BROJIMO SITNO DO JOŠ JEDNOG NOVOG PRAVILA ZA PUTOVANJE U EU! Koštaće nas 20 evra i nije zamena za EES: Sve o putu za zemlje Evropske unije i Šengen zone

Svake godine milioni putnika lete u Evropu misleći da je to jedna jedinstvena destinacija, ali ih na samoj granici često sačekaju potpuno različita i stroga pravila. Šengenska zona trenutno broji čak 29 evropskih država koje funkcionišu kao jedna jedinstvena teritorija bez unutrašnje pasoške kontrole, ali sa izuzetno strogim pravilima za ulazak sa spoljnih granica. Ova 2026. godina donosi dve ogromne promene koje će iz korena promeniti način na koji putujemo – Sistem ulaska i izlaska (EES) i Evropski sistem putnih informacija i autorizacije (ETIAS).

Šta je Šengen zona

Šengenska zona je prostor na kom su ukinute granične kontrole između zemalja članica, što u praksi znači da kontrolu prolazite samo jednom, na prvom ulasku, a zatim putujete potpuno slobodno.

Samo ime potiče od Šengena, malog sela u Luksemburgu gde je davne 1985. godine pet država potpisalo osnivački sporazum sa ciljem da se ljudima omogući kretanje bez zaustavljanja. Iz te male grupe, zona je do danas prerasla u najveće područje slobodnog kretanja na svetu koje sada obuhvata oko 450 miliona ljudi u 29 država. Zanimljivo je da karta Evrope nije baš uvek intuitivna. Odnedavno, Hrvatska se priključila 2023. godine, a Bugarska i Rumunija su postale punopravne članice sa potpunim ukidanjem kopnenih granica 1. januara 2025. godine.

Važno znati da Šengen i Evropska unija apsolutno nisu ista stvar. Dok Šengenski sporazum isključivo reguliše putovanja bez granica, EU je politička i ekonomska unija sa svojim kompleksnim zakonima.

Zbog toga su zemlje poput Islanda, Lihtenštajna, Norveške i Švajcarske u Šengenu, iako uopšte nisu u EU. S druge strane, Irska i Kipar su punopravne članice EU, ali nisu deo šengenskog prostora, pa se tamo i dalje vrše redovne pasoške kontrole na ulasku. Vreme koje provedete u ovim zemljama, ne ulazi u šengensko ograničenje od 90 dana.

Greška vas može koštati zabrane ulaska

Ovo čuveno pravilo dozvoljava posetiocima bez vize da u Šengenu borave najviše 90 dana unutar bilo kog perioda od 180 dana. Imajte na umu da se ovaj limit rigorozno primenjuje na celu zonu zbirno, a ne na svaku pojedinačnu državu. Dakle, 30 dana u Španiji, plus 30 u Italiji, i plus 30 u Grčkoj u potpunosti troše vaš maksimalni limit, nakon čega morate pod hitno da napustite zonu.

Glavna zamka za turiste je takozvani “klizni” prozor od 180 dana. Svakog dana morate da pogledate 180 dana unazad i saberete koliko ste tačno dana proveli unutar Šengena u tom periodu. Najveća zabluda u koju mnogi veruju jeste da kratak izlazak iz zone i povratak u nju odmah resetuju vaših 90 dana – to jednostavno nije tačno. Zato je najbolje koristiti zvanične šengenske kalkulatore na internetu.

Prekoračenje ovog roka nosi ozbiljne posledice, jer vas border sistemi prate digitalno, a kazne uključuju visoke novčane iznose, momentalnu deportaciju i višemesečne ili višegodišnje zabrane ponovnog ulaska u Evropu.

EES sistem ukinuo pečate na pasošima

Od 10. aprila 2026. godine, nova era je zvanično počela jer je u potpunosti postao operativan Sistem ulaska i izlaska (EES). Ovaj automatizovani sistem beleži podatke putnika van EU pri svakom prelasku spoljne granice za kraće boravke i time zauvek šalje u istoriju ručno udaranje pečata u pasoše širom 29 zemalja. U celom sistemu, jedino još Kipar i Irska trenutno udaraju pečate ručno.

