Фокланди, или Малвини, зависно о томе да ли сте Британац или Аргентинац налазе се око 12.000 километара од Велике Британије, 500 километара од обала Аргентине и тек нешто мање од 10.000 километара од Атланте, где ће у среду увече бити одиграна полуфинална утакмица Мундијала између Аргентине и Енглеске.
Ипак, сенка сукоба који су ове две државе водиле око овог острвља у Атлантику добацила је и до Мерцедес-бенц стадиона у Атланти, јер су навијачи обе стране, у заносу после победа у четвртфиналним мечевима, подсетили ривале на рат у којем је 1982. године страдало 649 Аргентинаца, 255 Британаца и три становника Фокландских острва.
Чини се да су први почели Аргентинци, чији су навијачи певали ”Аргентинац сам од главе до пете – за Малвине, за Дијега и за Леов последњи плес”. Песма се, затим, пренела и у свлачионицу аргентинске репрезентације.
Навијачи су наставили да певају ”ко не скаче, тај је Енглез”, све док шеф аргентинске дипломатије, Пабло Кирно који је, распаљујући страсти пред овај меч, британско присуство на овим острвима назвао ”нелегалном окупацијом”.
Глас из Буенос Ајреса
”Острва су историја, територија, море, сећање и судбина. Она су обећање генерацијама. Она су глас нације која зна како да чека и да не одустане и зна како да захтева без предаје”, рекао је аргентински министар.
И одмах затим, уследила је реакција Лондона.
”Став Уједињеног краљевства је јасан – острвљани су више пута изражавали жељу да остану британска територија и њихово право за самоопредељењем је најважније. Становници Фокланда су Британци и имају право да одлуче о својој будућности”, рекао је британснки премијер Кир Страмер.
Иако су ова острва помињана и у песми уз чији су ритам Аргентинци, пре четири године освојили Светско првенство у Катару, ова држава се у великој мери уздржавала од коришћења фудбала као платформе за политичку промоцију малвинског, или фокландског случаја.
Словенија 2014. године
Изузетак представља пријатељски меч са Словенијом 2014. године, пре којег је аргентинска репрезентација са све стручним штабом позирала са транспарентом на којем је писало: ”Малвини су Аргентина”.
Уследила је казна светске фудбалске организације вредна 30.000 швајцарских франака и упозорење да политичким порукама нема места на фудбалским теренима.
Фолкландска острва, како их зову Британци, или Малвини, како су их крстили Шпанци, били су предмет спора још од 1833. године, када су Британци упали на острва, прогласили их делом своје империје и протерали дотадашње насељенике. Аргентинци су пак сматрали да полажу право на острва, јер су их наследили од Шпанаца, који су њима претходно владали.
74 дана рата, 1.000 мртвих
Рат је трајао 74 дана, а Британију је поново учинио Великом, а тадашњу премијерку Маргарет Тачер “челичном”, док је краљица Елизабета Друга на тренутак напустила балон политичке неутралности и позвала нацију да се “бори за слободу”.
Због свих тих фактора и емоција, полиција у Атланти је одлучила да око стадиона, на којем се очекује 75.000 навијача Енглеске и Аргентине, распореди све расположиве снаге, како би се избегли какви озбиљнији инциденти.
Опрез Американаца појачан је пошто су се на друштвеним мрежама појавили снимци наводних сукоба навијача ове две репрезентације на другим стадионима. Полиција се о овим инцидентима није оглашавала, а бројне медијске куће нису успеле да потврде веродостојност снимака.
Ствар су додатно закомпликовали аргентински навијачи, који су на једој од претходних утакмица развили енглеску заставу, ”заробљену” још на Мундијалу 2014. године у Бразилу.
Енглези узвраћају ударац
Ни енглески навијачи нису остали дужни ривалима, па су на стадионе покушавали да унесу заставе са крстом Светог Џорџа на којем је била нацртана силуета војника, једног од 255 страдалих у рату.
На другој застави била је видљива силуета подморнице, сличне ”Конкерору” који је 2. маја 1982. године потопила крстарицу ”Генерал Белграно”. У експлозији су убијена 323 аргентинска морнара.
ФИФА није имала претерано разумевање за скривене поруке енглеских навијача, па су обе заставе остале ван стадиона.
Медији и фудбалери су, како се чини, показали много више разума од навијача и политичара, па је неколико британских новина подсетило на причу о Освалду Ардиљесу, феноменалном Аргентинцу, који до Фокландског рата, играо за Тотенхем и Астон вилу.
Ози Ардиљес је био толико популаран да су навијачи Виле, усред рата, развили транспарент на којем је писало: ”Аргентина може да задржи Фокланде, ми ћемо задржати Озија”.
Ардиљес, чији је блиски рођак нестао током рата, одлучио је да више не може да игра у земљи са којом његова домовина ратује, па је, после силних перипетија, завршио у Паризу.
Рат ми је уништио живот
”Тај рат ми је уништио живот… Време проведено у Паризу је било катастрофа, јер сам убрзо схватио да желим да се вратим у Тотенхем”, говорио је касније Ардиљес.
Ехо његових речи, донекле, чуо се и током изјаве Родрига де Пола, који је говорећи о утакмици за финале Мундијала рекао да је ”то фудбалска утакмица”, те да ”расправу о Малвинима треба водити на другом месту”.
”То је фудбалска утакмица. Има велики значај, јер враћа сећање на бројне ствари, на оно што је урадио Дијего и на све што се дешавало у то време. Све песме које се певају такође носе поруке о малвинским херојима, како би их се и даље сећали”, рекао је Де Пол.
Тачку на политику покушао је да стави и аргентински селектор Лионел Скалони.
”Хајде да одмах разјаснимо ствари – ово је само фудбалска утакмица”, рекао је Скалони.
Какве ће емоције ова утакмица изазвати код политичара и навијача са обе стране Атлантика, биће много јасније већ у среду увече, када ће се у новој епизоди једног од најсложенијих фудбалских ривалстава састати репрезентације Аргентине и Енглеске.
У најчувенијој од свих фудбалских утакмица, одиграној 1986. године такође у Мексику, Дијего Армандо Марадона је са два гола, од којих је један постигао ”Божјом руком”, донео победу Аргентини. Од тада, Енглези чекају реванш.
Марадонин наследник, Лео Меси водио је Аргентину до титуле првака пре четири године у Катару. Или, како кажу навијачи те државе: ”Била је то година када су и Бог и папа били Аргентинци”.