Prof. dr Nemanja Đenić za “Blic zdravlje”: Gojazne osobe imaju 75 odsto veći rizik od infarkta, lečenje gojaznosti čuva srce

Gojaznost je hronična bolest i jedan od ključnih faktora rizika za kardiovaskularne bolesti, zbog čega je ne treba posmatrati samo kroz broj kilograma. Nazivamo je “krunom” svih faktora rizika za kardiovaskularne bolesti a o kakvom riziku govorimo svedoči i samo jedan podatak – gojazne osobe imaju 75 odsto više izgleda za infarkt miokarda od onih koji imaju normalnu telesnu težinu, kaže u intervjuu za “Blic zdravlje” profesor dr Nemanja Đenić, interventni kardiolog sa višedecenijskim kliničkim iskustvom u vođenju kardioloških bolesnika, povodom Svetskog dana srca koji se obeležava sutra, 29. septembra.

Koliko je problem kompleksan pokazuje i činjenica da je gojaznost povezana sa više od 200 zdravstvenih komplikacija i da može da utiče praktično na svaki organski sistem.

Nekad nije dovoljno da se ona leči promenom životnih navika – ishranom i fizičkom aktivnošću. Kod određenih pacijenata mora i farmakološki, terapijom koja, dokazano je u studijama, uporedo sa obaranjem kilograma, smanjuje i rizik od infarkta miokarda i moždanog udara.

Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok smrti i kod nas i u svetu. Istovremeno, faktori rizika koji se mogu korigovati i dalje su u prednosti – pušenje, gojaznost, fizička neaktivnost.

Profesor Nemanja Đenić objašnjava za “Blic zdravlje” da svi ovi faktori značajno utiču na kardiovaskularni rizik, ali problem je što se često udružuju.

Gojaznost objedinjuje objedinjuje veliki broj metaboličkih i kardiovaskularnih rizika

– Pušenje direktno oštećuje krvne sudove, fizička neaktivnost doprinosi metaboličkim poremećajima, dok gojaznost istovremeno pogoršava veliki broj drugih faktora rizika – krvni pritisak, šećer i masnoće u krvi. Zbog toga gojaznost nazivamo “krunom“ svih faktora rizika. Ona nije samo jedan faktor u nizu, već stanje koje objedinjuje veliki broj metaboličkih i kardiovaskularnih rizika. U Srbiji je 24 odsto odrasle populacije gojazno, dok čak 57 odsto odraslih ima BMI veći od 25 kg/m². Procenjuje se da će do 2030. godine u Srbiji živeti skoro 3 miliona osoba sa visokim indeksom telesne mase, a o kakvom riziku govorimo svedoči i samo jedan podatak – gojazne osobe imaju 75 odsto više izgleda za infarkt miokarda od onih koji imaju normalnu telesnu težinu – objašnjava profesor Đenić za “Blic zdravlje”.

Za zdravlje srca nije dovoljno pogledati samo broj na vagi

Prema rečima profesora Nemanje Đenića, broj na vagi je važan, ali sam po sebi ne govori dovoljno o kardiovaskularnom riziku.

– Za srce je veoma važno i gde se masno tkivo nalazi. Posebno je značajna visceralna mast, koja se nakuplja oko unutrašnjih organa i često se prepoznaje kroz povećan obim struka. Zato kod pacijenta ne gledamo samo koliko kilograma ima, već kakav je njegov telesni sastav i kakve metaboličke posledice taj višak ima. Masno tkivo nije pasivni depo energije, nego aktivan endokrinološki organ koji utiče na brojne procese u organizmu i može doprineti razvoju ateroskleroze.

– Zato dve osobe sa istom telesnom težinom ne moraju imati isti kardiovaskularni rizik. Gledamo krvni pritisak, šećer i masnoće u krvi, obim struka, fizičku aktivnost, kondiciju i druge faktore rizika. Cilj lečenja zato nije samo da vaga pokaže manji broj, već da osoba bude zdravija i da joj se smanji ukupni kardiovaskularni rizik – pojašnjava profesor.