Umesto mastila na papiru, sada se pravi digitalni zapis koji automatski i bez greške prati vaš broj dana provedenih u zoni. EES prikuplja vaše biometrijske podatke, tačnije sliku lica, otiske prstiju ili oba, kao i detalje o putnom dokumentu, tačnim datumima i lokacijama ulaska i izlaska. Ovaj pametni sistem takođe beleži ukoliko vam je ikada ranije odbijen ulazak na teritoriju Unije.

Cilj je drastično veća bezbednost granica, ali i brži prolazak kroz automatizovane kapije za sve putnike sa biometrijskim pasošima. Od obaveze snimanja u ovom sistemu oslobođeni su nosioci boravišnih dozvola, nacionalnih viza za duži boravak, kao i članovi porodica državljana EU koji poseduju boravišnu kartu.

Sprema se ETIAS: Taksa od 20 evra

Iako se EES i ETIAS često mešaju u javnosti, važno je napomenuti da su to dva potpuno različita sistema sa različitim ulogama. Evropski sistem putnih informacija i autorizacije (ETIAS) je namenjen isključivo putnicima kojima ne treba viza, a njegova primena počeće u poslednjem kvartalu 2026. godine. To je zapravo onlajn odobrenje za putovanje koje ćete morati da nabavite pre nego što se uopšte ukrcate na let.

Aplikacija će se popunjavati veoma brzo na internetu, taksa će iznositi 20 evra, a nadležni očekuju da će većina odobrenja putnicima stizati za samo nekoliko minuta. Osobe mlađe od 18 i starije od 70 godina biće potpuno oslobođene plaćanja ove takse. Kada ga jednom dobijete, ETIAS će važiti do tri godine ili do isteka vašeg pasoša, u zavisnosti od toga šta prvo nastupi. Iz EU stiže jedno važno upozorenje: ETIAS još uvek nije aktivan i ni slučajno ne bi trebalo da plaćate lažnim sajtovima koji tvrde da već primaju prijave, jer je u pitanju očigledna prevara.

Šta traže na graničnoj kontroli i ko mora da ima vizu

Da li vam je potrebna viza zavisi isključivo od vašeg državljanstva. Državljani pojedinih zemalja, poput SAD-a, Kanade, Velike Britanije, Japana i Australije, oslobođeni su viza za kraće boravke.

S druge strane, oni kojima je viza potrebna apliciraju za takozvanu Tip C vizu koja pokriva svih 29 zemalja, i to uvek u konzulatu svoje glavne destinacije (države u kojoj će provesti najviše vremena). Važno je naglasiti da kratkoročna viza služi za turizam i kraće posete, te ako idete da radite za platu ili dugoročno studirate, obavezno morate podneti zahtev za nacionalnu vizu na duži boravak države u koju se selite.

Čak ni posedovanje validnog pasoša, vize ili odobrenja ne garantuje vam automatski i siguran ulazak, jer granični policajci uvek imaju konačnu reč i pravo da vas vrate kući. Da ne biste imali problema i znojenja na granici, uvek imajte spremna dokumenta pri ruci, a ne zakopana na dnu vašeg kofera.

Za bezbrižan prolazak obavezno je da imate pasoš koji važi najmanje tri meseca nakon planiranog datuma povratka i koji nije izdat pre više od 10 godina. Pored toga, graničari vam mogu i te kako tražiti dokaz o smeštaju (kao što je rezervacija hotela), povratnu ili dalju kartu, jasan dokaz o tome da imate dovoljno novca za boravak, kao i logično objašnjenje svrhe vašeg putovanja. Strogo pazite da se podaci u pasošu u potpunosti poklapaju sa bilo kojom vizom ili putnim odobrenjem, jer vas čak i jedna pogrešna brojka ili slovo može koštati ulaska u željenu zemlju.

Naoružajte se strpljenjem na aerodromima i uračunajte dodatno vreme dok se ovi novi digitalni sistemi ne uhodaju kako treba, jer redovi mogu biti duži nego što očekujete. Planirajte pametno i pratite samo zvanične izvore EU za najnovije informacije, kako bi vaše putovanje po Evropi prošlo bez stresa i glavobolje.

(Etias)