Дебата о проширењу последњих месеци значајно се убрзала, али још нема сагласности о томе како би следеће проширење требало да изгледа.
Министри за европске послове у Даблину ове недеље разговарају о заштити Уније од могућег кршења владавине права након пријема нових чланица, што је само први у низу састанака и одлука у периоду до краја године, за који комесарка Марта Кос најављује као “јесен проширења”.
Земље чланице ставиле су на сто различите, понекад и супротне предлоге. Немачка и Француска заједно су у јуну предложиле концепт постепене интеграције земаља кандидата у институције ЕУ и заједничко тржиште, како би предности чланства биле доступне и пре формалног пријема – за оне који напредују.
Берлин и Париз наводе да је циљ убрзавање проширења, а не тражење замене за пуноправно чланство. У случају Украјине, канцелар Мерц предложио је “придружено” чланство, као фазу на путу ка пуноправном чланству. Своје идеје изнеле су и земље Бенелукса и многе друге државе чланице.
Како спречити да пријем нових чланица значи и увоз проблема
Дилема која је пред министрима за европске послове ове недеље већ годинама прати сваку дебату о проширењу – како спречити да пријем нових чланица значи и увоз проблема. Шта ако нове чланице крше владавину права и злоупотребљавају право вета? Неке земље траже додатне заштитне механизме – од привременог ограничавања права гласа нових чланица до нових инструмената за заштиту владавине права.
Други, међутим, упозоравају да се тако ризикује стварање Европске уније са чланицама првог и другог реда.
“Заштитни механизми биће део приступног уговора, у то нема сумње, због онога чему смо раније били сведоци унутар Европске уније”, рекао је ирски министар за европске послове Томас Берн, додајући да је расправа о тим механизмима већ “кључни део приступног процеса Црне Горе”.
“Разговарамо о новој генерацији заштитних механизама како бисмо осигурали да нове државе чланице поштују демократију и владавину права када једном уђу у ЕУ, током наредних пет, десет или петнаест година”, поручила је Кос на састанку министара за европске послове у Даблину.
Према њеним речима, заштитне клаузуле нису новост у процесу проширења и постојале су и у ранијим приступним уговорима. Одбацила је оцене да би такви механизми могли да доведу до стварања чланства „другог реда“, јер би морали да буду привременог карактера.
Већ 30. септембра Европска комисија требало би да представи своје предлоге за припрему ЕУ за проширење – како реформисати одлучивање, како спречити нове блокаде и како кандидатима омогућити постепену интеграцију.
А онда, 15. октобра, следи кључна стратешка дебата на самиту европских лидера.
Тада би требало да постане јасније којим путем ЕУ жели даље и да ли постоји политичка сагласност да се садашња геополитичка подршка проширењу претвори у конкретне одлуке.
Украјина и Црна Гора чекају конкретне одговоре
Земље кандидати очекују више јасноће и предвидљивости о наредним корацима.
Украјина очекује јасан одговор шта значи обећање о будућем чланству и како наставити преговоре упркос постојећим политичким блокадама. За Кијев је то посебно важно и у контексту могућих мировних преговора са Русијом и разговора о будућем политичком и безбедносном поретку у Европи.
Црна Гора би, према плановима, требало да затвори сва преговарачка поглавља до краја године, а започет је и рад на приступном уговору. Подгорица жели одговор на питање може ли реално да рачуна на чланство у наредне две или три године.
Србија и даље на чекању
У случају Србије – иста дилема као и претходних година: да ли је међу државама чланицама могућ консензус о наредном кораку.
Готово пет година није отворен нови преговарачки кластер, а последњи неуспели покушај учињен је у јулу. Србија сада улази и у изборну кампању, па је питање да ли у таквим околностима до краја године уопште може да дође до корака који би омогућили политичку деблокаду процеса.
Крајем октобра стиже и нови годишњи пакет Европске комисије о проширењу, са новим оценама напретка свих кандидата.
Комесарка за проширење Марта Кос говори о својеврсном новом “Хелсиншком моменту” у Европској унији – алудирајући на политичке одлуке донете сада већ далеке 1999. године на самиту у Хелсинкију, које су трасирале пут за велико проширење ЕУ 2004. године.
Да ли смо заиста пред сличним тренутком, требало би да буде много јасније до краја “јесени проширења”.
