SRBIJA danas broji blizu 2.000 kategorisanih seosko-turističkih domaćinstava, što je trostruki skok za samo tri godine. Uz podršku državnih bespovratnih sredstava i novu platformu “Sela Srbije“, seoski turizam se sprema da fascinira milione gostiju na „Ekspo 2027“.
Foto: Zoonar/Nikolai Sorokin, Zoonar GmbH / Alamy / Profimedia
Ono što je do pre samo jedne decenije smatrano sporadičnim hobijem poljoprivrednih domaćinstava ili dopunskim izvorom prihoda, danas predstavlja jednu od najbrže rastućih i najprofitabilnijih grana srpske privrede.
Seoski (ruralni) turizam u Srbiji doživljava pravi procvat, pretvarajući zapostavljene seoske sredine u moderne turoperatorske bisere i magnet za domaće i strane turiste željne autentičnog doživljaja, prirode i domaće gastronomije.
Prema zvaničnim podacima Ministarstva turizma i omladine i Republičkog zavoda za statistiku (RZS), pre donošenja sistemske uredbe za podsticaj seoskog turizma pre tri godine, u Srbiji je postojalo svega 600 registrovih seosko-turističkih domaćinstava.
Danas ta brojka premašuje 1.950 kategorisanih domaćinstava, dok ukupan broj registrovanih ležajeva u ruralnim područjima konstanto raste i čini sve značajniji udeo u nacionalnom turističkom prometu.
Milioni dinara za preobražaj domaće radinosti
Pravi zamajac ovom sektoru dala je sistemska podrška države. Ministarstvo turizma i omladine je u protekle tri godine opredelilo ukupno 556 miliona dinara direktnih bespovratnih sredstava za razvoj seoskog turizma. Ova sredstva bila su namenjena izgradnji, rekonstrukciji, opremanju i proširenju kapaciteta vajata, salaša, etno-kuća i pratećih sadržaja (poput bazena, sauna i degustacionih sala).
Kako bi se ovaj trend nastavio i u susret najvećoj svetskoj manifestaciji u našoj zemlji, država je već opredelila dodatnih 150 miliona dinara isključivo za 2027. godinu.
Pored državnih subnecija, ključnu ulogu u modernizaciji srpskog sela odigrali su i evropski pretpristupni fondovi, pre svega IPARD program (Mera 7), kroz koji su poljoprivrednici i ruralni preduzetnici povukli milione evra za diverzifikaciju ekonomskih aktivnosti na selu.
Platforma “Sela Srbije“
Najznačajniji strateški korak u promociji ruralnog turizma jeste pokretanje nacionalne digitalne platforme “Sela Srbije“. Ova platforma izrađena je sa ciljem da se na jednom mestu objedini i kompletno digitalizuje celokupna seoska ponuda naše zemlje od smeštajnih kapaciteta i tradicionalnih restorana, do vinarija, prirodnih atrakcija i lokalnih manifestacija.
Pomoćnica ministra turizma i omladine Višnja Rakić istakla je da će ova platforma biti direktno integrisana sa svetskom izložbom Ekspo 2027:
– Namera nam je da kroz platformu “Sela Srbije” prikažemo vrhunsku gastronomiju, tradiciju i lepote srpskih sela gostima iz celog sveta. Očekujemo da stotine hiljada inostranih posetilaca tokom izložbe obiđe upravo naša sela i doživi autentično gostoprimstvo.
Tržište seoskog turizma brzinom svetlosti menja svoju strukturu, prateći zahteve modernih “bekstva iz grada” (escape from the city) i glamping trendova.
Vojvođanski salaši: Okolina Novog Sada, Sombora i Subotice pretvorila je tradicionalne salaše u luksuzne oaze sa bazenima, konjušnicama i vrhunskim restoranskim sadržajima.
Istočna i Južna Srbija: Stara planina, Sokobanja i okolina Pirota doživljavaju ekspanziju zahvaljujući netaknutoj prirodi, avanturističkom turizmu i zaštićenim proizvodima sa geografskim poreklom (pirotski sir, peglana kobasica).
Ključni izazovi
Komunalna infrastruktura: Pojedina udaljenija sela i dalje imaju problem sa kvalitetom lokalnih puteva, stabilnošću vodosnabdevanja i internet konekcijom.
Digitalna pismenost: Iako mlađe generacije preuzimaju porodična domaćinstva, starijim domaćinima je i dalje potrebna edukacija u vođenju naloga na platformama za rezervaciju i digitalnom marketingu.
Sezonalnost: Preko 60 odsto seoskih domaćinstava radi punim kapacitetom samo od proleća do rane jeseni, zbog čega se radi na uvođenju zimskih velnes i kulinarskih radionica.
Selo kao nosilac održivog turizma
Procenjuje se da će do 2027. godine broj kategorisanih seoskih domaćinstava premašiti 3.000. Uvođenjem savremenih standarda, seoski turizam u Srbiji više nije samo “jeftin odmor na selu”, već postaje premijum proizvod.
Očekuje se da će prihodi generisani direktno i indirektno kroz ruralni turizam (prodaja poljoprivrednih proizvoda na kućnom pragu, suveniri, ugostiteljstvo, vodčke ture) u 2027. godini dostignuti cifru od preko 300 miliona evra.
Digitalna integracija omogućiće da stranci unapred rezevišu autentične radionice pečenja rakije, pravljenja sira ili pletenja, čime se čuva kulturna baština Srbije i zaustavlja depopulacija ruralnih krajeva.
“Siva zona“ pod kontrolom
Ogroman doprinos uređenju seoskog turizma dao je centralni informacioni sistem E-turista. Omogućavanjem jednostavne onlajn prijave i paušalnog oporezivanja po ležaju, hiljade domaćina koji su ranije izdavali sobe “na crno” ušlo je u legalne tokove.
To je samim domaćinstvima otvorilo vrata za dobijanje državnih subvencija i povoljnih kredita, dok je državi omogućilo preciznu evidenciju turističkog prometa i boravišnih taksi.
(Blic)
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
