Rifat Prušević govorio je za naš podkast.
Sa samo 16 godina pripremao je profesionalne borce za takmicenja, a kasnije je kao trener Srbiji doneo dva zlata sa seniorskih evropskih prvenstava u MMA.
U novoj epizodi podkasta „Džaka & Milana u Oktagonu” ugostili smo Rifata Prusevica, borca i trenera koji borbu razume do najsitnijih detalja. Sa Rifatom smo pričali o prim treninzima rvanja u Istanbulu, cimeru koji ga je zainteresovao za džiu-džicu, počecima Sandžak Top Teama, kada su se okupljali iz ljubavi prema borbi, ne sluteći dokle ce ih to odvesti. Otkrio nam je i zasto mu je prvi MMA mec bio samar koji mu je promenio pogled na zivot, kako ga je takmicenje smirilo i udaljilo od ulicnih tuča, ali i kako je izgledao dolazak u Beograd i rad sa trenerima koji su obelezili njegov put.
PROČITAJTE JOŠ: JANIČIĆ OTVORIO DUŠU O INCIDENTU! Miloš objasnio šta se desilo sa zastavom na UFC spektaklu u Beogradu!
Za one koji te ne poznaju – kako si počeo da treniraš MMA?
— Srednju školu upisao sam u Istanbulu, na privatnom koledžu, i tamo sam dobio priliku da treniram rvanje. To je bio moj prvi pravi susret sa ozbiljnim borilačkim sportom. Kao dete sam trenirao aikido, dok mi roditelji nisu dozvoljavali da treniram boks ili kik-boks. Kada sam prvi put došao na rvanje, oduševio sam se i odmah pomislio: „To je to.“ U glavi sam ga odmah povezao sa boksom, a nekoliko meseci kasnije imao sam i prvi susret sa džiju-džicom zahvaljujući svom cimeru. Živeli smo u veoma strogom domu. Svi su bili napeti i često su izbijale tuče. Kada sam počeo da treniram rvanje, u takvim situacijama imao sam određenu prednost, sve dok mi taj cimer jednog dana nije uhvatio „armbar“. Nisam znao ni da treba da tapkam i u prvom trenutku sam pomislio da je slučajno uspeo da me završi.Međutim, kada je isto uradio tri puta zaredom, potpuno sam se oduševio. Počeo sam da istražujem džiju-džicu na internetu i ubrzo otišao na trening. Imao sam 15 godina, bila je 2012. ili 2013. godina i tako je sve počelo.
Da li si od početka imao želju da se takmičiš?
— U početku sam želeo da treniram samo zbog sebe. Hteo sam da budem jak, da posedujem veštinu i znam da mogu da se odbranim. Tada nisam razumeo da su takmičenja zapravo alat za razvijanje veštine. To je nešto što danas stalno ponavljam svojim učenicima. Takmičenje nije merilo tvoje veštine. Ti koristiš takmičenje kako bi postao bolji u onome što radiš. Ono te primorava da vidiš svoje slabosti, da ih ispraviš i nastaviš da napreduješ. U to vreme bio sam veliki fan UFC-a i pratio sam sve, posebno Žorža Sen-Pjera. Međutim, još nisam imao potpunu predstavu o tome kojim putem želim da idem.
PROČITAJTE JOŠ: MEDIĆ KRIO TEŠKU POVREDU PRED MEČ U BEOGRADU! Srbin otkrio detalje – NIJE BILO NAIVNO!
Kako si se povezao sa borcima iz Novog Pazara i kako je nastao Sandžak Top Team?
— Preko jednog prijatelja povezao sam se sa Emirom Hadžimovićem iz Novog Pazara. Bio je dobar i veoma srčan borac, brzo smo se povezali i počeli zajedno da treniramo.Tokom školske godine živeo sam u Istanbulu, a leta sam provodio u Novom Pazaru. Vremenom sam u treninge uključio i mlađeg brata i tako je nastao Sandžak Top Team. U početku nismo ni znali šta tačno radimo – samo smo se okupljali i trenirali.Sve je bilo prilično divlje. Za udarački deo nas je trenirao Emirov otac Haćko, a pošto sam imao određeno znanje iz rvanja, sa 16 godina su izabrali mene da pripremam ostale za takmičenja. To su bili profesionalni borci, a ja sam kao šesnaestogodišnjak trebalo da ih spremam.Nisam bio potpuno svestan ni šta radim ni u šta se upuštam. Ipak, svi u toj prvoj sali bili su takmičari i imali su takmičarski duh. Od početka je važilo pravilo: ako si ovde, putuješ sa nama i takmičiš se. Nije postojala opcija da samo dođeš, odradiš trening i odeš kući.
Kako je došlo do tvog prvog MMA meča?
— Prvo sam radio amaterske mečeve, a kasnije sam prešao u profesionalce. Džaka je, zapravo, bio sudija na nekim od mojih prvih mečeva. Na prvim turnirima sam nastupio već tokom druge godine treniranja. U početku mi je ideja o takmičenju bila strašna, čak sam na neki način mislio da je to ispod časti. Međutim, kada sam počeo da provodim vreme sa borcima, to okruženje mi se veoma dopalo. Druženje sa Emirom dodatno je probudilo taj takmičarski duh, ne samo u meni već u celoj sali. Istovremeno sam prolazio kroz nestašan period. Postao sam netrpeljiviji na ulici, ulazio u sukobe i pokušavao da isterujem neku svoju pravdu, na nesreću mojih roditelja, koji su akademski građani. Bio sam čak i izbačen iz škole. Takmičenje u MMA-u spaslo me je takvog života i smirilo. Imao sam 16 ili 17 godina kada sam odradio prvi meč. Tada sam doživeo pravi šamar realnosti. Tuča na ulici traje dvadesetak sekundi, sve se dogodi iznenada, dok je meč potpuno drugačiji. Borba je dogovorena, protivnik zna da dolaziš i obojica svesno ulazite sa istom namerom. To iskustvo mi je potpuno promenilo pogled na sve. Nakon toga se više nisam tukao na ulici, osim možda u nekoliko situacija u kojima zaista nisam mogao da izbegnem sukob.
