“BIO SAM GLADAN, JEO SAM TRAVU” Drago je zbog siromaštva počeo da plovi svetskim morima i zaradio bogatstvo – a onda se vratio kući i… (VIDEO)

Drago Hrstić iz Hercegovine, tačnije iz Gornjeg Graba kod Ljubuškog prošao je put od teškog siromaštva i gladi do rada u zapadnoj Evropi i plovidbe svetskim morima. Preživeo je i stravičnu oluju na Pacifiku, u kojoj je potonulo 17 brodova, a danas, uprkos godinama rada, živi bez penzije i izdržava se od sopstvenog rada.

Njegovu životnu priču zabeležio je novinar Mario Brkić u reportaži za portal Glas Hercegovine. Hrstić je rođen 30. jula 1944. godine, a odrastao je u šestočlanoj porodici. Govoreći o detinjstvu i periodu posleratnih radnih zadruga, prisetio se izuzetno teških uslova i rada koji je počeo još u najranijoj mladosti.

“Nikad u životu mi nije bilo teže nego tada. Dete nema šta jesti”, istakao je Drago, opisujući trogodišnji period nezapamćene nestašice i siromaštva tokom kojeg je porodica doslovno morala da jede travu kako bi preživela.

Prekretnica u tom teškom periodu dogodila se kada je kao dečak, u četiri sata ujutru, krišom od oca uzeo nekoliko šaka kukuruza i posejao ih na porodičnom imanju. Urod su uspeli da uberu krajem novembra, pa su pred sam Božić skuvali hleb i puru.

“Skuvali hleb i puru skuvali, najeo se!”, ispričao je Drago, dodajući da je otac tada morao da ga upozorava da odjednom ne pojede previše hrane nakon godina gladovanja.

Poštenje u Austriji i pakao na Pacifiku

Nakon odsluženja vojnog roka u mornarici, Drago je otišao na rad u Austriju, gde je na snegu slučajno pronašao zlatni sat i nakit vredne između 300 i 500 tadašnjih maraka. Umesto da ih zadrži, pošteno ih je predao policiji, što mu je otvorilo vrata za prvi posao, kopanje rupa za postavljanje električnih stubova.

Tvrdi da je za devet meseci zaradio 33.000 maraka, poručivši: “Mogao sam u Ljubuškom napraviti neboder!” Novac je dao roditeljima, a potom se uputio u Nemačku, gde je radio na građevini.

Nakon školovanja za kuvara i konobara u Makarskoj, u Trstu se ukrcao na američki brod i naredne četiri godine proveo ploveći svetskim morima.

Najdramatičniji trenutak njegove pomorske karijere dogodio se u decembru 1984. godine, tokom putovanja iz Njujorka prema Japanu. Njihov brod zahvatila je stravična oluja na Pacifiku, sa talasima visokim čak 35 metara. U toj pomorskoj katastrofi potonuo je i poznati jugoslovenski teretni brod “Dunav”. Ukupno je potonulo 17 brodova.

“Isto kao papir kad baciš na vodu! Nosalo nas”, opisao je Drago borbu sa podivljalim okeanom.

Prisetiо se i panike koja je zavladala među posadom, kada je tešio zabrinutog kapetana Franu Orebovića rečima: “Nećemo, nećemo, Frano, nemoj plakat”. Čak ni u najkritičnijim trenucima nije prestajao da obavlja svoj posao konobara.

Svima pomogao, sem sebi

Nakon što je oštećeni brod uspeo da stigne do Japana, Drago je zauvek napustio pomorski život i 1984. godine vratio se u rodnu Hercegovinu.

Uprkos godinama rada i znoja provedenim u inostranstvu i na moru, ostao je bez penzije. Danas se izdržava isključivo sopstvenim radom u bašti, gde uzgaja pasulj, blitvu, spanać, smokve, trešnje i šipak.

Osvrćući se na svoj buran životni put, Drago je svoju sudbinu sažeo u jednu rečenicu:

“Zato što sam svakome gledao pomoći, a sebi nisam baš.”

Bonus video:

(Jutjub kanal “Glas Hercegovine”)