ZBOG eskalacije sukoba na Bliskom istoku, cene goriva naglo rastu, dok brojne evropske zemlje već uvode ograničenja kako bi zaštitile tržište i sprečile nestašice.
D. Balšić
Cene prirodnog gasa u Evropi skočile su danas i do 35 odsto nakon intenziviranja napada na energetsku infrastrukturu u Persijskom zalivu. Prema podacima agencije Rojters, cene gasa porasle su za više od 60 odsto od 28. februara, kada je započeo američko-izraelski rat protiv Irana. Istovremeno, cena sirove nafte Brent – globalnog referentnog standarda – dostigla je 112 dolara po barelu. Dan ranije iznosila je 107,38 dolara, što znači da je od početka rata porasla za više od 48 odsto.
Ovaj talas poskupljenja direktno pogađa vozače širom Evrope, jer punjenje rezervoara postaje sve skuplje.
Slovenija
U Sloveniji su već uvedena ograničenja na pojedinim benzinskim pumpama. Kompanija MOL ograničila je točenje za fizička lica na 30 litara po punjenju, dok pravna lica i kamioni mogu da sipaju do 200 litara. Kao razlog navodi se nagli rast potrošnje, delom zbog stvaranja zaliha, ali i „benzinskog turizma“ u pograničnim zonama. Slične mere uveo je i Shell – najpre ograničenje od 200 litara, a potom 100 litara po punjenju. Kompanija Petrol za sada nije uvela restrikcije, ali situaciju prati iz dana u dan.
Slovačka
Slovačka je najavila više cene goriva za vozila sa stranim tablicama, usled povećane potražnje iz susednih zemalja. Premijer Robert Fico upozorio je da vozači masovno pune rezervoare i kanistere, što već dovodi do nestašica na pojedinim pumpama. Nakon sastanka sa kompanijom Slovnaft, Fico je izjavio da su niže cene dizela u severnim delovima zemlje izazvale talas prekogranične kupovine. Pojedine pumpe su, kako kaže, „bukvalno presušile“. Slične mere već razmatraju i druge zemlje regiona, uključujući Mađarsku i Poljsku.
Velika Britanija
U Velikoj Britaniji se razmatraju vanredne mere, uključujući racionalizaciju goriva i ograničenje brzine na 80 km/č. Luisa Džejms upozorava da je ozbiljan nedostatak nafte i gasa udaljen samo nekoliko nedelja i da vlada već ima pripremljene krizne planove.
– Ti planovi uključuju racionalizaciju goriva, davanje prioriteta hitnim službama i javnom prevozu, kao i privremeno ograničenje brzine kako bi se smanjila potrošnja – navela je ona. Prema Nacionalnom planu za vanredne situacije, vlada ima ovlašćenja da interveniše na tržištu u slučaju ozbiljnog poremećaja, uključujući kontrolu ponude i potražnje. Vozila hitnih službi imala bi prioritet u snabdevanju, a moguće je i uvođenje sistema maksimalne kupovine, kojim bi se ograničila količina goriva po vozaču kako bi svi imali pristup bar minimalnim zalihama.
Situacija se iz dana u dan pogoršava, a tržište energenata ulazi u fazu neizvesnosti koja sve više liči na uvod u širu ekonomsku krizu.
BONUS VIDEO