Novi zakoni za solare i vetroparkove: Da li MMF traži rešenje za biznis ili sledi novi regulatorni lavirint?

Slučajnost ili servilnost! Tako bi moglo da se posmatra činjenica što je sedam dana nakon što je Odbor izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda u svom Izveštaju od 15. juna, utvrdio da postoje uska grla u regulativi vezanoj za obnovljive izvore energije,među kojima je i ograničenje u izdavanju dozvola, posebno solara, Ministarstvo rudarstva i energetike 22. juna objavilo je da počelo rad na izmenama i dopunama ovog dokumenta, kojom obuhvata i tu preporuku.

Zlobnici bi rekli da je malo verovatno da je reč o slučajnosti pošto je Zakon menjan 2023. godine, već je verovatno na sceni servilnost prema MMF i njihovim zahtevima, što nije prvi put.

Bilo šta da je u pitanju, na sajtu e-konsultacije je postavljeno Obaveštenje da otpočinje izrada Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije, kao i polazne osnove za njegovu izradu, a komentari na ove prve korake, mogu se poslati do 7. jula. Tako se nastavlja praksa čestih izmena zakonskih ali i podzakonskih akata, pa se i pored nekih dobrih rešenja, ulazi u regulatorni lavirint, u kome se uslovi često menjaju. Ove nove čini se da su u skladu sa Izjavom srpskih vlasti na mere i sugestije MMF-a, u kojima je definisan smer kretanja u poglavlju “Olakšice privatne investicije u energetiku”.

– Da bi se rešila uska grla u procesu izdavanja dozvola za solarne instalacije koja mogu ometati njihovo korišćenje, Ministarstvo energetike će identifikovati ključna ograničenja u trenutnom procesu izdavanja dozvola i, u konsultaciji sa relevantnim zainteresovanim stranama, uključujući Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i EDS, pripremiti do kraja avgusta 2026. godine vremenski ograničen akcioni plan za pojednostavljivanje procedura, smanjenje administrativnih opterećenja i podršku povećanom raspoređivanju solarnih sistema- stoji u Izjavi srpskih vlasti na mere i sugestije MMF-a.

Ako je suditi po ovim namerama, ono što je precizno, je datum, kraj avgusta, kada bi trebalo da se pripremi akcioni plan za pojednostavljivanje procedura u

OIE

. To pojednostavljenje nije moguće bez zakona, što znači da bi on do tada trebalo da se završi. Ti stavovi srpske vlade, kao odgovor MMF -u, se u ovom dokumentu, koji je objavilo Ministarstvo energetike, ne spominju, već je navedeno da “zakon treba da se uskladi sa Direktivom Evropske unije koja se odnosi na promociju korišćenja energije iz obnovljivih izvora, odnosno RED II direktivom kao i sa delovima RED III direktive EU, koji se odnose na ubrzanje razvoja OIE,postupke izdavanja dozvola, prostorno planiranje. ”

-Cilj izmena i dopuna zakona je da se unapredi pravni okvir za povećanje udela energije iz OIE u bruto finalnoj potrošnji energije

. OIE su jedan od ključnih instrumenata za obezbeđivanje energetske sigurnosti,

smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva, zaštitu životne sredine i sprovođenje energetske tranzicije Srbije.

Zato izdavanje dozvola za projekte OIE treba da bude brže, transparentnije i predvidivije- navodi Ministarstvo energetike.

Navodi se i da u praksi postoji potreba za boljom koordinacijom nadležnih organa, jasnijim rokovima, uspostavljanjem kontaktnih tačaka i većom dostupnošću informacija investitorima, građanima i lokalnim samoupravama.

Iz sveg ovoga se čini da izmene Zakona iz 2023. godine to nisu omogućile iako je u korišćenju OIE uspostavio normativni okvir za podsticanje proizvodnje energije iz ovih izvora. Uvedene su i aukcije, status kupca-proizvođača, garancije porekla i rad zajednica OIE.I pored toga,po mišljenju Ministarstva energetike, tokom primene, javila se potreba za daljim unapređenjem,koje podrazumeva i prostorno-energetsko mapiranje područja pogodnih za razvoj OIE, kao i mogućnost određivanja zona njihovog ubraznog razvoja.

-Mapiranje bi se radilo uz puno poštovanje propisa kojima se uređuju planiranje i izgradnja, zaštita životne sredine, zaštita prirode, zaštita voda, ekološka mreža i učešće javnosti. Ovo je važno kako bi se projekti usmeravali ka područjima u kojima se, na osnovu planskih dokumenata i stručnih podloga, ne očekuju značajni negativni uticaji na životnu sredinu- piše u ovom dokumentu.

Izmenama bi trebalo da se unapredi i položaj kupaca-proizvođača, uključujući njihovo pravo da proizvode električnu energiju za sopstvenu potrošnju,skladište je i koriste viškove u režimu neto obračuna ili ih prodaju na tržištu kao i zajedničko delovanje udruženih kupaca-proizvođača u istoj zgradi i uloga trećih lica u vlasništvu, upravljanju, ugradnji i održavanju proizvodnih objekata i uređaja za skladištenje.

U dokumentu se navodi da je poseban izazov vezan i za povećanje udela OIE u sektoru grejanja i hlađenja i stvaranje uslova za integraciju gasova iz OIE u sisteme prirodnog gasa.

– Zato je potrebno preciznije urediti obaveze,mere, izveštavanje i uslove pristupa infrastrukturi,uz poštovanje principa transparentnosti, nediskriminacije i troškovne opravdanosti. U tom sektoru praćenje je potrebno i kod korišćenje otpadne toplote i rashladne energije, primenu visokoefikasnih tehnologija, toplotnih pumpi, efikasnih sistema daljinskog grejanja i hlađenja – navodi Ministarstvo.

Željko Marković, energetski ekspert navodi da čestim izmenama zakonskih akata ali i nedavnom Uredbom o snabdevanju i distribuciji električne energije, se pored dobrih rešenja, ulazi i u regulatorni lavirint, u kome se uslovi često menjaju.

-Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije, usvojen 2021. godine i izmenjen 2023. godine, doneo je ubrzanje ,ali je i otkrio novi problem: obim zahteva daleko premašuje kapacitet mreže. Prema podacima EMS-a, preko 20 GW projekata je bilo u postupku priključenja, dok mreža može da balansira približno 5.800 MW promenljivih izvora pod trenutnim uslovima rada sistema. Ova nesrazmera ima dobro poznati uzrok, značajan udeo zahteva potiče od spekulativnih projekata koji rezervišu kapacitet bez stvarne investicione namere. Iskustvo pokazuje da se na kraju realizuje samo oko 20% traženog kapaciteta – kaže Marković za “Blic Biznis”.

Nakon 7.jula, do kada bi trebalo da se prikupe komentari na Obaveštenje da je počela izrada Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o korišćenju OIE i polazne osnove za njegovu izradu, videće se da li će ih uvažiti Ministarstvo energetike i svrstati u novu regulativu. U protivnom, može nam se desiti da za dve godine nedostatke i u ovoj izmeni uoči neko sa strane, poput MMF ili EK, pa opet “Jovo nanovo” u srpskoj regulativi.