Zemlja koja SMANJUJE STAROSNU GRANICU krivične odgovornosti NA 13 GODINA: “Mere se uvode za najteža krivična dela!”

Brutalnost među maloletnicima primorava Češku na drastične korake. Ministar pravde Češke, Jeronim Tejc, izjavio je da se ozbiljno razmatra spuštanje granice za krivičnu odgovornost na 13 godina kada su u pitanju teška krivična dela.

Predlog je izazvao burne debate u javnosti, a o detaljima ove mere izvestio je portal “Noviny”.

Debate o nasilju među adolescentima ponovo su došle u sam centar pažnje javnosti u Češkoj, gde vlasti trenutno analiziraju značajne izmene zakona.

Češka razmatra spuštanje granice krivične odgovornosti na 13 godina za ekstremno teška dela

Ministarstvo pravde u Pragu procenjuje opciju smanjenja praga krivične odgovornosti sa 15 na 13 godina, što bi bila mera koja bi se primenjivala isključivo u slučajevima dela od posebnog značaja i ekstremne težine, za koja zakon predviđa izuzetno stroge kazne.

Predlog koji je izneo ministar pravde, Jeronim Tejc, zasnovan je na internoj analizi te institucije, a zvanični nacrt zakona trebalo bi da bude formulisan i predstavljen u leto sledeće godine.

Iako zvanične statistike ne pokazuju eksplozivan rast ukupnog broja krivičnih dela koja čine maloletnici, nadležne službe skreću pažnju na jedan izuzetno alarmantan trend: sve veći stepen brutalnosti i agresivnosti među mladima.

Selektivna mera, a ne opšta reforma pravosuđa

U ovom trenutku, deca mlađa od 15 godina u Češkoj ne mogu krivično da odgovaraju. U situacijama kada počine teška dela, sudovi mogu da im izreknu samo zaštitne ili vaspitne mere – kao što su smeštaj u vaspitno-popravne domove, obavezno medicinsko lečenje, nadzor od strane službenika za probaciju ili uključivanje u programe savetovanja.

U početku se razmatralo opšte smanjenje starosne granice krivične odgovornosti na 13 ili 14 godina za sve vrste krivičnih dela. Međutim, ta varijanta je odbačena jer bi preopteretila pravosudni sistem predmetima koji se odnose na manja i lakša krivična dela.

Zbog toga se vladajuća koalicija opredelila za selektivan pristup, koji će se primenjivati samo u ekstremno teškim slučajevima, kao što su ubistva ili akti ekstremnog nasilja.

Zvaničnici Ministarstva pravde uveravaju javnost da cilj nije slanje maloletnika u obične zatvore zajedno sa odraslim osuđenicima. Umesto toga, planira se otvaranje specijalizovanih ustanova manjeg kapaciteta, usmerenih na intenzivnu terapiju, psihološku pomoć i prilagođene obrazovne programe.

Incidenti u školama i ozbiljni signali za uzbunu

Debatu dodatno rasplamsavaju i zabrinjavajući podaci prikupljeni iz obrazovnih ustanova. Tokom protekle školske godine, češka policija je zabeležila 269 rizičnih incidenata u školama, od kojih je u 154 slučaja postojala jasna sumnja da su počinjena krivična dela.

Najveći deo ovih incidenata dogodio se u osnovnim školama, a glavne mete bili su školski drugovi ili nastavnici.

Iako većina slučajeva nije uključivala oružje, policajci su identifikovali 22 situacije u kojima je korišćeno hladno oružje (noževi i slični rečni rekviziti) i šest slučajeva u kojima je upotrebljeno vatreno oružje.

Od ukupno 107 maloletnika umešanih u krivična dela ili prekršaje u školskom okruženju, skoro polovina – tačnije 50 dece – imala je manje od 15 godina u trenutku izvršenja dela.

Stručnjaci traže ulaganje u prevenciju, a ne u kažnjavanje

Ova vladina inicijativa nailazi na oštar otpor stručnjaka za ljudska prava i psihologa. Odbor za prava žrtava pri Vladinom savetu za ljudska prava tvrdi da ne postoje jasni naučni dokazi koji bi potvrdili porast brutalnosti među decom mlađom od 15 godina.

Predstavnici civilnog društva i stručnjaci za zaštitu dece upozoravaju da spuštanje starosne granice krivične odgovornosti neće rešiti sam uzrok problema. Oni apeluju da se naglasak stavi na raniju prevenciju i rešavanje akutnog nedostatka dečjih psihologa i psihijatara u javnom zdravstvenom sistemu.

Takođe, specijalisti ukazuju i na dugogodišnji problem u domovima za nezbrinutu decu i vaspitnim ustanovama, gde deca bez roditeljskog staranja često završavaju smeštena u istim prostorijama sa maloletnicima koji su počinili nasilna dela – što je situacija koju vlasti sada pokušavaju da reše kroz nove strukturne reforme.

(libertatea.ro)