“Bio sam spreman da ih zamolim da me samo puste da se izmerim, pa da se vratim i nastavim da služim ono što treba”.
U četvrtak u 23 časa završio je u samici, u petak je tek oko 15 časova stigao na merenje, a već u subotu uveče ušao je u ring na najvećem meču svoje karijere. Dušan Radović Mećava u podkastu „Džaka & Milana u Oktagonu“ prvi put detaljno govori o haosu koji je prethodio njegovom nastupu za BKFC u Budvi, četiri obroka koja je uspeo da unese do borbe i mislima koje su mu prolazile kroz glavu dok je ležao u zatvoru.
Borac sa oko 150 nastupa u boksu i kik-boksu otvoreno je analizirao i poraz koji mu je pokazao cenu prevelikog samopouzdanja, objasnio zašto njegov trash talk nije predstava za kamere i otkrio kako je sukob na društvenim mrežama prerastao u pravi meč. Govorio je i o treninzima kod Zorana Bačulova, surovim posledicama borbi bez rukavica i najvećem cilju – da osvoji evropski BKFC pojas i obezbedi svoju porodicu.
* Kako si dobio nadimak Mećava?
– Zapravo sam sam sebe tako prozvao. Na stranici „Negujmo srpski jezik“ pojavila se jedna fotografija vezana za Kiki Mećavu, podeljena na dva dela. Na gornjem delu slike leži sa devojkom u krevetu, a na donjem je bez nje. Bila je neka fora sa izrazom „metni ga tamo-vamo“ i meni je to bilo smešno. Posle su i u klubu počeli da me zovu Mećava. Nadimak se među ljudima brzo primio i jednostavno je ostao. Danas me veliki broj ljudi više prepoznaje po nadimku nego po imenu i prezimenu.
* Odakle potiče tvoje interesovanje za borilačke sportove?
– Tukao sam se još u vrtiću. Očigledno je još tada u meni postojala ta potreba za nadmetanjem i borbom. Kao mali sam imao velike ambicije, iako tada nisam mogao da znam dokle će me sve to odvesti. Krajem šestog ili početkom sedmog razreda počeo sam da treniram kik-boks u klubu „Teams“ u Prokuplju. Tu sam se zadržao sve dok nisam upisao srednju školu. Nakon toga sam otišao u Jagodinu, u „Palmine tigrove“, gde sam radio sa Konovalovim. Od samog početka sam paralelno radio i kik-boks i boks. Kada se sve sabere, iza sebe imam oko 150 nastupa u tim disciplinama. Prošao sam mnogo različitih mečeva i upoznao različite stilove, ali me je uvek privlačilo nešto novo i zahtevnije.
* Oprobao si se u kik-boksu, boksu, „Extreme Boxingu“ i borbama bez rukavica. Koja disciplina ti najviše odgovara?
– Najviše mi odgovaraju male, odnosno MMA rukavice. Bez rukavica udarac drugačije „seče“, dok mi male rukavice pružaju osećaj koji mi najviše prija za udaranje. Tokom same bare-knuckle borbe gotovo ništa ne osećaš. Adrenalin radi i potpuno si usmeren na protivnika. Prave posledice osetiš tek kasnije. Meni su nakon meča bile potrebne skoro dve nedelje da se šake oporave. Bolele su me toliko da nisam mogao normalno ni da ih zatvorim. To je velika razlika u odnosu na borbu sa klasičnim rukavicama. U toku meča ne razmišljaš o tome, ali kada sve prođe, telo počne da ti naplaćuje svaki udarac.
* Šta si iz borbe bez rukavica mogao da naučiš, a da nisi mogao na treningu?
– U taj meč sam ušao veoma samouvereno i opušteno. Verovao sam da sam potpuno spreman, ali sam zapravo sagoreo u prevelikoj želji. Vodio sam prve dve runde, a onda sam ušao u razmenu i izgubio. Takve stvari ne možete u potpunosti da naučite na treningu. Sparing može da vas pripremi tehnički i fizički, ali meč donosi drugačiji pritisak, posebno kada nema rukavica. Jedna pogrešna odluka ili trenutak nepažnje mogu da promene sve.
* Da li smatraš da si mogao bolje da se pripremiš?
– Fizički sam se dugo spremao. Problem su bili glava i taktika. Bio sam previše siguran u ishod i nisam ušao dovoljno oprezno. Kada unapred poveruješ da ćeš nekoga lako nokautirati, možeš da zanemariš situacije koje se u borbi zaista dogode. Pored toga, dva dana pre meča završio sam u zatvoru, a noć pred merenje proveo sam u samici. Naravno da je i to mnogo uticalo na mene. Nije isto kada normalno završiš pripreme, odmoriš se i odeš na merenje, i kada neposredno pred najvažniji meč razmišljaš da li ćeš uopšte stići da se izmeriš.
* Kako si samo dva dana pred BKFC meč završio u zatvoru?
– U četvrtak uveče sam se izglupirao. Zbog svoje nepažnje i neobazrivosti završio sam u zatvoru oko 11 sati uveče. Nikada ranije nisam imao takvo iskustvo. Kao maloletnik sam zbog nekih tuča odlazio u policiju da dam izjavu, ali nikada nisam bio u zatvoru. Sada sam se našao u potpuno neverovatnoj situaciji. Preda mnom je bio meč karijere za BKFC u Budvi, a ja ležim u samici, na užasnom krevetu, i razmišljam šta će se dogoditi. Nije lako opisati koje su mi sve misli tada prolazile kroz glavu. Umesto da se odmaram, spremam za merenje i držim fokus na protivniku, nisam znao ni kada ću izaći. To je nešto što nikada ne bih mogao da planiram kao deo priprema.
* Šta si prvo pitao policajce kada su te priveli?
– Čim su me uhvatili, rekao sam im ko sam i objasnio da se borim za dva dana. Prvo sam ih pitao da li ću moći da izađem do osam ili devet ujutru kako bih stigao na merenje. Oni su mi rekli da hoću, ali me na kraju nisu pustili sve do tri sata popodne. U jednom trenutku sam bio spreman da ih zamolim da me samo puste da se izmerim, pa da se vratim i nastavim da služim ono što treba. Meni je tada bilo najvažnije da ne propustim meč – rekao je između ostalog Mećava.
BONUS VIDEO
Zabranjeno je kopiranje, reprodukovanje, preuzimanje, prenošenje, objavljivanje i distribuiranje bilo kog dela ili celog teksta, fotografija i videa bez prethodnog izričitog pismenog odobrenja redakcije Sportissimo.rs
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na:
