DECA nestalih imaće prednost prilikom zapošljavanja, porodice će dobijati mesečne ili godišnje nadoknade, imaće socijalnu i zdravstvenu zaštitu, pomagaće im se pri rešavanju stambenog pitanja, a moći će da računaju i na institucionalnu pomoć u trenutku identifikacije nestalih članova i pravo na dostojanstvenu sahranu posmrtnih ostataka…
tanjug
Ovo predviđa Nacrt zakona o pravima nestalih i članova njihovih porodica koji je sačinilo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Kako najavljuju iz nadležnog resora, zakon bi trebalo da bude usvojen i stupi na snagu ove godine.
Zakon će uređivati prava nestalih i njihovih porodica za dva perioda – od 1991. do 1995. godine kada su bili ratovi na prostoru bivše Jugoslavije, i od 1998. do 2000. kada je bio rat na KiM.
Nestali su “razvrstani” u tri kategorije – pronađeni živi, pronađeni mrtvi pa sahranjeni, i oni koji nisu pronađeni. Zakon sve te kategorije prepoznaje, pa će određenu pomoć imati oni koji su pronađeni živi, a za one koji su, nažalost, pronađeni mrtvi ili uopšte nisu pronađeni, pomoć će dobiti porodice.
Takođe, biće uspostavljena jedinstvena evidencija nestalih koju će voditi Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, u saradnji sa Komisijom Vlade Srbije za nestale. Posebno će biti unapređena saradnja sa međunarodnim organizacijama i institucijama u regionu, kako bi se ubrzao proces rasvetljavanja sudbine nestalih.
Teški uslovi života
PREDSEDNICA Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih na KiM Verica Tomanović kaže da porodice žive u veoma teškim uslovima:
– One su prognane iz svojih kuća, bile smeštene u kolektivnim smeštajima, snalazile se na razne načine… Nedopustivo je da naše žrtve ne budu ispoštovane na pravi način i da porodice ne budu materijalno zaštićene, jer nisu svojom voljom napustile zemlju i kuću. One su izgnane sa svojih vekovnih ognjišta. Mislim da će ovaj zakon donekle ublažiti patnju i tugu koju naše porodice nose.
Porodice nestalih na ovaj propis čekaju 26 godina, a Srbija je jedina država u regionu koja nije zakonski regulisala ovu materiju. Autori ističu da je njegova važnost upravo u tome što se nestali i njihove porodice prvi put tretiraju kroz zakon i uvode u sistem.
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja saopštilo je da je najvažnija poruka zakona da porodice nestalih shvate da država brine o njima.
Ministarka Milica Đurđević Stamenkovski rekla je da će zakon jasno definisati status nestalih i članova njihovih porodica, način ostvarivanja njihovih prava, kao i obaveze državnih organa u postupku traženja, identifikacije i evidentiranja nestalih.
– Zakon će porodicama omogućiti pravo na pravično zadovoljenje, zdravstvenu zaštitu, pravnu sigurnost… – istakla je ona. – Biće omogućena i isplata pravične materijalne naknade na godišnjem nivou u trajanju od tri godine. Prava porodica nestalih na KiM biće u potpunosti izjednačena sa pravima porodica nestalih u ratnim sukobima na prostoru Hrvatske i BiH.
Ministarka je navela da je tokom pripreme zakona obaljen razgovor sa udruženjima porodica nestalih, predstavnicima nadležnih institucija, stručnjacima i ljudima koji ovu tragediju nose svakoga dana. Kako ističe, postoji jasna politička volja i puna podrška državnog rukovodstva da ovaj zakon bude donet.
– Poseban značaj zakon ima za porodice nestalih i kidnapovanih Srba na KiM, gde se sa otmicama nastavilo i nakon rata – poručila je ministarka. – Više stotina njih čeka svoju pravdu. To nisu brojevi. To su majke koje i danas postavljaju jedno isto pitanje – gde su naša deca? Ovo je pokušaj države da posle decenija tišine kaže porodicama nestalih – niste zaboravljeni.
Predsednica Udruženja porodica nestalih i poginulih “Suza” Dragana Vujančević Đukić smatra da bi se zakonom priznalo što je njima najvažnije – da su i Srbi žrtve.
– Zakonom bi bilo obuhvaćeno mnogo problema, a prvo i osnovno, porodice bi dobile određenu satisfakciju, koja, naravno, nikad nije dovoljna kad su u pitanju ubijeni članovi porodica. Međutim, u pitanju je novčana satisfakcija kako bi razumeli da nisu zaboravljeni, da ipak neko misli na njih, da država stoji za njih – navela je ona za “Kosovo onlajn”.
Ona kaže da bi udruženja porodica nestalih i poginulih trebalo da dobiju status od posebnog interesa za državu kako ne bi morala da brinu o egzistenciji:
– Još 2000. porodice su podnele tu inicijativu i kroz sve ove godine je zakon dopunjavan različitim tačkama. U poslednje vreme je održan veliki broj sastanaka radnih grupa, gde je on revidiran, svaki član je dogovoren i mi se nadamo da više nema nikakvih prepreka da on bude i donešen.
Predsednik Komisije Vlade Srbije za nestale, Veljko Odalović, kazao je ranije da je od 6.006 osoba koje su bile evidentirane kao nestale tokom rata na KiM, i dalje nepoznata sudbina 1.590, od kojih je 568 srpske nacionalnosti, među kojima su i 43 vojnika i policajca.
Na prostoru Hrvatske i BiH još je nepoznata sudbina 2.322 osobe srpske nacionalnosti koji su nestali tokom ratova 1990-ih na prostoru ove dve države.
– Priština i Zagreb koordinisano blokiraju potragu za nestalima i izbegavaju svoje obaveze, iako sa Zagrebom postoje međudržavni sporazumi, a sa Prištinom je postignut opšti okvir i radna pravila – poručio je Odalović i istakao da se ni Međunarodne organizacije ne trude da reše to pitanje.