GODINE 1989. domaćinstva koja su pripadala najbogatijih 10 odsto po prihodima posedovala su 32 odsto ukupnog bogatstva u SAD, prema podacima američkih Federalnih rezervi. Do 2025. godine taj udeo je porastao na 68 odsto. Za ovaj fenomen postoji naziv: ekonomija u obliku slova K (K-shaped economy). Bogati nastavljaju da se bogate, dok svi ostali zaostaju – barem u poređenju s njima.
Foto: Viacheslav Muzyka / Alamy / Profimedia
Poslednjih godina, a posebno tokom tri godine nakon inflacione krize, razlika između dva kraka tog “K” značajno se povećala, prenosi CNN.
Ali nije stvar samo u tome koliko ljudi zarađuju. Važno je i šta poseduju i kako troše svoj novac.
Dobra vest je da su Amerikanci iz svih prihodovnih grupa postali bogatiji tokom poslednje tri godine.
Međutim, bogatstvo imućnih Amerikanaca raslo je mnogo brže nego kod srednje i niže klase. Neto bogatstvo najbogatijeg jednog procenta poraslo je za 30 odsto u poslednje tri godine. U isto vreme, bogatstvo srednjih 40 odsto stanovništva poraslo je za manje od 10 odsto.
Zašto? Odgovor se uglavnom svodi na tri faktora: nekretnine, akcije i inflaciju.
Nekretnine i akcije
Najbogatijih 20 odsto Amerikanaca poseduje više od polovine ukupne vrednosti kuća u Americi – koja je naglo porasla u poslednjih nekoliko godina. A kako su kamatne stope na hipoteke rasle, Amerikanci sa nižim prihodima su ostali isključeni iz američkog sna. Samo tri odsto vrednosti kuća u Americi poseduje onih 20 odsto na dnu lestvice.
Kako su kamatne stope na stambene kredite rasle, Amerikanci sa nižim primanjima sve više su bili isključeni iz mogućnosti da kupe svoj dom. Najsiromašnijih 20 odsto stanovništva poseduje samo tri odsto ukupne vrednosti američkih nekretnina.
Jaz je dodatno produbljen nakon pandemije. Kada su kamatne stope na hipoteke pale na istorijski nizak nivo, američki vlasnici kuća refinansiranjem svojih kredita oslobodili su oko 430 milijardi dolara kapitala iz svojih nekretnina, što im je donelo značajnu finansijsku prednost.
Više od tri četvrtine finansijske imovine u SAD, uključujući akcije, nalazi se u rukama najbogatijih 20 odsto, dok više od četvrtine pripada najbogatijem jednom procentu.
Inflacija
Amerikanci u različitim kategorijama prihoda različito doživljavaju inflaciju: Potrepštine na koje Amerikanci sa nižim prihodima troše veći procenat svojih prihoda (posebno stanovanje i hrana) postale su skuplje u poređenju sa stvarima koje kupuju bogatiji Amerikanci. To se vremenom sabira: Između 2005. i 2023. godine, stvarne potrošačke cene porasle su za 57% za donjih 20% i samo 46% za gornjih 20%, prema podacima Federalnih rezervi Mineapolisa.
Trošenje
Amerikanci koji su zarađivali manje od 40.000 dolara godišnje smanjili su svoju potrošnju počev od januara 2023. i ponovo su počeli da stagniraju tek u septembru 2024. Tokom protekle tri godine, povećali su svoju potrošnju prilagođenu inflaciji za samo 1,3 odsto – u poređenju sa 7,6 odsto za domaćinstva koja zarađuju 125.000 dolara ili više.
Visoka potrošnja ljudi sa visokim prihodima povećala je ukupnu potražnju za robom i uslugama, što je pomoglo da se neke cene održe višim za sve Amerikance. Dakle, bogati Amerikanci ne samo da imaju više novca, već imaju i bolje mogućnosti da uvećaju svoje bogatstvo od manje imućnih Amerikanaca: Imaju pristup tržištima nekretnina i akcijama do kojih su Amerikanci sa nižim prihodima isključeni. I više su zaštićeni od inflacije.
(Euronews)