Зима доноси нови удар на кућне буџете у Европи. Према најновијем истраживању, 1,7 милиона британских домаћинстава неће укључивати грејање, а више од 15 милиона страхује да ће им станови бити хладни. Рачуни за енергију од јануара могли би поново да порасту, па би, према прогнозама једне аналитичке компаније, годишњи трошкови типичног домаћинства били већи за око 327 евра.
Дописник Дојче велеа Иван Ђерковић рекао је да у Немачкој не постоји званичан почетак грејне сезоне и да већина грађана сама одлучује када ће да укључи грејање. Ове јесени највећа брига нису могуће несташице гаса, јер немачки регулатор процењује да је снабдевање стабилно, иако су складишта слабије попуњена него претходних година. Проблем су цене.
Ђерковић је навео да би они који се греју на гас могли да плате чак и нешто мање него прошле године, док оне који користе лож уље очекује значајан раст трошкова.
“Питање ове зиме у Немачкој није има ли довољно енергије, него ко ће колико да плати”, истакао је Ђерковић. Додао је да грејање у Немачкој више није само комунално питање, већ и питање економске сигурности, па чак и националне безбедности.
Аутоиндустрија у системској кризи
Боjан Станић из Привредне коморе Србије рекао је да се двоструки притисак на грађане и привреду најбоље види на немачкој аутоиндустрији, која је у фази системске кризе. Уз енергенте, проблем су заостајање у технолошком развоју, цена рада и све јача конкуренција из Кине.
Станић је оценио да пад цене нафте након суспензије санкција Русији, када је Брент са 110 пао на 107 долара по барелу, не треба да охрабрује. Реч је, рекао је, о минималној корекцији, а цене могу да наставе да расту ако се ситуација у Украјини додатно усложни. Подсетио је и да Европска унија остаје при ставу да до 2027. потпуно забрани увоз руског гаса.
Према његовој оцени, одлука да се користе резерве не решава проблем, већ га усложњава. “Ви тиме решавате можда данашњи проблем или евентуално прекосутра, али не решавате већ следеће недеље шта ће се десити”, рекао је Станић.
Најопаснија последица кризе, по његовим речима, јесте губитак економске снаге. “Уколико нарушите економски потенцијал у смислу здравља вашег економског организма, када прође тај вирус, односно та инфлација и све што га друго прати, поставља се питање да ли ћете имати снаге као економија да се вратите на оне нивое које сте имали пре кризе”, оценио је Станић, и додао да је то највећи ризик за Европу.
Станић је упозорио да је стагнација немачке привреде, која у последњих пет-шест година расте око нуле, велики проблем.
“Стагнације за тако озбиљне системе су велики проблем зато што оне што дуже трају, већа је шанса да дође до нарушавања тог потенцијала и да после не може да се деси тај неки већи опоравак”, рекао је Станић.
Поредио је то са кризом у Совјетском Савезу седамдесетих и у Југославији осамдесетих, а за Немачку је рекао да се већ говори о изгубљеној деценији. Немачка привреда, према његовим речима, расте око једног посто, америчка 2,3, а кинеска четири посто.
Поскупљења и Италија
Раст цена енергије преноси се на храну. Према подацима италијанског Истата, цене свежих прехрамбених производа у септембру биле су за 5,5 одсто веће него годину дана раније, а укупна инфлација достигла је 4,2 одсто, што је најважији ниво у последње три године. Произвођачи пармезана забележили су раст потрошње електричне енергије од 25 до 30 одсто.
Италијанска премијерка Ђорђа Мелони изјавила је да сви имају потребу да се цене енергије држе под контролом јер оне представљају терет и за италијанска домаћинства и за предузећа.
“Морамо бити свесни да је раст цена горива првенствено последица рата у Ирану, а не сукоба у Украјини”, рекла је Мелони.
Инфлација у Србији
Станић је навео да се инфлација у Србији практично удвостручила, са 2,2 одсто у августу на 4,1 одсто у септембру, што је последица ситуације на тржишту енергената, али је и даље у оквиру циља Народне банке. Због смањења акцизе на деривате нафте дефицит је достигао 3,5 одсто, изнад мастрихтског критеријума, а очекује се да се следеће године врати у оквире.
Србија осећа и последице стагнације у Европи, јер извоз расте, али индустријска производња заостаје. Станић је критиковао и ограничење за камионски превоз, рекавши да су објашњења из Брисела недовољно убедљива. “Зашто не може да иде и сто двадесет?”, упитао је Станић, мислећи на ограничење боравка од 90 дана у шест месеци.
Јанис Варуфакис, бивши грчки министар финансија, који је боравио у Београду, поручио је Србији да користи предности европског тржишта, али да добро размисли пре него што се одрекнете инструмената којима може управљати сопственом економијом. “Будите што ближе улазним вратима, али не улазите”, рекао је Варуфакис.
Станић је коментарисао да “свака земља која се бави неким остварењем неког политичког циља мора да има план Б”. Чланство у ЕУ у догледно време није реално, па је план Б јединствено европско тржиште, али је и за њега, незадовољан је Станић, постављен услов готово исти као за чланство.
Указао је да је Србија на путу ка ЕУ можда урадила више од Албаније или Црне Горе, па је требало имати специфичан однос према њој.
Ипак, процес евроинтеграција не сме да се заустави, оценио је Станић, јер европско тржиште значи најмање две трећине српског извоза. “Ви немате луксуз да кажете као дете, то је неправда, ја нећу више на тај начин да се играм”, рекао је Станић.