GRADNjA pešačko-biciklističke ćuprije na stubovima nekadašnjeg železničkog mosta Franca Jozefa sve je izvesnija i kako je najavljeno trebalo bi da bude završena 2027. godine.
Foto: Foto: Youtube printscreen/Samo Novi Sad
Za projekat izgradnje tog petog mosta u Novom Sadu Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture obezbedilo je 500 miliona dinara, odnosno taj iznos predviđen je u republičkom budžetu za ovu godinu, s tim da je plan da 2027. bude izdvojeno još pet milijardi dinara (5.000.000.000).
Stručni nadzor nad gradnjom mosta i tehnička kontrola projekta za građevinsku dozvolu koštaće 201.360.000 dinara, s PDV-om. Postupak javne nabavke je završen i te usluge obavljaće grupa preduzeća – Građevinski institut Centralna Putna Laboratorija DOO Veternik, koji će kao nosilac obaviti 88 odsto posla, dok je „Mostprojekt” AD Beograd zadužen za dva odsto i „IPSI Institut” DOO Veternik deset odsto. Sporazum će trajati 18 meseci, pa je za očekivati da u tom periodu most bude završen.
Stubovi iz 1883. godine
Ideja o novoj ćupriji na stubovima nekadašnjeg železničkog mosta Franca Jozefa, izgrađenog 1883. godine po projektu nemačkog građevinskog inženjera Karla Baumana, kao deo tadašnje pruge Budimpešta – Zemun, aktuelna je već decenijama. Nazvan po austrijskom caru i kralju Ugarske, most dužine 432 metra nastavljao se u tunel ispod Petrovaradinske tvrđave, dug oko 350 metara.
Od 1929. godine most je nosio ime princa Andreja Karađorđevića, po najmlađem sinu kralja Aleksandra, dok je u Nato bombardovanju srušen varadinski most nosio ime Tomislava Karađorđevića. Oštećen je 1941. godine prilikom povlačenja Vojska Kraljevine Jugoslavije, kako bi se sprečio dalji prodor okupatora.
Maketa petog mosta u Srpskoj Atini, koji će graditi kineska kompanija „Šangdong”, predstavljena je lane početkom juna u Gradskoj kući u Novom Sadu, s tim da bi pre nego što počnu pripremni radovi za gradnju neophodno izmestiti toplovod.
Namenjena isključivo pešacima i bicklistima, ćuprija koja će premostiti Dunav koristeći stubove prethodnog mosta, biće duga 450 metara i široka 12 metara. Konstrukcija mosta biće čelična, ograde staklene, pod za pešake od drveta, a biciklističke staze od tartana. Projektom je predviđena i modernizacija 358 metara dugog tunela unutar Petrovaradinske tvrđave i rekonstrukcija rekreativnih zona sa obe strane mosta i na izlazu iz tunela.
Pešačke staze biće široke šest metara, a biciklistička tri metra, i biće odvojene barijerama, kako bi se osiguralo da se koriste za predviđenu namenu.
Sa petrovaradinske strane most će prelaziti preko Dunavskog bedema i „ulaziti” u tunel koji će voditi do lifta. Most i tunel biće prohodni za pešake i bicikliste, dok će u delu tunela biti smešten i promotivno-izložbeni prostor posvećen istoriji Petrovaradinske tvrđave. Iz tunela će se liftom dolaziti do platoa na tvrđavi, dok će pešaci moći da koriste i stepenište.
Mićin: Podrška Vlade Republike Srbije
Gradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin istakao je, sredinom prošle godine kada je delegacija grada Đinina u novosadskoj Gradskoj kući predstavila maketu budućeg mosta, da je siguran da će Novosađani uživati u korišćenju novog mosta, da će tvrđava zasijati novim sjajem, a da će to privući i nove turiste u Novi Sad.
– Grad Novi Sad čini sve da maksimalno podrži ovaj projekat, ali za njega moramo zahvaliti Vladi Republike Srbije. Vlada je prepoznala ovaj projekat i široko ga podržala – naglasio je gradonačelnik Novog Sada.