Koliko trpe srce i krvni sudovi zbog viška kilograma, a koliko se “raduju” kada oni padaju

Srce i krvni sudovi, prema rečima našeg sagovornika, trpe mnogo više nego što se na prvi pogled vidi:

– Višak masnog tkiva nije samo dodatno opterećenje koje srce mora da “nosi“. Masno tkivo je veoma aktivan endokrinološki organ koji luči brojne supstance i učestvuje u procesima koji podstiču razvoj ateroskleroze i kardiovaskularnih bolesti. Istovremeno, gojaznost povećava rizik od hipertenzije, dijabetesa i poremećaja masnoća u krvi, a sve to dodatno opterećuje krvne sudove. Dobra vest je da promena počinje već gubitkom telesne mase. Svaki kilogram manje znači i manji rizik za infarkt srca ili šlog.

– Vredi napomenuti da se rizik od kardiovaskularne smrti povećava za oko 7 odsto za svake dve godine života sa gojaznošću. Zato nije svejedno koliko dugo neko živi sa gojaznošću. Što ranije reagujemo, to više možemo da uradimo za srce i krvne sudove-

Kada gojaznost mora da se leči farmakološki

Kao što je profesor napomenuo gojaznost utiče na holesterol, šećer u krvi, krvni pritisak, a to sve opterećuje krvne sudove. Postavlja se pitanje, kada stručnjaci kažu da ona ne može da se koriguje samo ishranom i fizičkom aktivnošću već mora da se leči?

– Ishrana i fizička aktivnost jesu važan deo lečenja, ali kod dela pacijenata nisu dovoljne same po sebi. Gojaznost je hronična bolest i jedan od ključnih faktora rizika za kardiovaskularne bolesti, zbog čega je ne treba posmatrati samo kroz broj kilograma. Koliko je problem kompleksan pokazuje i činjenica da je gojaznost povezana sa više od 200 zdravstvenih komplikacija i da može da utiče praktično na svaki organski sistem. Zato nije dovoljno pacijentu samo reći da treba manje da jede i više da se kreće. Kod nekih pacijenata promene životnih navika mogu biti dovoljne, ali kod drugih je potrebna i farmakološka terapija – napominje profesor Đenić.

Dodaje da savremeno lečenje gojaznosti zato podrazumeva individualni pristup, u kojem se, kada za to postoji medicinska indikacija, mogu primeniti i inovativni lekovi.

– Lečenje gojaznosti može doneti dragocene benefite za zdravlje srca i čitavog kardiovaskularnog sistema. Velike kliničke studije pokazale su da lek semaglutid smanjuje rizike od kardiovaskularne smrti, infarkta miokarda i moždanog udara za 20 odsto. U jednoj od analiza koja je obuhvatila veliki broj kliničkih studija, dokazano je da u populaciji sa visokim kardiovaskularnim rizikom ovaj lek smanjuje rizik od infarkta miokarda za 28 odsto – navodi profesor Đenić.

Kako stati na put širenju kardiovaskularnih bolesti

Na ovo pitanje profesor odgovara – prevencijom, ali i ranijim reagovanjem.

– Ne treba čekati da se pojave bol u grudima, izraženo zamaranje ili otežano kretanje da bismo prvi put proverili svoje kardiovaskularno zdravlje. Ljudi se često lekaru javljaju tek kada se pojave simptomi, a tada su krvni sudovi već često oboleli, a srce značajno opterećeno. Potrebno je kontrolisati krvni pritisak, šećer i masnoće u krvi, prestati sa pušenjem, biti fizički aktivan, voditi računa o telesnoj masi i redovno obavljati preventivne preglede – navodi profesor i dodaje:

– Posebno moramo ozbiljnije da pristupimo gojaznosti. Počinjemo da razumemo da je ona bolest koja objedinjuje veliki broj faktora rizika. Zato je važno da je prepoznamo na vreme i lečimo sistematski, a ne tek kada se pojave njene komplikacije. To je posebno važno ako imamo u vidu da su kardiovaskularne bolesti i dalje vodeći uzrok smrtnosti u Srbiji, približno svaki drugi stanovnik Srbije umire od bolesti srca i krvnih sudova – napominje profesor Đenić.

