ENERGETIKA I EKOLOGIJA U PRAKSI: Šta smo zatekli na sajmu EcoFair 2026?

BEOGRADSKI sajam je od 21. do 23. oktobra domaćin 21. Međunarodnog sajma energetike i 22. Međunarodnog sajma zaštite životne sredine i prirodnih resursa – EcoFair 2026. U hali 3 predstavljaju se kompanije, javna preduzeća, institucije i stručnjaci čiji rad obuhvata obnovljive izvore energije, reciklažu, upravljanje otpadom, komunalnu opremu i očuvanje prirodnih resursa.

Prema zvaničnom spisku izlagača Sajma energetike i zaštite životne sredine, na ovogodišnjem sajmu biće predstavljena su 33 izlagača. Pored Srbije, međunarodno učešće obuhvata Nemačku, Tursku, Grčku, Mađarsku, Kanadu, Bugarsku, Hrvatsku i Poljsku.

Pokrovitelji manifestacije su Ministarstvo rudarstva i energetike i Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije, dok je Grad Novi Sad, odnosno njegova gradska uprava za zaštitu životne sredine, grad domaćin ovogodišnjeg EcoFair-a.

Ekološki prihvatljivija komunalna vozila

Među štandovima koje smo posetili bila je i Gradska čistoća Beograd, koja je predstavila deo svoje opreme i aktivnosti usmerenih na unapređenje komunalnih usluga i zaštitu životne sredine.

Posebnu pažnju privukla su amfibijska vozila namenjena radu na vodi i kopnu.

Kako nam je objasnila Marija Andrijašević iz ovog preduzeća, koriste ih ekipe Sektora za ekologiju i unapređenje životne sredine za suzbijanje štetnih organizama, pre svega komaraca, na teško pristupačnim terenima i vodenim površinama. Gradska čistoća trenutno raspolaže sa dva ovakva vozila, uz planove za proširenje flote.

Ova vozila omogućavaju ekipama da pristupe terenima do kojih se konvencionalnom opremom teže dolazi, što je naročito važno prilikom tretiranja vodenih površina i drugih nepristupačnih lokacija.

Predstavljene su i mini-elektročistilice, kao i vozila na komprimovani prirodni gas. Uvođenjem ovakvih pogona nastoji se da se komunalni poslovi obavljaju uz manji negativan uticaj na životnu sredinu.

Međutim, rad ovog preduzeća ne svodi se samo na vozila i opremu.

Goran Vasić iz Sektora za ekološku edukaciju i informisanje istakao je značaj rada sa najmlađima, kroz radionice, pozorišne predstave, posete školama i vrtićima, kao i takmičenja posvećena ekologiji i reciklaži.

Kako je objasnio Vasić, cilj ovih aktivnosti jeste da deca na pristupačan i zanimljiv način nauče kako da razvrstavaju otpad, zašto je reciklaža važna i na koji način svakodnevnim navikama mogu da doprinesu očuvanju životne sredine. Edukacija se tako ne završava na teorijskom znanju, već podstiče decu da usvojene principe primenjuju u praksi.

Posebno je izdvojio Eko-kviz, takmičenje učenika od petog do osmog razreda koje povezuje ekološka znanja, reciklažu i sportske aktivnosti. Najavljeni završni događaj trebalo bi da okupi učenike iz više gradova Srbije.

Povezivanjem znanja i takmičarskog duha, Eko-kviz nastoji da ekologiju približi školskom uzrastu i podstakne učenike da o zaštiti prirode razmišljaju kao o zajedničkoj odgovornosti.

Predstavnici Gradske čistoće podsetili su i na programe namenjene građanima, među kojima su zelene eko-kese, uz mogućnost ostvarivanja popusta od 20 odsto na deo računa Infostana koji se odnosi na usluge ovog preduzeća, pod propisanim uslovima, kao i besplatan odvoz kabastog otpada tokom prvog vikenda u mesecu.

Sunčeva energija zahteva i pouzdanu konstrukciju

Značajan deo sajamske ponude odnosio se na obnovljive izvore energije, naročito na solarne elektrane. Razgovarali smo sa predstavnicima delatnosti koje obuhvataju distribuciju opreme za solarne sisteme, invertere koji pretvaraju jednosmernu struju u naizmeničnu, kao i konstrukcije na kojima se solarni paneli postavljaju.

Sagovornik iz slovenačke kompanije koja posluje na međunarodnom tržištu ukazao je na to da pouzdanost solarne elektrane ne zavisi samo od kvaliteta panela. Jednako je važna konstrukcija koja treba da obezbedi stabilnost i dugotrajnost celog sistema, često projektovanog za najmanje 25 godina rada.

To znači da se pri planiranju solarne elektrane mora voditi računa o čitavom sistemu, a ne samo o panelima koji proizvode električnu energiju. Konstrukcija treba da bude prilagođena uslovima na lokaciji i da obezbedi sigurnost instalacije tokom dugog perioda korišćenja.

Ovakva rešenja namenjena su različitim projektima – od manjih solarnih instalacija do velikih elektrana snage više megavata. Predstavnici ove delatnosti naveli su da već sarađuju sa pojedinim instalaterima u Srbiji i da žele da prošire mrežu partnera.

Na drugom štandu razgovarali smo o opremi za solarne elektrane i mogućnostima ulaganja u ovu tehnologiju. Period isplativosti zavisi od potrošnje i karakteristika konkretnog objekta, a sagovornik je naveo da kod pojedinih korisnika može iznositi tri do četiri godine. Takva procena, naravno, zavisi od konkretnih uslova i proračuna za svaki projekat.

