Sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija na kojoj će se raspravljati o šestomesečnom izveštaju o radu UNMIK-a počela je večeras, a Srbiju na njoj predstavlja ministar spoljnih poslova u tehničkom mandatu Marko Đurić.
Izveštaj članicama SB UN predstavlja specijalni predstavnik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija i šef Misije UN na Kosovu (UNMIK) Peter Due.
U šestomesečnom izveštaju, koji obuhvata period od 16. marta do 15. septembra ocenjeno je da je ukupna bezbednosna situacija na AP Kosovu i Metohiji ostala stabilna, ali da je potrajala institucionalna blokada, da je napredak u sprovođenju briselskog sporazuma ostao ograničen, a da je došlo i do porasta tenzija između prištinskih vlasti i lokalnih samouprava, naročito na severu KiM.
Navedeno je i da je došlo do hapšenja Srba, zatvaranja i ometanja rada institucija koje funkcionišu u sistemu Srbije, ograničenja koja se tiču verskih i kulturnih simbola, lošeg postupanja policije, kao i rušenja imovine i iseljavanja, uz ocenu da je to doprinelo osećaju nesigurnosti i nejednakog tretmana među kosovskim Srbima.
Prethodni izveštaj Savet bezbednosti UN je razmatrao 9. aprila.
Đurić u UN: Žrtve imaju imena, pravda ne sme da bude žrtvovana političkim interesima
“Prošlo je trinaest godina otkako je 2013. godine postignut dogovor o Zajednici opština sa srpskom većinom, njeni principi dodatno su usaglašeni 2015. godine, a Zajednica još uvek nije formirana; Zajednica nije nagrada za Beograd, ona nije neki opcioni ustupak koji se nudi kada god Priština proceni da joj politički trenutak odgovara, to je obaveza preuzeta u okviru Dijaloga”, rekao je Đurić.
Đurić je izjavio da pravda za žrtve ratnih zločina ne sme da bude žrtvovana političkim interesima, poručujući da odgovornost za zločine mora da bude individualna i da se odnosi na sve, bez obzira na nacionalnost.
Govoreći o presudama bivšim pripadnicima takozvane Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), Đurić je ukazao na reakcije pojedinih političkih predstavnika u Prištini i Tirani, koji su kritikovali presude i pružali podršku osuđenima. Naveo je da je Aljbin Kurti osudio presude kao „neprihvatljivu nepravdu“, dok je predsednik Albanije Bajram Begaj izjavio da ništa ne može da ukalja takozvanu OVK, ponavljajući slogan „Sloboda ima ime“.
„Ali, gospođo predsednice, i žrtve imaju imena“, poručio je Đurić, ističući da žrtve ne smeju da budu svedene na fusnotu u tuđim nacionalnim narativima niti da se njihova stradanja zanemaruju.
On je naglasio da presuda utvrđuje individualnu odgovornost i ne predstavlja kolektivnu krivicu albanskog naroda. Dodao je da su i albanske porodice bile žrtve zločina koje su počinili različiti akteri, uključujući takozvanu OVK.
Foto: Youtube/УЖИВО United Nations/Screenshot
„Postoji, međutim, ogromna razlika između odbrane prava na pravično suđenje i poručivanja čitavom društvu da sud nema pravo da njegove navodne heroje proglasi krivim“, rekao je Đurić.
Upozorio je da bi prihvatanje takve logike značilo da pravda važi samo za one koji nemaju moć.
Đurić je ukazao i na to da je parlament u Prištini, nekoliko nedelja nakon izricanja presuda, usvojio izmene kojima se nastoji da se ograniči mandat Specijalizovanih veća Kosova. Prema njegovim rečima, Evropska unija ocenila je da su takvi potezi u suprotnosti sa međunarodnim obavezama Prištine i pozvala da se poštuju nezavisnost suda i zaštita svedoka.
„Razmotrimo kakvu poruku ovo šalje: prvo, sud donese odluku; zatim politički lideri osude njegove zaključke; a onda političari pokušaju da promene pravila koja uređuju rad tog istog suda“, rekao je Đurić.
Postavio je pitanje kako svedok koji je rizikovao bezbednost svoje porodice da bi svedočio može da ima poverenja u pravdu u takvim okolnostima.
Odgovornost je, kako je istakao, sada na onima koji su osnovali i podržali tu instituciju, koji treba da obezbede da zločini počinjeni nad Srbima i drugim žrtvama ponovo ne budu gurnuti pod tepih, da svedoci budu zaštićeni i da političko mešanje iz Prištine ne ometa potragu za pravdom.
„Stav Srbije ostaje jasan: pravda za žrtve nikada ne sme da bude žrtvovana političkim interesima“, poručio je Đurić.
Naglasio je da Srbija traži pravdu za sve žrtve, i srpske i albanske.
„Ne srpsku verziju pravde. Ne albansku verziju pravde. Pravdu koja je ista za sve“, rekao je ministar.
Đurić je podsetio da su presude izazvale masovne proteste pristalica bivšeg rukovodstva OVK, od Prištine i Haga do Njujorka i gradova širom Evrope, na kojima su isticane albanske zastave u znak podrške osuđenima za teške ratne zločine.
Pozivajući se na reči predsedavajućeg sudije Čarlsa Smita, koji je citirao istoričara Hauarda Zina, Đurić je rekao da „ne postoji zastava dovoljno velika da pokrije sramotu ubijanja nevinih ljudi“.
„Nijedna nacionalna zastava, uključujući i albansku, uz dužno poštovanje, ne može da stavi ratne zločine izvan domašaja odgovornosti“, poručio je Đurić.
Istakao je da se pitanje koje su otvorile presude podudara sa pitanjem koje se provlači kroz izveštaj generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a, o kojem se raspravlja na sednici Saveta bezbednosti: šta prevladava kada se zakon i politička celishodnost nađu u sukobu.
Đurić je zahvalio generalnom sekretaru UN Antoniju Guterešu, specijalnom predstavniku generalnog sekretara i celom timu UNMIK-a na njihovom radu, ističući da je ta misija i dalje od suštinskog značaja.
Šef Unmika oštro protiv promene mandata Specijalizovanih veća u Hagu
Šef Unmika Peter Due naveo je da su posle presuda nekadašnjem političkom lideru OVK Hašimu Tačiju i još trojici nekadašnjih komandanata te formacije usledile demonstracije u nekoliko kosovskih gradova, ali da policija o istragama nije upoznala predstavnike UN.
Oštro je osudio pokušaje institucije u Prištini da umanje jurisdikciju Specijalizovanih veća u Hagu, navodeći da je suočavanje sa prošlošću ključ za budućnost regiona.
Pozdravio je izbor predsednika kosovskih institucija, ocenjujući da je uspostavljanje instutucija ohrabrujući znak.
Due je upozorio da je nastavak dijaloga glavni faktor za postizanje napretka i pozvao obe strane da ispune obaveze proistekle iz dosadašnjih dogovora, uključujući formiranje Zajednice srpskih opština.
“Još 1.577 osoba vode se kao nestale… Ohrabrujem strane da omoguće pristup arhivama koje bi mogle pomoći da se rasvetle njihove sudbine”, rekao je Due.
Kurir/Euronews
