Водостај Дунава и даље је на историјском минимуму. Очекује се мањи пораст у наредним данима, што неће увелико променити ситуацију која је донела много проблема у енергетици, производњи и транспорту широм тока Дунава. У Србији најкритичније и даље на Бездану, у Апатину и Богојеву, где је корито суво. Суша оголила Дунав и у региону.
Због дуготрајне суше данима се понављају исте слике огољених корита Дунава. У Србији пловидба није обустављена, али већ неко време не пристижу велики крузери и барже са тешким товарима. Низак водостај најдиректније утиче на рад хидроелектрана. Из Института “Винча” истичу да Ђердап ради на петини капацитета и да летња потрошња струје достиже зимски ниво.
Предраг Шкобаљ, помоћник директора за технолошки развој Института “Винча”, каже да нема разлога за страх, али да Србија мора хитно да делује.
“Не треба имати страх, али морамо што пре да кренемо у изградњу нових енергетских капацитета, Србија дугорочно мора да развија енергетски микс – нуклеарну енергију, обновљиве изворе, реверзибилне хидроелектране и да задржи стабилне термоенергетске капацитете”, наводи Шкобаљ.
У Румунији, након одлагања, контролисано се потапају четири барже у Дунаву. Циљ је да се више воде усмери ка нуклеарној електрани Чернавода. Криза је могла да се избегне тврде бугарски стручњаци, а решење виде у изградњи хидротехничких објеката којима би се регулисао ток Дунава између Бугарске и Румуније.
Валери Иванов из Дунавске флоте за јаружање у Бугарској наводи да је новац потрошен на прелиминарне студије изводљивости и пројектовање, а да је онда све стало. “Ако погледате извештаје за друге делове Дунава, видећете да је тамо где постоје преграде за регулисање тока ниво воде изнад уобичајеног”, истиче Иванов.
Крузери везани за пристаниште
Низак водостај Дунава утиче и на туризам. Губитака ће у том сектору бити и у Мађарској. Међународни крузери у Будимпешти везани су за пристаниште, неки чак и више од месец дана.
Петер Калманди, капетан путничког брода, каже да никада није видео ништа слично. “Причао сам и са старијим колегама, нису ни слутили да водостај Дунава у Будимпешти може бити овако низак”, наводи Калманди.
Спруд испод моста у Будимпешти
Ипак, посетиоци главног града Мађарске не пропуштају да виде спруд који је због ниског водостаја настао испод Маргаретиног моста.
Место на којем стоје обично је под водом, а многи су искористили прилику да јој приђу ближе и одавде фотографишу зграду парламента и друге атракције.
Међутим, зграда парламента и други симболи града током ноћи остају у мраку. Због штедње струје декорација се гаси и у Румунији.
