EKOLOŠKI RAJ ILI DIGITALNI ZATVOR? Koncept 15-minutnih gradova otvorio raspravu o granicama slobode i kontrole: “Danas imate države koje su laboratorije”

Koncept takozvanih “15-minutnih gradova” zasniva se na ideji savremenog urbanog planiranja u kojem su sve ključne životne potrebe građana – uključujući posao, obrazovanje, zdravstvene usluge, trgovinu i administraciju – dostupne u okviru kratke pešačke ili biciklističke distance od mesta stanovanja.

Ovaj model poslednjih godina postaje deo šire globalne debate o budućnosti gradova, održivom razvoju, smanjenju saobraćajnih gužvi i unapređenju kvaliteta života u velikim urbanim sredinama. Istovremeno, koncept je otvorio i šira pitanja u vezi sa načinom na koji se planiraju savremene metropole, ulogom tehnologije u upravljanju gradskim sistemima, kao i promenama koje digitalizacija donosi u organizaciji svakodnevnog života.

U javnosti se sve češće diskutuje o tome kako će izgledati budući modeli stanovanja i kretanja u gradovima koji teže većoj efikasnosti i povezanosti svih funkcija na lokalnom nivou. O ovim temama na Kurir televiziji u emisiji “Puls Srbije vikend” kod Krune Une Mitrović govorili su Dragan Vujičić novinar, stručnjak za geopolitičke odnose Milan Vilić i Stručnjak za geopolitiku Dejan Lučić.

“Živimo tu distopiju tehnofašizma”

O četvrtoj industrijskoj revoluciji i digitalnoj transformaciji savremenog sveta, sagovornik Dragan Vujičić je govorio o, kako je naveo, globalnim procesima koji se vezuju za Svetski ekonomski forum u Davosu i razvoj digitalnih identiteta. On je tokom razgovora istakao da se, prema njegovom tumačenju, kroz godine razvijao sistem koji vodi ka sve većoj digitalnoj kontroli i integraciji ličnih podataka. Posebno je ukazao na povezanost tih procesa sa periodom pandemije i testiranjem digitalnih sistema u različitim državama.

– To nisu anegdote, to su agende koje su prvi put definisane kroz koncept četvrte industrijske revolucije 2015. godine, kada je Klaus Švab u Davosu predstavio taj okvir. Već 2019. godine Ujedinjene nacije i davoska mreža su praktično ušle u sporazume oko tog koncepta. Kasnije smo videli razvoj digitalnih identiteta i tzv. digitalnih novčanika, koji objedinjuju lične dokumente i podatke građana. Tokom kovida smo, kako sam rekao, imali testove ograničavanja kretanja i kontrole sistema, a slični modeli se danas testiraju i kroz različite digitalne platforme – rekao je Dragan Vujičić.

Kako je naveo, sve to pokazuje da se, prema njegovom mišljenju, već živi u sistemu koji opisuje kao “tehnofašizam”, uz naglasak da su procesi digitalizacije i veštačke inteligencije već duboko ušli u institucije i svakodnevni život.

“Sukob nadzornog i finansijskog kapitalizma”

U razgovoru o geopolitičkim i ekonomskim aspektima, stručnjak za geopolitičke odnose Milan Vilić je govorio o transformacijama zapadnog društva, globalnim ekonomskim modelima i sukobu različitih oblika kapitalizma. Kako je naveo, savremeni procesi predstavljaju duboke strukturne promene u kojima se prepliću tehnološki, finansijski i industrijski interesi, uz naglasak na rastući značaj nadzornog kapitalizma.

– Ili što je zapadni čovek nekada bio simbol slobode je samo jedna, isto tako, magla jako velika. On nije bio ništa slobodniji od čoveka Sovjetskog Saveza, to sad možemo eksplicitno da dokažemo. Mi smo upravo u tom lomu. Industrijski kapitalizam postoji u Sjedinjenim Američkim Državama samo u okviru onoga što mi zovemo namenska privreda, i tu oni imaju dosta jake kapacitete, ali osnovna borba koja je sada u toku znači borba između nadzornog i finansijskog – rekao je Milan Vilić.

Kako je dalje naveo, u toku je sukob između različitih ekonomskih sistema, pri čemu se industrijska moć sve više seli u tehnološki sektor, dok finansijski kapitalizam, prema njegovim rečima, ulazi u fazu nestabilnosti. Dodao je i da ne treba podlegati panici, jer smatra da globalni planovi neće biti realizovani u potpunosti, te da takvi sistemi nisu održivi za ljudsko društvo.

“Društveni krediti i digitalna kontrola u savremenom svetu”

Stručnjak za geopolitiku Dejan Lučić govorio je o razvoju digitalnih sistema nadzora, pametnih gradova i modela upravljanja društvom kroz podatke. Kako je naveo, sve se više razvijaju tehnologije koje mogu uticati na kretanje i svakodnevni život građana.

Posebno je ukazao na primere digitalizacije u svetu i sisteme koji, prema njegovim rečima, mogu uključivati i ograničenja kretanja ili pristupa određenim uslugama u zavisnosti od ponašanja građana.

– Postoje sistemi u kojima građani mogu da izgube pravo da putuju ili koriste određene usluge ukoliko se njihovo ponašanje ocenjuje kroz digitalne kriterijume. Takvi modeli se razvijaju u okviru digitalizacije društva i koncepta pametnih gradova. Sve više se uvodi upravljanje kroz podatke i digitalne evidencije koje utiču na svakodnevni život – rekao je Dejan Lučić.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir.rs