U OVOM trenutku je najvažnije rešavanje pitanja NIS-a, jer Rafinerija živi od meseca do meseca, od licence do licence koja joj omogućava da samo privremeno nabavlja sirovu naftu. Kad se pitanje sankcija reši, to će dati dodatnu sigurnost našem energetskom sektoru.
FOTO TANJUG/ Ministarstvo rudarstva i energetike/ Nenad Kostić/ bg
Problemi sa vodostajem će proći, ali je važno da u narednim sedmicama odgovorno upravljamo našim elektroenergetskim sistemom i da odgovorno i racionalno upravljamo rezervama naftnih derivata, kako bismo što lakše prebrodili period koji je izuzetno izazovan, posebno u jugoistočnoj Evropi, što i činimo svaki dan. Kao i do sada, učinićemo sve da sačuvamo sigurnost snabdevanja i da građani ne osete nikakve posledice i da sprečimo nagli rast cena energenata, a građani su svedoci da smo uspeli u tome sve do sada, bez obzira na sve izazove.
Ovo, u razgovoru za “Novosti”, kaže ministar rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović, ističući da država nastavlja da prati pregovore “Gaspronjefta” i “Mola” u vezi sa budućnošću NIS-a, i da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio razgovore sa predsednikom Rusije i premijerom Mađarske o tom pitanju:
– Srbija nije prepreka tom dogovoru, ali ishod ne zavisi od nas. U ovom trenutku, nadamo se, kako je najavio i predsednik Srbije, skoroj finalizaciji dogovora između ruske i mađarske strane o preuzimanju NIS-a, a koje, podsećam, treba da dobije i odobrenje američkog OFAK. Produžavanje operativne licence za rad NIS-u do 28. avgusta omogućava nesmetan rad Rafinerije u veoma izazovnim uslovima za snabdevanje našeg tržišta naftnim derivatima. U periodu niskog vodostaja Dunava i otežanog uvoza naftnih derivata rekama, njen rad je ključan za snabdevanje tržišta. Mi smo učinili sve što je bilo do nas da pobošljamo poziciju koju imamo u NIS-u od 2008. godine, kroz potpisan sporazum sa “Molom”, kao potencijalnim budućim vlasnikom i učinili smo sve što je do nas da olakšamo da do dogovora ruske i mađarske strane dođe.
Ruski gas koji dobijamo po povoljnoj ceni izuzetno je značajan i za našu energetsku stabilnost i za konkurentnost privrede. Da li se očekuje da će se bez problema nastaviti aranžman koji imamo sa Moskvom i nakon izlaska ruskog kapitala iz NIS-a?
– Trenutno imamo ugovor o snabdevanju gasom iz Ruske Federacije do kraja septembra. Očekujemo da ugovor bude produžen do kraja godine, što je važno za stabilno snabdevanje u zimskim mesecima. Rusija je višedecenijski pouzdan partner Srbije u snabdevanju gasom i jasno sam istakla stav države i tokom posete Rusiji da su pregovori u vezi sa kupoprodajom NIS-a i nastavka gasnog aranžmana odvojena pitanja za nas.
Procenjuje se da do značajnijeg poboljšanja dotoka Dunava neće doći pre sredine septembra, da li to znači da će alarmantno stanje u elektroenergetskom sektoru u regionu i u našoj zemlji potrajati do tada?
– Stanje u našem elektroenergetskom sektoru nije alarmantno, ali je izazovno. Snabdevanje građana i privrede električnom energijom je stabilno. Suočeni smo sa istorijski niskim dotocima na Dunavu. Proizvodnja u “Đerdapu 1” je na nivou 40 odsto, a na “Đerdapu 2” oko 50 odsto višegodišnjeg proseka za avgust. Agregati rade sa smanjenim kapacitetom, neće biti isključeni bez obzira na pad dotoka i sva raspoloživa voda pretvara se u električnu energiju. Angažovanjem termoelektrana i pažljivim korišćenjem akumulacija koje su na 73 odsto, uz unapred obezbeđenu energiju na tržištu, nadoknađujemo proizvodnju iz hidroelektrana i održavamo energetsku sigurnost.
U čitavom regionu je situacija u vezi sa proizvodnjom struje izazovna…
– Jeste. Rumunija je isključila jedan reaktor, drugi radi s manje snage, snaga “Pakša” u Mađarskoj je na oko 50 odsto. Tržište je već reagovalo na zaustavljanje nuklearnih jedinica rastom cena električne energije. Imajući u vidu dodatne izazove sa vodostajem Dunava ponovo apelujem na građane da racionalno koriste električnu energiju. Ne možemo da utičemo na prirodu i resurse koje nam daje, ali možemo da prilagodimo neke od naših navika. Ta vrsta odgovornosti za nešto što je zajednički interes može mnogo da pomogne u trenutnoj situaciji, a da ne utiče na naš način života i komfor koji sada imamo.
