojnog bloka. Vašington je signalizirao otvorenost za proširenje svog programa “Nuklearno deljenje” (Nuclear Sharing) van trenutnih šest evropskih baza, raspoređenih u pet država članica – Nemačkoj, Italiji, Belgiji, Holandiji i Turskoj.
Suvalki koridor kao bure baruta
Poseban bezbednosni izazov u novonastaloj situaciji predstavlja Suvalki koridor – uski pojas zemlje dužine oko 65 kilometara koji spaja Belorusiju (saveznicu Rusije) sa ruskom eksklavom Kalinjingrad, a koji ujedno razdvaja Poljsku i Litvaniju. S obzirom na to da se Litvanija nalazi direktno između Kalinjingrada i Belorusije, vojni analitičari upozoravaju da bi potencijalno raspoređivanje NATO taktičkog nuklearnog oružja u ovoj regiji automatski pretvorilo Suvalki koridor u najkritičniju tačku na planeti. Svaki pokušaj promene vojnog statusa kvo na ovom prostoru mogao bi da izazove momentalnu reakciju Oružanih snaga Ruske Federacije kako bi se zaštitila eksklava Kalinjingrad.
Pored Poljske, upravo su baltičke zemlje izrazile najveći interes da postanu domaćini za američke avione dvostruke namene, poput lovaca pete generacije F-35, koji mogu da nose termonuklearne gravitacione bombe. U ovu opasnu preraspodelu moći ubrzano se uključuje i ostatak nordijskog kruga. Švedski premijer Ulf Kristerson već je signalizirao otvorenost za pregovore o evropskom nuklearnom kišobranu, dok su potezi danske premijerke Mete Frederiksen i potpisivanje nuklearnog sporazuma sa Francuskom otvorili oštru debatu o ukidanju sedam decenija stare zabrane stacioniranja tuđeg atomskog oružja u toj zemlji.
U međuvremenu, Nemačka unutar Evropske unije pokušava da uspostavi sopstveni nuklearni okvir, dok sa Londonom zajednički razvija hipersonične projektile. Ovi zajednički koraci zapadnog bloka dodatno podižu ulog u ovoj geopolitičkoj igri, ubrzano pretvarajući nekada mirni sever i istok Evrope u ofanzivnu lansirnu platformu uperenu direktno ka Ruskoj Federaciji.
Nova gvozdena zavesa
Reakcija Ruske Federacije na ovu ubrzanu militarizaciju bila je oštra i konkretna. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov poručio je da odluka o ukidanju zabrane nuklearnog oružja u Baltičkim državama neće povećati njihovu bezbednost. Naprotiv, Peskov je naglasio da će ovi potezi „značajno povećati nivo opasnosti“ za same te zemlje, jer će Rusija biti primorana da preduzme snažne vojne i tehničke kontramere kako bi zaštitila svoje nacionalne interese. Istovremeno, portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova ocenila je poteze Helsinkija kao “pobedu slepe rusofobije nad zdravim razumom”.
Na terenu, Moskva je već povukla radikalne logističke i vojne poteze koji materijalizuju ova upozorenja. Rusija je najpre privremeno obustavila kompletan železnički saobraćaj kroz svih pet graničnih prelaza sa Finskom, potpuno zaustavivši putnički, teretni i prevoz vozila. Paralelno sa ovom blokadom, Moskva je zatvorila i po jedan ključni granični prelaz sa Estonijom i Letonijom, čime je ekonomski i infrastrukturno počela potpuno da se odseca od svojih severozapadnih suseda, efikasno spuštajući novu gvozdenu zavesu. Ova odmazda je brzo dobila i svoju direktnu vojnu dimenziju, pošto su izvori iz odbrambenih struktura u Moskvi potvrdili da su Finska i Baltik, stupanjem novih zakona na snagu, zvanično uvršteni na listu “potencijalnih meta” za ruski nuklearni odgovor i neuhvatljive hipersonične sisteme poput “Orešnika”.
Korak bliže tački bez povratka
Ulazak Finske i Baltika u nuklearnu arhitekturu NATO pakta predstavlja najopasniju fazu eskalacije sveobuhvatne konfrontacije između Rusije i Zapada od završetka Hladnog rata. Pokušavajući da se sakriju pod američki nuklearni kišobran, Helsinki i Vilnjus su zapravo izbrisali tampon-zonu koja je decenijama osiguravala stabilnost na severu Evrope. Umesto veće bezbednosti, koju su lideri ovih zemalja obećavali svojim građanima, dobili su zatvorene granice, prekinute ekonomske veze i status primarne mete u slučaju globalnog sukoba. Evropa se time opasno približila scenariju u kojem bi i najmanja pogrešna procena, na liniji razdvajanja, mogla da zapali fitilj nuklearnog arsenala.
VIDEO BONUS:
NATO BI DA HAPSI SRPSKE POLICAJCE! Ko želi da stavi metu na čelo policiji Srbije???