Jučerašnja pucnjava ispred srednje stručne i tehničke škole u provinciji Manisa na zapadu Turske, u kojoj je ranjeno najmanje 11 osoba, potresla je regionalnu i svetsku javnost. Napad je izveo petnaestogodišnji učenik te škole, koji je iz kuće uzeo sačmaru, nasumično otvorio vatru i potom pokušao da pobegne. Policija ga je ubrzo uhapsila, a prema rečima medijskog producenta i izdavača Serhata Jilmaza iz Istanbula, javnost je uznemirena saznanjem da se kao mogući motiv pominje to što je dečak duže vreme bio žrtva vršnjačkog nasilja.
Foto: screenshot X/thecaspianpost
Istovremeno, domaću javnost uznemirio je događaj iz Novog Sada, gde je u OŠ “Jožef Atila” jedanaestogodišnja učenica petog razreda unela nož dužine sečiva 13 centimetara. Zahvaljujući brzoj i prisebnoj reakciji uprave škole i policije, sprečene su teže posledice, a u školi su odmah pokrenuti svi zakonom predviđeni protokoli i sastanci timova za bezbednost.
Oba slučaja ponovo pokreću pitanje da li oružje u rukama trinaestogodišnjaka i petnaestogodišnjaka predstavlja najviši nivo kriznog događaja u obrazovnom sistemu.
Globalni fenomen i krizno stanje
Psiholog Snežana Repac ističe da učestalost ovakvih događaja pokazuje da više nije reč o izolovanim incidentima, već o opštem društvenom problemu.
– U ovom periodu beleži se sve veći trend ovakvih incidenata među učenicima, što prerasta u globalni društveni fenomen kojim moramo da se pozabavimo. Ovde nije reč o izolovanom uzroku u okviru jednog procesa, već o opštem dobu nasilja u kojem živimo i gde su svi, na svakom koraku, ugroženi – započela je Repac.
Snežana Repac psiholog Foto: Kurir Televizija
Ona upozorava da je u društvu zakazala empatija i da decu moramo iznova učiti saosećanju. Iako sve polazi od porodice, Repac pravi jasnu razliku u samom porodičnom okruženju.
– Sve polazi od porodice, ali tu moramo napraviti jasnu razliku: nije reč o tome kakva je porodica uopšteno, već kako se odnosi prema samom detetu. S jedne strane imamo prezaštićujuće roditelje, što stvara kontraefekat, dok sa druge strane imamo izrazito nasilne porodice u kojima dete odrasta i upija takve modele ponašanja.
Začarani krug nasilja – Kada žrtva postane agresor
Povodom nezvaničnih navoda da su i dečak u Turskoj i devojčica u Novom Sadu prethodno trpeli vršnjačko nasilje, postavlja se pitanje da li je na delu mehanizam u psihologiji poznat kao “začarani krug nasilja”.
– Istina je da deca koja su preživela nasilje često i sama postaju nasilnici. Međutim, trenutak u kom će manifestovati takvo ponašanje zavisi od njihove emocionalne zrelosti, jer je reč o dugotrajnijem psihološkom procesu, a ne o reakciji preko noći. Posebno je opasno kada dete uvidu da roditelj ne podržava odluke škole ili drugih nadležnih institucija. Tada dolazi do prepucavanja između roditelja i obrazovnog sistema, pri čemu roditelji slepo štite dete od odgovornosti. U takvom okruženju dete počinje da doživljava roditelje kao zaštitnike od samog sistema – objasnila je Repac.
Snežana Repac: Vršnjačko nasilje je postalo trend
Izvor: Kurir televizija
Iluzija sa društvenih mreža i “pomračenje svesti”
Govoreći o tome da li deca napadom pokušavaju da skrenu pažnju, uplaše okolinu ili pošalju poruku da više ne žele da budu povređena, Repac ukazuje na opasan uticaj digitalnog okruženja.
– Poražavajuće je koliko deca danas često nemaju realnu svest o tome šta zapravo znače ubistvo, upotreba oružja, niti kakve su trajne posledice i zakonske kazne. Svoje postupke neretko doživljavaju kao vid dokazivanja, samodokazivanja ili skretanja pažnje na sebe, što se dodatno širi i glorifikuje putem društvenih mreža, i te fenomene moramo posmatrati povezano. Kada je reč o tome da li dete posmatra napad kao odbranu ili prihvatljiv model ponašanja, moramo biti realni da intelektualno očuvana deca vrlo dobro znaju šta oružje čini i šta njime izazivaju.
Koji su prvi signali upozorenja?
Nasilje ove vrste retko dolazi bez najave. U većini slučajeva postoje rani indikatori koje okolina ne prepozna na vreme ili ne zna kako na njih da reaguje.
– Vrlo je verovatno da su i u ovim slučajevima postojali rani znaci upozorenja, ali roditelji ili nisu uspeli da ih prepoznaju, ili nisu znali kako adekvatno da reaguju. Prvi alarm koji ukazuje na problem jeste promenjen odnos deteta prema autoritetu – pojava prkosa, inata i otpora prema granicama.
Takođe, roditelji igraju važnu ulogu.
– Pored toga, jasni indikatori su i poremećaji sna, zanemarivanje školskih i ličnih obaveza, izbegavanje odlaska u školu, kao i upadljiva ležernost prema ličnoj higijeni, ishrani ili rizičnim ponašanjima. Tu spada i prekomerno provodenje vremena uz telefon i na društvenim mrežama, gde se dete često dodatno izoluje. Dodatni izazov predstavlja skepsa roditelja prema stručnjacima – mnogi od njih preuzimaju ulogu jedinog merodavnog procenitelja uz stav da ‘oni najbolje poznaju svoje dete‘, čime nehotice odlažu neophodnu stručnu pomoć – zaključila je Repac.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
BONUS VIDEO:
17.03.2026.JEZIVO VRŠNJAČKO NASILJE U POŽAREVCU! U PULSU SVEDOČENJE ŽRTVE
Izvor: kurir televizija