Француски председник Емануел Макрон био је домаћин видео-самита европских лидера и представника Европске комисије, на којем се разговарало о заштити деце на интернету.
“Циљ овог састанка је била пре свега координација између различитих иницијатива да се ојача безбедност деце на интернету и да се ограничи приступ деци друштвеним мрежама. Постоји иницијатива да то буде за млађе од 15 или 16 година”, каже дописник РТС-а из Брисела Душан Гајић.
Указује да се разликују идеје земаља чланица.
“У првом плану су највише биле до сада Француска и Шпанија, али Грчка је недавно најавила забрану друштвених мрежа за млађе од 15 година, а на овом самиту било је дванаест земаља плус Европска комисија”, додаје Гајић.
Према оцени учесника, све је више сагласности да прекомерно коришћење друштвених мрежа негативно утиче на децу.
“Постоји растући консензус да је претерани боравак деце на друштвеним мрежама нешто што негативно утиче на њихов психолошки и ментални развој и отуда иницијатива да се то ограничи. Такође, помиње се и зависнички дизајн друштвених мрежа који има негативне ефекте”, каже Гајић.
Међутим, једно од питања које се поставља је како технички то спровести и како избећи да у свакој земљи постоје другачија правила за приступ интернету.
“Количина времена коју наша деца проводе гледајући у екране никада није била већа. То је време које не проводе на игралишту са својим вршњацима. Што више времена проводе онлајн, већа је вероватноћа да ће бити изложени штетном и илегалном садржају, као и злостављању од стране онлајн предатора. Ово окружење не користи младим умовима у развоју. Делим бриге родитеља који немају одговарајућа решења за заштиту своје деце. На родитељима је да одгајају своју децу, а не на интернет платформама”, поручила је Урсула фон дер Лајен, председница Европске комисије.
Како ће апликација функционисати
Европска комисија представила је техничко решење, апликацију која би требала ускоро да буде оперативна и доступна свим земљама чланицама и корисницима. Планирано је да се приликом регистрације на интернет платформама користе лични документи и технологија препознавања лица.
“Она је првенствено била замишљена да малолетницима онемогући приступ одређеним садржајима за одрасле на интернету, али би могла да се користи и за могућу и најављену забрану друштвених мрежа за млађе од 15 или 16 година”, додаје Гајић.
У Европској комисији сматрају да ће тиме бити отклоњена кључна препрека.
“Платформе више неће имати изговор да не примењују ограничења, јер техничко решење сада постоји. Остаје да се види како ће се иницијативе између земаља чланица координисати у наредном периоду”, поручује Гајић.
Законски оквири – али и бројне недоумице
Едукаторка о безбедности деце на интернету Катарина Јонев истиче да се о овој теми мора говорити без сензационализма.
“Медији су поприлично бомбастично дочекали ову вест. Међутим, морамо бити изузетно опрезни када је ова ситуација у питању”, каже Јонев.
Иако су усвојени одређени акти који се тичу спречавања дигиталног насиља, Јонев указује да они још нису обавезујући и да отварају бројна питања.
“Константно причамо да мора да се покаже документ да би се приступило друштвеним мрежама. Али шта ћемо са децом која немају та документа, која имају мање од 18 година? Где нестају ти подаци? Европска унија каже ми не желимо да знамо ко је са друге стране те фотографије нашег пасоша и личне карте. Довољна нам је фотографија званичног документа, али ипак негде наши подаци иду. Како ће то бити, између осталог, регулисано”, пита Јонев.
Указује да је питање да ли ће анонимност, која је једна од одлика данашњег интернета, онда уопште постојати.
“Овде је циљ не ко је са друге стране екрана, него колико особа има година. Мора боље да се дефинише овај узраст, пре свега мање од 18 година. Притом ограничити интернет који је данас једна од основних људских права. Интернет нису само негативне ствари које нам долазе из виртуелног света. Интернет нама служи за едукацију, за умрежавање, за постизање неких вештина и знања која деци јесу нужна за 21. век, тако да треба бити пажљив”, наглашава Јонев.
Без сарадње великих компанија нема резултата
Према њеним речима, успех ове мере директно зависи и од технолошких гиганата.
“Без подршке великих ИТ компанија, као што су Мета, ТикТок и Снепчет, ова прича може веома лако да падне у воду, а питање је колико ове велике компаније желе да изађу у сусрет нормативним актима Европске уније”, упозорава Јонев.
Као пример навела је Аустралију, која је увела забрану друштвених мрежа за млађе од 16 година.
“Деца су нашла алтернативне правце како да буду саставни учесници виртуелног света и отишли су на платформе које су поприлично небезбедне. Ми мислимо да су ТикТок, Инстаграм, Снапчат највеће зло које нашу децу може да закачи на интернету, нажалост постоје платформе које су много небезбедније, где је садржај поприлично суров, насилан, агресиван и бруталан. Деца тек нису за такав садржај спремна. Али су просто нашли те алтернативне правце и друштвене мреже где они сада имају профиле и где нема никакве провере, нема цензуре, нема контроле, нема безбедности”, каже Јонев.
“Забране су мач са две оштрице”
На питање шта је ефикасније – забране или едукација, одговор је јасан – кључ је у родитељима.
“Нема или-или. И једно и друго је подједнако битно, али пракса показује да нама требају родитељи. Нама не требају забране. Закони су увек нешто што нам је нужно потребно да бисмо знали ред, рад и дисциплину, али нама су потребни родитељи који ће преузети много одговорнију улогу у дигиталном васпитању своје деце”, истиче Јонев.
Додаје и да забране често немају жељени ефекат.
“Забране су мач са две оштрице. Деца су дигитално писмена и увек ће наћи начин да их заобиђу. Али дете које је освешћено, које је потковано знањем и предзнањем, дете које има добро поверење са родитељем – увек ће знати како да избегне ризичне ситуације, како да се правилно постави, коме да пријави насиље и родитељ који ће бити сигурнији заправо да његово дете зна како да плива у виртуелном свету”, поручује Јонев.