Zato se odluka o ulaganju ne može zasnivati samo na okvirnom roku povraćaja novca. Potrebno je uzeti u obzir potrošnju električne energije, karakteristike objekta, cenu opreme i uslove pod kojima će proizvedena energija biti korišćena.

Infrastruktura koja se gradi ispod zemlje

Ekološka i energetska infrastruktura ne završava se na površini. Među međunarodnim izlagačima bila je i nemačka kompanija specijalizovana za tehnologije za izgradnju tunela, rudarske radove i istraživanje podzemlja.

U razgovoru sa njenim predstavnikom saznali smo da oprema ove vrste može da se koristi pri izgradnji kanalizacionih kolektora, železničkih i putnih tunela, kao i drugih infrastrukturnih sistema. Kompanija, osim opreme, obezbeđuje tehničku podršku, stručne operatere i servisne timove.

Prednost ovakvih tehnologija je u tome što omogućavaju izvođenje zahtevnih radova ispod zemlje, uključujući postavljanje infrastrukture na mestima na kojima bi klasičan način gradnje bio znatno složeniji. To je posebno značajno za razvoj kanalizacionih i drugih sistema koji su važni za funkcionisanje gradova, iako ostaju nevidljivi većini građana.

Prema rečima sagovornika, njihova tehnologija već je korišćena u Srbiji, između ostalog, tokom izgradnje gasovoda i kanalizacionog tunela. Kao jedan od primera naveo je kanalizacioni kolektor u Beogradu, koji je, prema njegovim rečima, uspešno završen i pušten u rad.

Zaštita prirode počinje istraživanjem

Posebno važan segment sajma čine delatnosti koje nisu neposredno vidljive građanima, ali predstavljaju osnovu za donošenje odluka o zaštiti prirode. Među njima su biološka istraživanja, praćenje stanja flore i faune i stručne studije koje prethode infrastrukturnim i drugim razvojnim projektima.

O tome smo razgovarali sa Draganom Jelićem, direktorom beogradske podružnice hrvatske Biota grupe, koja se bavi biološkim istraživanjima i stručnim konsultacijama. Kako je objasnio, njihov rad obuhvata istraživanja u nacionalnim parkovima i parkovima prirode, proučavanje različitih životinjskih i biljnih vrsta, kao i izradu stručnih podloga i studija uticaja na životnu sredinu.

Takva istraživanja omogućavaju da se pre početka određenih projekata sagleda stanje prirode na konkretnoj lokaciji, utvrdi prisustvo biljnih i životinjskih vrsta i procene mogući uticaji planiranih aktivnosti. Stručni nalazi zatim služe kao osnova za planiranje mera kojima se negativni uticaji mogu izbeći ili umanjiti.

Jelić je ukazao na značaj uključivanja stručnjaka iz privatnog sektora u istraživanja koja su potrebna za planiranje i sprovođenje projekata, ali i za pripremu stručne dokumentacije u oblasti zaštite prirode.

Govoreći o poslovanju u Srbiji, naveo je da kompanija sarađuje sa institucijama i međunarodnim organizacijama, uključujući UNDP, te da učestvuje u aktivnostima povezanim sa unapređenjem propisa iz oblasti zaštite životne sredine i njihovim usklađivanjem sa evropskim okvirom.

U tom procesu, biološka istraživanja i stručne studije imaju važnu ulogu u povezivanju razvoja i očuvanja prirodnih vrednosti. Bez pouzdanih podataka o stanju životne sredine teško je proceniti posledice planiranih zahvata i odrediti koje mere zaštite treba primeniti.

Kako je istakao, zaštita prirode ne može da se zasniva samo na dokumentima i projektima. Važan deo posla predstavlja i edukacija građana, jer dugoročni rezultati zavise od toga koliko ljudi razumeju značaj očuvanja prirodnih resursa.

Energetika i ekologija kao zajednički zadatak

Obilazak sajma pokazao je da se iza pojmova kao što su energetska tranzicija i održivi razvoj nalazi čitav niz konkretnih rešenja: od solarnih sistema i energetski efikasnije opreme, preko savremenog upravljanja otpadom, do istraživanja koja omogućavaju bolje razumevanje i očuvanje prirode.

Iz razgovora sa izlagačima izdvojila se zajednička poruka: održiva rešenja ne zavise samo od tehnologije, već i od načina na koji se ona planiraju, primenjuju i povezuju sa potrebama građana i zaštitom prirodnih resursa. Od pravilno odabrane konstrukcije za solarne panele do bioloških istraživanja pre izgradnje infrastrukture, svaki od ovih koraka ima svoju ulogu u odgovornijem razvoju.

Upravo u povezivanju tehnologije, stručnog znanja, institucija i građana nalazi se najveći potencijal ovakvih manifestacija. Sajam je prilika ne samo za predstavljanje novih proizvoda i usluga već i za razmenu iskustava i uspostavljanje saradnje koja može doprineti razvoju ekološki odgovornijih rešenja u Srbiji i regionu.

Međunarodni sajam energetike i ekologije “EcoFair” otvoreni su na Beogradskom sajmu do 23. oktobra, a program obuhvata izlagački i stručni deo posvećen energetici, obnovljivim izvorima, zaštiti životne sredine i upravljanju prirodnim resursima.