KREDITNA kartica može biti praktičan način plaćanja, ali samo ako se koristi pod kontrolom. Problem nastaje kada korisnik iz meseca u mesec uplaćuje samo minimalni iznos koji banka zahteva i pritom nastavlja da prenosi dug.
Foto: Prostock-studio / Alamy / Profimedia
Takva uplata jeste dovoljna da račun ne bude evidentiran kao neizmiren, ali često veoma malo smanjuje glavnicu. Rezultat može biti dug koji se vuče godinama, uz ogroman iznos plaćen na kamate, prenosi Blic Biznis.
Plaćate, ali dug jedva pada
Prema istraživanju LendingTree sprovedenom među više od 1.500 korisnika u SAD, više od četiri od deset korisnika kreditnih kartica redovno plaća samo minimalnu obavezu na najmanje jednoj kartici.
Među pripadnicima generacije Z, uzrasta od 18 do 29 godina, taj procenat dostiže čak 58 odsto.
Problem je u tome što minimalna uplata prvenstveno omogućava da korisnik ostane uredan platiša, dok značajan deo novca može da ode na kamatu. Glavnica se zato smanjuje veoma sporo.
Dug može da traje gotovo 27 godina
Razmere problema najbolje pokazuju konkretne brojke.
Prosečan dug po kreditnoj kartici među zaduženim korisnicima u SAD iznosi 7.756 dolara, dok je prosečna kamatna stopa 20,94 odsto, prema podacima LendingTree.
Ako bi korisnik takav dug vraćao samo minimalnim uplatama i pritom više ništa ne bi trošio karticom, otplata bi, prema kalkulatoru Bankratea, mogla da traje gotovo 27 godina.
Za to vreme samo na kamatu moglo bi da ode skoro 13.000 dolara.
Ovi podaci odnose se na američko tržište, gde se uslovi kreditnih kartica, kamatne stope i pravila razlikuju od onih u Srbiji, ali princip ostaje isti: što se manji deo duga otplaćuje, kamata duže nastavlja da se obračunava.
Ne morate da čekate poslednji dan
Korisnici koji već imaju dug ne moraju nužno da čekaju datum dospeća kako bi izvršili uplatu.
Kod kreditnih kartica kamata se često obračunava na dnevnom nivou, zbog čega ranije ili češće uplate mogu da smanje iznos na koji se kamata računa.
Najpovoljniji scenario je da se celokupan dug nastao korišćenjem kartice izmiri svakog meseca, umesto da se potrošnja prenosi u naredni obračunski period.
Minimalnu uplatu ipak nikada ne treba preskočiti
Iako minimalna uplata nije dobar način dugoročnog vraćanja duga, njeno potpuno preskakanje može da napravi još veći problem.
U američkom sistemu, kašnjenje može dovesti do dodatnih naknada, a nakon 30 dana neplaćanje može biti prijavljeno kreditnim biroima i uticati na kreditni skor.
Prema podacima Experiana, osoba sa veoma dobrim kreditnim rejtingom zbog jednog kašnjenja od 30 dana može da izgubi između 60 i 80 poena. Evidencija takvog propusta može ostati u kreditnom izveštaju i do sedam godina.
Ova pravila takođe se odnose na SAD i ne treba ih automatski primenjivati na bankarski sistem Srbije.
Najskuplja navika je trošenje budućeg novca
Dug koji se stalno prenosi iz meseca u mesec dodatno otežava kontrolu ličnih finansija, jer deo svakog narednog prihoda već mora da bude izdvojen za raniju potrošnju.
Zbog toga finansijski stručnjaci savetuju da se kreditna kartica prvenstveno koristi kao sredstvo plaćanja, a ne kao način finansiranja životnog standarda koji trenutni prihodi ne mogu da pokriju.
Ako korisnik više meseci ne može da izmiri kompletan dug, to je signal da bi trebalo preispitati potrošnju, napraviti realniji budžet i, ukoliko je potrebno, privremeno ograničiti korišćenje kreditne kartice.
(Blic)