Kada i kakav, zapravo, bol u grudima ukazuje na problem sa srcem

On objašnjava da bol u grudima ne mora uvek da znači da je problem u srcu, ali postoje karakteristike bola koje ne treba ignorisati.

– Kod srčanih tegoba najčešće govorimo o pritisku, stezanju ili nelagodnosti iza grudne kosti, koji se mogu širiti prema ramenu, ruci, vratu ili donjoj vilici. Takav bol često nastaje pri fizičkom naporu ili stresu, a može biti praćen gušenjem, preznojavanjem, mučninom ili izrazitom slabošću. Posebno je važno obratiti pažnju ako je bol nov, intenzivan, traje duže, javlja se u mirovanju ili je praćen gušenjem, hladnim znojem, mučninom ili izrazitom slabošću. Tada ne treba čekati da simptomi prođu sami od sebe.

– Jedan deo srca u slučaju infarkta ostaje bez krvi i kiseonika i svaki minut je važan – što se ranije otvori zapušeni krvni sud, veće su šanse da se sačuva srčani mišić. Sa druge strane, bol koji se menja sa pokretom, položajem tela ili disanjem češće može da ukazuje na mišićno-koštani uzrok. Ipak, poreklo bola nije nešto što pacijent treba sam da procenjuje kada postoji sumnja na srce. Pravovremena reakcija može biti presudna – napominje naš sagovornik.

Zašto su žene “komplikovane” za dijagnozu srčanog udara

Nedavno su svetski kardiolozi izdali nove smernice za definiciju srčanog udara, koje bi, pre svega, trebalo da olakšaju dijagnostikovanje infarkta miokarda kod žena, kod kojih se često on smatra atipičnim, i često i previdi, u odnosu na muškarce.

– Kod žena infarkt može imati drugačiju, odnosno manje tipičnu kliničku sliku, zbog čega se srčani problem ponekad kasnije prepozna. Pored bola ili pritiska u grudima, mogu se javiti gušenje, mučnina, preznojavanje, neuobičajen umor ili bol u leđima, vratu i vilici. Zbog toga je važno da se ne oslanjamo samo na predstavu o „tipičnom“ infarktu. Žena ne mora da ima snažan bol iza grudne kosti da bi postojala ozbiljna srčana bolest. Zato svaki nov i neuobičajen simptom koji može da ukazuje na srce treba ozbiljno shvatiti, naročito kod osoba koje imaju faktore rizika. Što se ranije prepozna problem i potraži medicinska pomoć, veća je mogućnost da se pravovremeno reaguje i spreči ozbiljno oštećenje srčanog mišića – objašnjava prof. dr Nemanja Đenić.

“Longevity” nije moguć bez zdravog kardiovaskularnog sistema

Profesor kaže da je teško je govoriti o dugom i zdravom životu bez zdravog kardiovaskularnog sistema.

– Ako znamo da su bolesti srca i krvnih sudova vodeći uzrok smrtnosti, onda je jasno da je očuvanje zdravlja krvnih sudova jedan od temelja zdravog starenja. Zato “longevity” ne bi trebalo posmatrati samo kroz broj godina koje ćemo doživeti, već i kroz to koliko ćemo tih godina provesti bez ozbiljne bolesti i sa očuvanom funkcionalnošću. Zdravo starenje zato počinje mnogo pre starosti – kontrolom krvnog pritiska, šećera i masnoća, fizičkom aktivnošću, prestankom pušenja, održavanjem zdrave telesne mase i redovnim preventivnim pregledima. I nikada nije kasno da se počne. Promena životnih navika i odgovarajuće lečenje mogu da smanje rizik i kod ljudi koji već imaju višak kilograma ili druge faktore kardiovaskularnog rizika. Zato često naglašavam pacijentima – cilj nije samo da izgube kilograme, nego da žive duže i kvalitetnije – poručio je za kraj profesor dr Nemanja Đenić, interventni kardiolog.