Недељама већ трају оптужбе Јанакопулоса да судије, али и руководство Евролиге систематски раде против његовог клуба. Панатинаикос ове сезоне има један од најскупљих и најквалитетнијих састава у Европи, али серија пораза нешто је са чиме се његов власник очигледно тешко мири. Због тога се на мети његових оштрих речи нису нашли само судије и челници такмичења, већ и папрено плаћени играчи.
Некада је исти дрес носио и Дејан Бодирога – легенда Панатинаикоса и човек који је клубу донео две титуле у Евролиги. Скоро три деценије касније, његов банер је скинут са сводова дворане “OAKA” арене, што је преседан у историји кошарке.
Бурне реакције уследиле су одмах. Некадашњи Бодирогин саиграч Турчин Ибрахим Кутлај изјавио је да се отац садашњег власника клуба, легендарни Павлос Јанакопулос, “вероватно преврће у гробу” због таквог потеза.
Димитрис је у више наврата јавно прозивао арбитре, међу којима и српског судију Илију Белошевића, тврдећи да су плаћени и да намерно доносе одлуке на штету Панатинаикоса. После једног пораза отишао је и корак даље – поручио је да очекује оставке свих у клубу.
Најновија одлука додатно је подигла температуру у јавности: Јанакопулос је најавио да ће до краја сезоне лично пратити не само сваку утакмицу поред терена, већ и сваки тренинг екипе у Атини.
Таква личност ретко се виђа у европској кошарци. Увек у позицији човека који је “против свих”, у непрестаној борби са системом који сматра неправедним. Његове објаве на Инстаграму редовно изазивају пажњу – било да се јавља касно увече из канцеларије или док се вози колима, директно се обраћајући јавности и навијачима.
Јасно је да Јанакопулос добро зна како функционише притисак у спорту. Свака његова изјава може се тумачити и као притисак на систем, али и као покушај да тргне сопствени тим. Чак и када критикује играче, порука је често јасна – ако већ не могу да победе, онда морају бар да се боре на терену.
Ипак, без обзира на новац, компаније или титуле, постоје потези који се не очекују од човека који стоји на челу једног од највећих клубова Европе. А управо ту се најчешће призива име његовог оца – Павлоса Јанакопулоса за кога многи верују да би имао шта да каже о свему што се данас дешава у Панатинаикосу.
Очево наследство зеленог царства
Као наследник једне од најмоћнијих породица у грчком спорту и бизнису, Димитрис је годинама једна од најупечатљивијих фигура европске кошарке – човек који истовремено управља фармацеутским гигантом, фирмама које послују у САД и брине се о наслеђу клуба који је његова породица подигла на врх Европе.
Димитрис је одрастао у окружењу у којем су спорт и бизнис били део свакодневице. Као једини син Павлоса Јанакопулоса, од малих ногу био је део приче о Панатинаикосу и породичном послу који је израстао у једну од најзначајнијих фармацеутских компанија у Грчкој.
Веома рано се укључио у породични бизнис, а 2004. године постао је први потпредседник компаније “Vianex”. Осам година касније, 2012, именован је за заменика главног извршног директора, да би 2019. преузео функцију председника Управног одбора и генералног директора компаније.
Поред фармацеутске индустрије, Јанакопулос је наставио и породичну традицију у спорту. У периоду од 2018. до 2020. године био је и председник спортског друштва Панатинаикоса.
Ипак, његова прича не може се разумети без наслеђа које му је оставио отац – човек који је изградио кошаркашку империју.
Тај човек био је Павлос Јанакопулос, легендарни грчки бизнисмен који је од Панатинаикоса направио један од најуспешнијих клубова у историји европске кошарке. Рођен 1929. године у Атини, са браћом од породичне апотеке створио је фармацеутског гиганта.
Љубав према Панатинаикосу носио је још из детињства, када је са браћом сваке недеље ишао на утакмице. Та страст касније је прерасла у један од најамбициознијих спортских пројеката у Европи.
После великог тријумфа грчке репрезентације на Европском првенству 1987. године, Павлос је заједно са братом Танасисом преузео кошаркашки клуб. Уследиле су године великих улагања и довођења врхунских играча, међу којима су били и легендарни Никос Галис и НБА легенда Доминик Вилкинс.
Прва круна тог пројекта стигла је 1996. године, када је Панатинаикос у Паризу освојио титулу шампиона Европе. У годинама које су уследиле, са Жељком Обрадовићем клуб је освојио још пет европских титула и десетине домаћих трофеја, створивши једну од највећих европских династија.
Углед клуба и моћ контроле
Управо то наслеђе данас носи Димитрис. Али ако настави да се понаша на начин на који то чини последњих месеци, ризикује да уруши све што је његов отац стрпљиво градио деценијама.
Критика сама по себи није проблем. У спорту су жестоке речи, саопштења и притисак на систем честа појава, чак и када за њих нема чврстог основа. Међутим, у случају Јанакопулоса, поједини потези све више делују као удар на углед клуба који би требало да буде симбол стабилности, успеха и доминације у европској кошарци.
Временом је створио атмосферу у којој се његово име и клуб све више посматрају као једно те исто. Ко год има мишљење о њему, има га и о Панатинаикосу. Управо у томе лежи опасност – поистоветити себе са институцијом која би морала да буде већа од било ког појединца. Чак ни његов отац, легендарни Павлос Јанакопулос, није себи дозволио такав луксуз.
Зато се данас намеће питање: може ли Јанакопулос да пронађе равнотежу између бурног темперамента и одговорности коју носи породично име?
Јер наслеђе које је Павлос оставио није само у трофејима и титулама. Његова највећа заоставштина била је идеја да је Панатинаикос институција – клуб који мора бити изнад сваког појединца. И управо је то вредност која би, посебно на Балкану, требало да нам буде блиска и добро позната.