Evo sa koliko godina treba da predamo vozačku dozvolu: Ali i do koliko po zakonu možemo da je produžimo i kako

Za mnoge starije građane automobil nije samo prevozno sredstvo, već način da ostanu samostalni i obavljaju svakodnevne obaveze. Ipak, kako godine prolaze, prirodno dolazi do promena koje mogu uticati na sposobnost upravljanja vozilom, zbog čega se često postavlja pitanje – postoji li starosna granica nakon koje više nije dozvoljeno voziti?

Iako pojedina istraživanja ukazuju da se rizik od saobraćajnih nezgoda povećava u poznijim godinama, u Srbiji ne postoji propisana životna dob nakon koje vozač automatski gubi pravo da upravlja automobilom.

Posle ove životne dobi rizik postaje veći

Rezultati istraživanja Instituta za osiguranje i bezbednost na autoputevima(IIHS) iz SAD-a, pokazuju da se kod vozača starijih od 70 godina povećava rizik od smrtonosnih saobraćajnih nezgoda.

Iako u proseku voze manje od mlađih vozača, statistika pokazuje da stariji učesnici u saobraćaju imaju veću stopu smrtnosti po pređenom kilometru. Analize ukazuju da su između 1995. i 2016. godine vozači stariji od 70 godina povećali godišnju kilometražu za oko 65 odsto, što ih dodatno izlaže opasnostima u saobraćaju.

Istraživanja pokazuju i da osobe sa suženim vidnim poljem imaju dvostruko veću verovatnoću da učestvuju u saobraćajnoj nezgodi, dok istovremeni problemi sa vidom i sluhom dodatno povećavaju rizik od teških posledica.

Zašto su raskrsnice najveći problem?

Stručnjaci navode da stariji vozači najčešće greše prilikom procene prvenstva prolaza, uključivanja u saobraćaj i procene brzine drugih vozila.

Posebno su rizične raskrsnice, gde se događa veliki broj najtežih saobraćajnih nezgoda. Upravo zbog toga savetuje se da porodica na vreme razgovara sa starijim članovima o eventualnom ograničavanju ili prestanku vožnje, ukoliko zdravstveno stanje počne da utiče na bezbednost.

Nema starosne granice, ali postoje posebna pravila

Za razliku od pojedinih država, Srbija ne propisuje maksimalnu starost do koje neko može da poseduje vozačku dozvolu.

Međutim, nakon navršene 65. godine života, prilikom produženja vozačke dozvole obavezan je lekarski pregled kojim se procenjuje da li je vozač i dalje zdravstveno sposoban da bezbedno učestvuje u saobraćaju. Ukoliko lekarska komisija utvrdi da su ispunjeni svi zdravstveni uslovi, dozvola može biti produžena.

Šta je potrebno za produženje vozačke dozvole?

Vozači koji su navršili 65 godina najpre moraju da obave lekarski pregled, a lekarsko uverenje ne sme biti starije od šest meseci u trenutku podnošenja zahteva. Nakon toga potrebno je pripremiti važeću ličnu kartu, staru vozačku dozvolu i dokaz o uplaćenim administrativnim taksama, a zahtev se podnosi u nadležnoj organizacionoj jedinici Ministarstva unutrašnjih poslova.

Važno je da se zahtev podnese najranije 30 dana pre isteka važenja postojeće vozačke dozvole, kako bi se izbegle eventualne sankcije zbog vožnje sa isteklim dokumentom.

Koliko košta lekarski pregled?

Za vozače A i B kategorije pregled u državnim zdravstvenim ustanovama uglavnom košta oko 2.000 dinara, dok se u privatnim ordinacijama cena najčešće kreće do 4.000 dinara.

Kod vozača starijih od 65 godina trošak pregleda, u zavisnosti od ustanove, uglavnom iznosi između 1.500 i 3.000 dinara.

Profesionalni vozači prolaze detaljnije zdravstvene provere koje uključuju EKG, testove na psihoaktivne supstance i druge specijalističke preglede, pa se cena kreće od oko 6.000 do 8.000 dinara, a u pojedinim slučajevima može biti i viša.

Automobili novije generacije opremljeni su brojnim sistemima koji mogu pomoći vozaču, poput automatskog kočenja, upozorenja na vozila u mrtvom uglu, pomoći pri zadržavanju u saobraćajnoj traci i drugih bezbednosnih tehnologija.

Ipak, stručnjaci upozoravaju da takvi sistemi mogu samo da smanje mogućnost greške, ali ne mogu da zamene dobru procenu, koncentraciju i zdravstvenu sposobnost osobe koja sedi za volanom. Zato se redovni lekarski pregledi i procena sopstvenih sposobnosti smatraju ključnim za bezbedno učešće u saobraćaju.

Kurir.rs