Revitalizacijom dela trase nekadašnje pruge, uključujući i obnovu mosta i tunela biće ostvarena pešačko-biciklistička veza rekreativne zone keja, s novosadske strane, i podunavskog bedema, s petrovaradinske strane. To podrazumeva vezu s Kejom žrtava Racije, Sunčanim kejom i Bulevarom cara Lazara, s bačke strane, odnosno vezu s Kameničkim putem preko dela Dunavskog bedema, te povezanost Gornje tvrđave i Preradovićeve ulice u zoni „Lovotursa“, na sremskoj strani. Osim toga, biće uređen izlaz na Tvrđavu i parter u zoni parkinga na mestu nekadašnje stražare i rekonstruisane saobraćajnice i pristup tunelu u zoni „Lovotursa”. Tu je, na samom kraju izlaza iz tunela, previđeno proširenje pešačkih staza, i uklapanje sa planiranom Botaničkom baštom.
Projekat izgradnje pešačko-biciklističkog mosta podrazumeva uređenje više prostorno-funkcionalnih segmenata. Osim mostovske konstrukcije – čelične rešetkaste kontinualne grede ukupnog raspona 412 metara, predviđena je gradnja pristupnih rampi za most i uređenje partera na novosadskoj strani, duž Bulevara cara Lazara od raskrsnice sa Ulicom Stevana Musića, zaključno sa raskrsnicom sa Radničkom ulicom. Ukupna dužina postojećeg tunela koji se rekonstruiše je 355 metara, a osim sanacije i uređenja planirana je izgradnja nove grane tunela i tunelskog okna za smeštaj liftova i stepenica.
Sa novosadske strane na mestu postojećeg divljeg parkirališta biće uređen parking prostor 36 mesta, od kojih su dva predviđena za vozila ososba s invaliditetom, s tim da će prilaz biti omogućen iz Radničke ulice. Širina prilazne saobraćajnice je šest metara, odnosno one na samom parkingu četiri metra, a duž puta unutar parkirališta planirano je koso parkiranje.
Pešački i biciklistički saobraćaj na mostu biće razdvojeni, a na tom središnjem delu mosta uređen prostor za odmor. Planirana širina pešačkog dela je šest metara, staze u sredini metar i po, dok će traka za bicikliste biti tri metra. I dok su pešačka i biciklistička traka predviđene za kretanje, staza između njih će služiti za okupljanje, odmor, i planiran je zeleni pojas.
„Da bi se izbeglo razvijanja većih brzina biciklista, na tri mesta duž mosta javljaju se blaga skretanja biciklističke staze od 15 stepeni, radi usporavanja biciklističkog saobraćaja”, objašnjavaju projektanti u tehničkoj specifikaciji.
S predstavnicima kineske kompanije „Šangdong” 2024. godine u Vladi Srbije potpisan je ugovor o projektovanju i izgradnji mosta, sa pristupnim saobraćajnicama, uključujući i rekonstrukciju starog železničkog tunela sa liftovima do gornjeg platoa Petrovradinske tvrđave, dok je memorandum o razumevanju potpisan krajem 2023.
Izradu tehničke dokumentacije, što je između ostalog podrazumeva geodetske radove, geomehanička istraživanja i idejno rešenje i studiju opravdanosti s idejnim projektom, Gradska uprava za građevinsko zemljište i investicije poverila je Saobraćajnom institutu „CIP” iz Beograda. Kao polaznu osnovu za projektovanje inženjerima „CIP-a” poslužilo je prvonagrađeno rešenje sa arhitektonskog konkursa iz 2019. godine, koje potpisuju Fedor Jurić, Ivan Šuić i Ognjen Graovac.
Poslednje segmente u nizu predstavljaju izlaz na Tvrđavu i parterno uređenje u zoni parkinga na mestu nekadašnje stražare, te rekonstrukcija saobraćajnice i pristup tunelu u zoni „Lovotursa”. To podrazumeva put s po dve saobraćajne trake (2 2) širine tri metra i razdelni pojas između. Biciklistička staza biće široka dva i po metra, odnosno pešačka 2,3.
Položaj rampe sa južne strane saobraćajnice uslovljava, kako je u tehničkoj specifikaciji navedeno, izmeštanje spomenika 14 metara severnije.
Izgradnjom pešačko-biciklističkog mosta biće ostvarena bolja povezanost sa međunarodnim biciklističkim koridorom Euro Velo 6, a Petrovaradin i Novi Sad dobiće novu atrakciju u podnožju tvrđave.
(Kurir)