PROČITAJTE JOŠ: TUGA DO NEBA! Umro čuveni UFC borac, a na sahrani su viđene scene zbog kojih plače cela planeta! (VIDEO)
Šta ti je MMA doneo u periodu kada ti je bio potreban pravac?
– Ako misliš da si hrabar i da si stvarno opasan lik, MMA je mesto na kojem to možeš da proveriš. Nisu to ni tribina ni ulica. MMA borci su za mene zaista hrabri ljudi. To je borilački sport sa najmanje ograničenja. Protivnik može da te obori, šutne, udari ili zadavi. Nema izgovora – ko pobedi, tog dana je bio bolji i jači. Kada sam to shvatio, MMA mi je potpuno promenio smer života.Počeo sam da treniram dva puta dnevno, da vodim računa o ishrani i da živim disciplinovanije. MMA mi je dao strukturu koja mi je bila potrebna. Neverovatno sam zahvalan MMA savezu i čitavoj borilačkoj zajednici Srbije zbog načina na koji su me prihvatili i tretirali. Da nisam dobio tu strukturu, Bog zna gde bih završio. Zaista ne znam kojim putem bi moj život otišao.
Kako si od amaterskog stigao do profesionalnog MMA-a?
– Imao sam osam amaterskih mečeva. Godine 2016, na nagovor roditelja, preselio sam se iz Novog Pazara u Beograd. Smatrali su da će promena sredine biti bolja za mene zbog okruženja u kojem sam se tada nalazio. Moj otac je otvorio auto-školu na Lionu, a prvo mesto na kojem sam živeo u Beogradu bila je Karaburma. Sa bratom sam prvo počeo da treniram kod Gileta u Kimuri, kod Vukovog spomenika. On je divan čovek i čuvao nas je kao malo vode na dlanu. Od svih trenera sa kojima sam ranije radio, bio je najtopliji prema nama. Posle toga sam otišao u Secutor. Do treninga sam menjao dva ili tri autobusa, ali kada znaš šta želiš, takve stvari ti ne predstavljaju prepreku.
PROČITAJTE JOŠ: “PET GODINA PATNJE I MNOGO TEŠKIH TRENUTAKA!” Rakić emotivno o trijumfu na UFC spektaklu u Beogradu!
Trenersku ulogu dobio si veoma rano. Kada si shvatio kolika je odgovornost spremati nekoga za borbu?
— Već sa 16 godina našao sam se u situaciji da spremam profesionalne borce, iako tada nisam znao dovoljno ni o treningu ni o svemu što nosi priprema za meč. Kasnije sam i sam napravio veliku grešku kada sam odlučio da se potpuno sam spremam za jednu borbu. Svakom borcu bih savetovao da to ne radi. Sa jedne strane, borac mora da zna da trenira samostalno. Kada razume trening i ume sam da razvija svoju veštinu, može mnogo brže da napreduje. Međutim, priprema za meč je nešto drugo.Tokom kampa postaješ veoma emotivan i zbog toga ti je potrebna objektivna osoba koja će donositi određene odluke umesto tebe. Pojavićeš se jednog dana na treningu, nećeš se osećati dobro, a trener mora da prepozna da ti je potreban odmor.Ako si prepušten sam sebi, počećeš da razmišljaš: „Ako danas odmorim, da li sam kukavica? Da li sam lenj? Da li ovo ne želim dovoljno?“ Onda ćeš ipak trenirati i možda se povrediti. Zato trener nije tu samo da ti pokaže tehniku. Njegov posao je i da vidi ono što ti, zbog emocija i pritiska, u tom trenutku ne možeš da vidiš.
Koju poruku najčešće ponavljaš mladim borcima?
— Od trenutka kada ujutru otvoriš oči do trenutka kada uveče zaspiš, treba da imaš samo jedan zadatak – da postaneš veštiji u borenju. Ne treba da razmišljaš o tome da imaš više pratilaca ili da odmah zaradiš više novca. Ništa od toga ne treba da ti bude glavni cilj. Jedino što treba da te zanima jeste da danas postaneš malo bolji borac nego što si bio juče. Ako dovoljno dugo uspeš da živiš na taj način, postaćeš svetski šampion – istakao je Prušević.
PROČITAJTE JOŠ: JOŠ JEDAN SRBIN SKOČIO NA UFC LISTI: Sjajna borba u Beogradu lansirala Rakića – evo koje mesto zauzima!
Sve vesti iz sveta MMA možete pročitati na portalu Sportissimo.rs
BONUS VIDEO
Zabranjeno je kopiranje, reprodukovanje, preuzimanje, prenošenje, objavljivanje i distribuiranje bilo kog dela ili celog teksta, fotografija i videa bez prethodnog izričitog pismenog odobrenja redakcije Sportissimo.rs
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na:
