ЕБРД ће заједно са Европском унијом подржати припрему затварања и санације 17 несанитарних депонија у регионима Пирота, Сремске Митровице и Ваљева, чиме би требало да буде унапређено управљање отпадом за око 800.000 људи у Србији за припрему пројекта обезбеђен је грант од 2,64 милиона евра кроз Инвестициони оквир за Западни Балкан (WBIF), главну платформу ЕУ за инфраструктурне инвестиције у региону.
“Пуно ми је срце што смо данас потписали грант у вредности од више од два милиона евра бесповратних средстава, уз подршку наших партнера и пријатеља из Европске уније, ЕБРД-а и АФД-а”, рекла је Павков.
Унапређење система за управљање отпадом
Павков је захвалила партнерима на истрајности и ангажовању током претходних година, који су омогућили потписивање гранта, као и амбасадору Европске уније у Србији Андреасу фон Бекерату, који је присуствовао данашњем потписивању, на помоћи коју је ЕУ пружила у суочавању са пожарима у Делиблатској пешчари.
“Сведоци смо климатских промена и елементарних непогода које је врло тешко и предвидети и санирати само у једном кратком временском периоду. Зато ће нам овај грант дати додатну енергију да унапредимо систем управљања отпадом у три региона у Србији – Пиротском, Колубарском и Мачванском округу”, казала је министарка.
Навела је да ће на тај начин бити унапређен систем управљања отпадом за око 800.000 људи, уз решавање проблема дивљих и несанитарних депонија.
“Овај грант обезбеђује пројектно-техничку документацију за затварање, санацију, рекултивацију, али и ремедијацију, што је врло значајно, 17 локалитета ка којима ће гравитирати све јединице локалне самоуправе, ка три регионална центра”, рекла је Павков.
Павков је истакла да су већ уложени напори да почне пробни рад Регионалног центра за управљање отпадом “Каленић” који је, како је навела, највећи и најкомплекснији и обухвата 15 локалних самоуправа.
“У Пиротском округу свакако ћемо пожурити да што пре санирамо несанитарне депоније у Бабушници, Белој Паланци и Димитровграду“, рекла је Павков.
Додала је да ће бити обухваћене и локације у Мачванском и Колубарском округу.
“Трудићемо се да користимо овакве инструменте Европске уније у виду бесповратне помоћи, односно грантова, што више, и да подстакнемо локалне самоуправе да буду упорније како би могле да обезбеде оваква средства за бољу, чистију животну средину и квалитетнији живот свих наших грађана“, закључила је Павков.
Важан корак напред
Амбасадор и шеф Делегације Европске уније у Србији Андреас фон Бекерат изјавио је да је потписивањем овог уговора начињен важан корак напред у заштити животне средине и јавног здравља у Србији.
Како каже, небезбедне депоније у Србији представљају озбиљну претњу по животну средину и јавно здравље, јер оне загађују земљиште, воду, ваздух и самим тим повећавају и ризик од настајања пожара.
“Такве депоније и наносе штету локалним заједницама. Стварање депонија увек мора да буде последња опција, а не стуб система за управљање отпадом”, додао је амбасадор.
Заменица директора ЕБРД-а за Србију Јелена Чеперковић казала је да је ово улагање у чистији ваздух, безбедније земљиште и здравије заједнице.
“Уз подршку ЕУ и билатералних донатора кроз Инвестициони оквир за Западни Балкан (WBIF), као и у партнерству са српским властима, овај ангажман ће отворити пут за дуго очекивано затварање и санацију неуређених депонија и подржати транзицију Србије ка савременим и еколошки безбедним системима управљања отпадом”, казала је Чеперковић.
Додала је и да је за ЕБРД еколошка инфраструктура нешто што ће остати важан приоритет у Србији.
“До сада смо у овај сектор уложили преко милијарду евра. Наставићемо тако и даље, наставићемо сарадњу са нашим партнерима у министарству и нашим европским партнерима, и очекујемо да ће ова улагања бити све већа, у складу са потребама и како би подржала даље напоре ка зеленој агенди Србије”, навела је Чеперковићева.
Новац за израду техничке и тендерске документације
Новац ће бити искоришћен за израду техничке и тендерске документације потребне за затварање и санацију депонија.
Постојеће локације представљају ризик за земљиште, подземне воде и квалитет ваздуха околних заједница, саопштила је ЕБРД.
Санацијом би требало да се смањи загађење, контролише депонијски гас и смање емисије гасова са ефектом стаклене баште, уз безбедније услове за становништво које је годинама било изложено последицама застарелог система одлагања отпада.
Пројекат је део ширег програма који финансирају ЕБРД и Француска развојна агенција (АФД), а чији је циљ успостављање модерних регионалних система за управљање комуналним отпадом у Србији и повећање стопе рециклаже.
Нови регионални центри требало би да замене постојеће несанитарне депоније, а радови већ напредују, наводе из ЕУ и ЕБРД.
Нова регионална депонија у Каленићу и постројење за компостирање у Пироту су завршени, док се радови настављају у Новој Вароши, Пироту и Сремској Митровици.
ЕБРД је водећи институционални инвеститор који је до сада уложио више од 11 милијарди евра у Србију, додаје банка на својој веб страници.