KRAJ SE PRIBLIŽAVA?! Putin gubi Krim, svet u panici: Da li će pritisnuti NUKLEARNO DUGME pre potpunog sloma KREMLJA?!

Situacija na Krimu je haotična, a verovatno će samo još pogoršati. Ukrajinska kampanja udara na mete duboko u Rusiji, a posebno na poluostrvu koje metodično pokušava da odseče od ruske kontrole, već je dovela do uvođenja vanrednog stanja i otvorila pitanja o tome kako će Moskva da reaguje na napade Kijeva. Dok postoje strahovi od eskalacije, uključujući pribegavanje taktičkom nuklearnom oružju – neki smatraju da ruski režim možda neće preživeti “predstojeći pad Krima”.

Ukrajina je poslednjih nedelja i meseci povećala svoje vojne udare na rusku protivvazdušnu odbranu, naftna skladišta, postrojenja za gorivo, energetsku infrastrukturu i ruske baze širom Krima. Na meti su i na logističke rute, poput mosta kod Novoazovska, oko 140 km od linije fronta i duž autoputa Rostov-Krim, koji su Rusi koristili za transport osoblja, oružja i municije. Ukrajina takođe jača svoj stisak nad Kerčkim mostom koji povezuje kopnenu Rusiju sa Krimom. Ključna logistička veza sada je ograničena na vojni saobraćaj, koji se suočava sa stalnim ometanjem od strane ukrajinskih dronova.

Napadi na Krim i neke strateške mete u samo Rusiji ozbiljno su ugrozili ruske zalihe goriva, te uzrokovali nestašice i duge redove na pumpama širom zemlje. To otvara pitanje kako će Moskva i predsednik Rusije Vladimir Putin reagovati na ukrajinske udare, posebno jer neki smatraju da je Krim odlučujući teren za ovaj rat. Poluostrvo ima toliki strateški značaj da, prema rečima bivšeg komandanta američke vojske u Evropi Bena Hodžisa, strana koja kontroliše Krim dobija ovaj rat.

Putin je u međuvremenu javno priznao posledice ukrajinske kampanje napada na mete duboko u Rusiji, navodeći da zemlja prolazi kroz “teško” vreme, da je Kremlj svestan svih problema i da nastavlja napore da “umanji posledice“ ukrajinskih udara na energetsku infrastrukturu.

Haos na Krimu: “Kad će ovo da se završi?”

“Volstrit žurnal” piše da je ukrajinska ofanziva “iz korena promenila život na Krimu i da se meštani žale da su usluge poput vrtića, odnošenja smeća i bankomata, “prestale da funkcionišu”. Civilima se ne prodaje gorivo usled nestašica zbog ukrajinskih napada dronovima na ruske rafinerije i linije snabdevanja, turistička sezona je praktično otkazana, a uvedene su i restrikcije na struju. Prema “Kijev indipendentu”, pola Krima je sada bez struje zbog ukrajinskih napada.

Stanovnici Krima rekli su “Moskov tajmsu” da je gorivo postalo oskudno, da su planska isključenja struje i nestašice vode postali uobičajeni, te da su čak i svakodnevne obaveze, poput odlaska na posao ili kupovine namirnica, postale sve teže.

– Ovde nema benzina. Deca stalno slušaju eksplozije, a struja i voda se racionalizuju. Ne znam kad će ovo da se završi. Ne želim ni da se oslanjam na vozove. Ili ih otkažu ili promene red vožnje. Bolje je imati zalihe benzina. Ovde, za razliku od Sevastopolja, benzin ne može da se kupi čak ni teoretski- rekao je listu Mihail, stanovnik Simferopolja.

Političke tenzije u Moskvi

“Volstrit žurnal” ukazuje da se ukrajinska ofanziva poklapa sa približavanjem ruskih parlamentarnih izbora u septembru, što primorava Kremlj da “ostane pribran”. Putin, kako se navodi, želi da spreči rast političkih tenzija zbog situacije na Krimu, predstavljajući ukrajinske napade svom biračkom telu kao deo informativne kampanje čiji je cilj da slomi moral Rusije.

“Tajms” piše da “neki “pragmatičari u Moskvi” smatraju da je rat “dosegao tačku opadanja koristi” za Kremlj i da bi sada trebalo zamrznuti sukob duž linija fronta i “proglasiti pobedu”. Ali, “maksimalistički tabor” poziva na eskalaciju, uključujući “mobilizaciju stotina hiljada rezervista, raspoređivanje regruta i agresivnije tajne operacije protiv fabrika u Evropi koje snabdevaju Kijev oružjem”.

Otvoreno je pitanje da li će ovi problemi naterati Kremlj na popuštanje. Štaviše, postoje zabrinutosti da bi, u najgorem scenariju, Putin, podstaknut tvrdolinijašima, mogao da eskalira napade na Kijev ili čak pribegne upotrebi taktičkog nuklearnog oružja, piše britanski “Telegraf”.

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova zapretilo je pokretanjem “sistematskih udara” na vojne ciljeve, ne precizirajući šta to tačno podrazumeva.

“Neće preživeti pad Krima”

Prema “Hilu”, Putinova vlast možda neće preživeti “pad Krima”: Ukrajina ne mora čak ni da ga povrati – dovoljno je da ga učini neodrživim za rusku vojnu upotrebu – a taj trenutak se sada ubrzano približava.

“Putinov kraj u Ukrajini se približava, a on će biti na Krimu”, piše “Hil”, ukazujući da Rusija više ne može da nastavi da podnosi “ovoliki nivo vojnih gubitaka”. U utorak je generalni sekretar NATO Mark Rute rekao da Rusija svakog meseca gubi čak 35.000 vojnika i da Moskva troši 50 odsto državnog budžeta na vojsku (poređenja radi, Amerika troši svega oko 15%). Zabrinut je čak i Vladimir Solovjov, jedan od glavnih Putinovih propagandista. Voditelj je kritikovao rusku Centralnu banku zbog održavanja visokih kamatnih stopa, tvrdeći da to dovodi do obustave izgradnje ključnih brana i zaštitnih barijera za ruske mostove i vojnu infrastrukturu.

– Gradimo brane. Ali poslednjih nekoliko dana nema nikakvih radova – nema novca. Kako je to moguće? – upitao je on.

Kijev svojim nastojanjem da izoluje Krim gasi svetla Putinu, a situacija će se verovatno samo još pogoršati. Borba za Krim će verovatno kulminirati time što će Ukrajina konačno uništiti Putinov Kerčki most, vredan četiri milijarde dolara. “Može li Putin politički da preživi gubitak Krima u korist Ukrajine? Ozbiljno sumnjamo u to”, piše “Hil”.