Kako te okolnosti u susednim zemljama utiču na Srbiju, s obzirom na to da smo deo jedinstvenog evropskog sistema trgovine električnom energijom?
Uveliko se spremamo za zimu
A Ima li razloga da strepimo od dolaska zime, hoćemo li imati dovoljno struje?
– Energetska situacija u regionu i Evropi je vrlo izazovna, to se neminovno reflektuje i na nas. Ono što možemo i što radimo je da se na vreme spremimo za zimsku sezonu. EPS uveliko sprema sistem za zimu. Remonti su počeli još proletos, a najveći deo je završen, remonti sistema za ugalj su završeni, a u termoelektranama se završavaju. Proizvodnja uglja u “Kolubari” u poslednja tri meseca je premašila i plan i prošlogodišnji nivo, a deponija uglja na kostolačkom “Drmnu” je puna i biće proširena. Pri kraju je montaža opreme za četiri nova rudarska sistema za kolubarske kopove, novi sistemi postepeno ulaze u proizvodnju, a prvi rezultati ulaganja od 450 miliona evra biće vidljivi već krajem ove godine. Stabilnost snabdevanja električnom energijom je apsolutni prioritet države i EPS-a, građani nemaju razloga za brigu.
– Čitav region se bori sa posledicama niskog vodostaja reka, a smanjena ponuda stvara pritisak na cene po kojima se može nabaviti električna energija na tržištu, pa one u piku potrošnje premašuju 500 evra za megavat-sat. Politika predsednika Srbije i Vlade Srbije, da ne zatvara rudnike i da se termoelektrane povlače tek kad se obezbede zamenski kapaciteti, pokazala se kao ispravna, jer kad postoji regionalna energetska kriza važno je imati sopstvene kapacitete na koje se možete osloniti. Takođe, važno je da smo u poslednje dve godine dodali više od 300 megavata novih kapaciteta u naš elektroenergetski sistem, što se nije desilo poslednjih više od tri decenije.
Stabilno snabdevanje električnom energijom naše zemlje jednim delom se obezbeđuje i iz uvoza struje, koliko je to finansijsko opterećenje za EPS i može li da utiče na buduće investicije kompanije?
– EPS je blagovremeno obezbedio energiju na tržištu po povoljnijim cenama nego što su sada na berzi. Znajući čime raspolažemo, pripremili smo se, što za veliku potrošnju, što za obezbeđenje sistemske podrške ili nepredviđenih situacija, sa nabavkom energije u proseku oko 10 odsto. Ključ je da održavamo akumulacije na visokom nivou, a to činimo tako što koristimo jeftine solarne sate za pumpanje reverzibilne hidroelektrane Bajina Bašta kako bi ta elektrana proizvodila struju u vreme jutarnjeg i večernjeg pika. Tako štedimo i ugalj. Kao i obezbeđivanje energije, i investicioni projekti se pažljivo planiraju i aktuelna situacija nema uticaja na planirane poslove, a finansijska situacija je stabilna. Međutim, imamo dosta termo kapaciteta koji su završili svoj radni vek. Oni se pažljivo održavaju dok se ne izgrade zamenski kapaciteti, a za to su potrebni vreme i novac.
Ima li razloga za zabrinutost da bi u regionu moglo da dođe do preopterećenja na mreži, odnosno velikog “blekauta” kao što je bilo na leto 2024, i da li bi i Srbija mogla da bude ugrožena u takvom scenariju?
– “Blekaut” koji je pogodio region pre dve godine, ne i Srbiju, pokazao je osetljivost prenosnih kapaciteta i neophodnost da se svi regionalno bolje povezujemo. Srbija već radi na jačanju prenosne mreže, a planom “Srbija 2035” predviđeno je da prekogranične kapacitete na prenosnoj mreži ojačamo i povećamo sa oko 4.000 megavata na više od 6.000 megavata, kroz bolje povezivanje sa BiH, Crnom Gorom, Bugarskom, Mađarskom. Očekujemo da “Transbalkanski koridor”, koji će na prenosnoj mreži povezati Rumuniju, Srbiju, BiH, Crnu Goru i dalje ka Italiji, bude završen u naredne dve do dve i po godine. U planu je izgradnja “Panonskog koridora” ka Mađarskoj, kao i “Centralnobalkanskog koridora” koji će povezati region u pravcu istok-zapad, preko Srbije. Naš celokupan elektroenergetski sistem budno prati situaciju i preduzima sve aktivnosti kako ne bi bi došlo do prekida u snabdevanju električnom energijom.n
Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi