POSLE dugog perioda toplog vremena, mnogi sada ponovo uključuju grejanje, zatvaraju prozore ranije uveče i vraćaju se starim jesenjim rutinama koje smo tokom leta gotovo zaboravili.
Andriy Popov / Panthermedia / Profimedia
Sa promenom vremena nameće se i pitanje koje će sad mnogi postaviti kako se zima približava: da li bojler kad je hladno sporije zagreva vodu i zašto se čini da već sada topla voda brže nestaje?
Naime, ako ste tokom leta imali utisak da bojler bez problema obezbeđuje toplu vodu za celu porodicu, a sada mu treba više vremena da je ponovo zagreje, postoji sasvim logično fizičko objašnjenje. Spoljašnja temperatura sama po sebi ne smanjuje snagu električnog grejača, ali hladnija voda koja iz vodovodne mreže ulazi u bojler znači da uređaj mora da uloži više energije da bi je zagrejao do iste temperature.
Kod klasičnog akumulacionog električnog bojlera spoljašnja temperatura ne utiče direktno na snagu grejača, ali temperatura hladne vode koja ulazi u bojler može biti drugačija tokom godine, a to menja količinu energije i vremena potrebnih da se voda zagreje na istu temperaturu. Upravo zbog toga isti bojler može delovati brže leti, a lenjije zimi, posebno kada je voda koja ulazi u instalaciju tokom hladnih meseci znatno hladnija.
Još jedna stvar lako zbuni ukućane. Kada kažemo da se leti topla voda duže zadržava, to ne mora da znači da bojler tada proizvodi više tople vode. Ako je početna temperatura hladne vode viša, grejaču treba manje energije da je dovede do podešene temperature, pa se rezervoar brže oporavlja nakon tuširanja ili većeg korišćenja. Zimi, kada u bojler ulazi hladnija voda, potrebno je više energije za isti rezultat, pa je sasvim moguće da se vreme čekanja produži.
Zimi bojler ima teži posao
Zamislite da u bojler ulazi voda od, recimo, 10 stepeni, a termostat je podešen na 60. Grejač mora da podigne temperaturu za 50 stepeni. Ako u toplijem delu godine u instalaciju ulazi voda od 15 stepeni, do iste zadate temperature potrebno je podići je za 45 stepeni. To je razlika koju fizički nije teško objasniti: što je početna temperatura vode niža, potrebno je više energije da se ista količina vode zagreje na istu završnu temperaturu.
Ako se tokom leta više članova porodice istušira jedan za drugim, bojler može da se oporavi nešto brže jer mu za ponovno zagrevanje vode treba manje energije kada je početna temperatura hladne vode viša. Kod klasičnog bojlera zapremina rezervoara se, naravno, nije promenila: bojler od 50 ili 80 litara i dalje ima isti kapacitet. Samo se temperatura vode koja ulazi nakon potrošnje razlikuje, pa se menja i brzina njenog ponovnog zagrevanja.
Koliko će vode stvarno biti dostupno zavisi i od načina korišćenja. Dugo tuširanje, više ukućana koji koriste toplu vodu jedan za drugim, pranje sudova i druge potrebe mogu brzo da isprazne rezervu. EPS navodi da je za efikasno tuširanje potrebno približno 30 do 50 litara vode, dok kupanje u punoj kadi može zahtevati oko 120 do 150 litara, pa je razlika u potrošnji prilično ozbiljna.
Kamenac utiče na potrošnju
Ako je bojler počeo primetno sporije da zagreva vodu nego ranije, međutim, ne treba sve pripisati vremenu. Jedan od razloga može biti kamenac na grejaču. EPS izričito upozorava da kamenac povećava potrošnju električne energije, plus može izazvati kvarove, a navodi i da je za zagrevanje vode na grejaču sa naslagama potrebno više vremena i energije nego kada je grejač čist.
Zato postoji jednostavno pravilo: ako je bojler godinama radio približno isto, a sada mu odjednom treba mnogo više vremena da zagreje vodu, nije loše proveriti njegovo stanje.
I temperatura na bojleru pravi razliku
EPS preporučuje podešavanje bojlera na temperaturu između 50 i 60 stepeni Celzijusa, kako bi se obezbedila dovoljna količina tople vode bez nepotrebne potrošnje električne energije. Ako se temperatura stalno podiže mnogo više, ne znači automatski da ćete dobiti proporcionalno više korisne tople vode, dok će uređaj morati da uloži više energije da dostigne višu temperaturu.
Važno je i da se ne zaboravi na slavine. Ako negde postoji curenje tople vode, bojler će morati stalno da dogreva novu vodu koja ulazi u sistem. EPS upravo zato savetuje redovnu proveru ispravnosti slavina za toplu vodu, jer curenje znači dodatnu potrošnju energije za ponovno zagrevanje.
Kada treba da posumnjate da nešto nije u redu?
Ako samo primećujete malu razliku između leta i zime, to može imati sasvim normalno objašnjenje u vidu temperature vode koja ulazi u bojler, ali ako se odjednom dešava da se voda zagreva mnogo duže nego ranije, da više nema dovoljno tople vode za uobičajeni broj ukućana ili da se čuju neuobičajeni zvuci iz uređaja, onda je pametno pozvati servisera.Posebno ako bojler dugo nije pregledan i očišćen od kamenca.
(Kurir)
