PITANjE visine penzija, novih usklađivanja i zakonskih limita predstavlja jednu od najvažnijih tema za više od 1,66 miliona najstarijih sugrađana u Srbiji. Sa najavljenim planovima za novo povećanje penzija do kraja 2026. godine, penzijski sistem ulazi u fazu u kojoj se posebna pažnja posvećuje zaštiti standarda najugroženijih.
Foto: N. Skenderija
Kako se trenutno obračunavaju penzije, šta donosi radni staž od 40 i 45 godina, koji se modeli povišica razmatraju i kakve finansijske pomoći penzioneri mogu da očekuju u narednom periodu?
Planirano povećanje do kraja 2026. godine: Dva modela za najniža primanja
Iako se konačna odluka o visini novog povećanja penzija još uvek razmatra i zavisi od učešća penzija u bruto domaćem proizvodu i drugih ekonomskih pokazatelja, nadležni iz PIO fonda potvrdili su da je novo usklađivanje planirano do kraja 2026. godine.
Direktor PIO fonda Relja Ognjenović istakao je da se uveliko radi na modelu koji bi doneo veću podršku penzionerima sa primanjima do 40.000 i 45.000 dinara. Iz PIO fonda poručuju da nije isto povećanje za nekoga sa penzijom od 100.000 dinara i za nekoga ko prima 30.000 ili 40.000 dinara.
Trenutno se razmatraju dva modela.
Prvi model podrazumeva diferencirane procente, odnosno da penzioneri sa najnižim primanjima dobiju veći procenat povećanja u odnosu na korisnike sa visokim penzijama.
Drugi model podrazumeva poseban dodatak, odnosno isplatu posebne novčane pomoći korisnicima sa nižim penzijama, odvojeno od redovnog usklađivanja.
Simulacija mogućih scenarija usklađivanja
U nedostatku konačne odluke Vlade Srbije, napravili smo simulaciju tri moguća smera povećanja kako bismo videli nominalne i procentualne efekte na različite visine penzija.
Radni staž od 40 godina
Građani često postavljaju pitanje koliko iznosi najniža penzija za 40 godina staža. Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju ne predviđa posebnu kategoriju minimalne penzije na osnovu dužine staža. Umesto toga, propisan je jedinstven najniži iznos penzije po kategorijama osiguranika.
Ako je osiguranik ostvario starosnu, prevremenu starosnu ili invalidsku penziju, a njen obračunati iznos je manji od zakonskog minimuma, automatski mu se isplaćuje zvanična najniža penzija.
Trenutni minimalni iznosi u Srbiji
Nakon poslednjeg usklađivanja od 12,2 odsto, koje se primenjuje od decembra 2025. godine, najniži iznos penzije za zaposlene i samostalne delatnosti iznosi 31.092 dinara.
Najniža penzija za poljoprivrednike iznosi 24.443 dinara.
Radi poređenja, nakon usklađivanja od 1. januara 2025. godine, ovi iznosi bili su 27.711,33 dinara za zaposlene i samostalne delatnosti i 21.786,02 dinara za poljoprivrednike.
Foto: N. Živanović
Pravilo penala za prevremenu penziju sa 40 godina staža
Četrdeset godina staža predstavlja jedan od ključnih uslova za ostvarivanje prava na prevremenu starosnu penziju. Uslovi su isti za muškarce i žene i podrazumevaju 40 godina staža osiguranja i najmanje 60 godina života.
Odlazak u prevremenu penziju nosi trajno umanjenje primanja.
Iznos penzije trajno se umanjuje za 0,34 odsto za svaki mesec ranijeg odlaska u penziju pre navršenih 65 godina života. Kod žena se računa period do propisane starosne granice, koja u 2026. godini iznosi 64 godine.
Maksimalno trajno umanjenje penzije iznosi 20,4 odsto.
Radni staž od 45 godina: Koliko iznosi zakonski maksimum
Zakon o PIO propisuje da penzijski staž koji se uzima u obzir prilikom obračuna penzije može iznositi najviše 45 godina. Osiguranici koji navrše 45 godina staža stiču pravo na starosnu penziju bez obzira na godine života.
Kako se utvrđuje maksimalna penzija
Da bi se sprečile velike razlike, zakon ograničava visinu najviše penzije kroz dva parametra.
Penzijski staž koji se uzima u obzir ograničen je na 45 godina.
Maksimalni lični koeficijent osiguranika ne može biti veći od 3,8, dok godišnji lični koeficijent može iznositi najviše pet.
Nakon povećanja od 10,9 odsto, koje je stupilo na snagu 1. januara 2025. godine, vrednost opšteg boda utvrđena je na 1.492,58 dinara.
Kada se maksimalnih 171 ličnih bodova, dobijenih množenjem koeficijenta 3,8 sa 45 godina staža, pomnoži sa ovom vrednošću opšteg boda, dobija se najviši iznos penzije od 255.231,18 dinara. Pre tog usklađivanja limit je iznosio 230.145,48 dinara.
Sa kasnijim decembarskim usklađivanjem od 12,2 odsto, ovaj limit je teoretski povećan na oko 286.369 dinara. Noviji nominalni iznos najviše penzije, međutim, tek se utvrđuje.
Dodatni novac na računima: Državne pomoći i olakšice u 2026. godini
Pored redovnih penzija, najstariji sugrađani u 2026. godini ostvaruju pravo na nekoliko značajnih vidova finansijske podrške.
Uvećanje uz penziju
Na osnovu Uredbe Vlade Srbije donete u decembru prošle godine, svim penzionerima čija primanja ne prelaze 73.734 dinara mesečno isplaćuje se dodatni novčani iznos kao uvećanje uz penziju.
Ova mera važi zaključno sa penzijom za novembar 2026. godine.
Jednokratna finansijska pomoć
Upravni odbor PIO fonda usvojio je izmene Finansijskog plana za 2026. godinu, kojima je budžet fonda povećan za 4,7 odsto, na rekordnih 1.429,45 milijardi dinara.
Dodatna sredstva obezbeđena su za isplatu jednokratne novčane pomoći svim korisnicima starosnih, prevremenih starosnih, invalidskih i porodičnih penzija koji imaju prebivalište u Srbiji.
Tačan iznos pomoći biće obračunat u zavisnosti od visine penzije.
Paketi solidarne pomoći
Od marta se nastavlja podela standardizovanih paketa solidarne pomoći penzionerima sa najnižim primanjima. Ove godine pakete je dobilo više od 105.500 korisnika.
Analiza poslovanja penzijskog fonda za prvu polovinu 2026. godine pokazuje pozitivne trendove koji predstavljaju osnov za stabilnu isplatu i novo planirano usklađivanje penzija.
Rast prihoda
Prihodi od doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje u prvih šest meseci dostigli su 520,78 milijardi dinara, što predstavlja skoro polovinu godišnjeg plana.
Prihodi su bili za 13,62 odsto veći nego u istom periodu prošle godine.
Povoljan odnos zaposlenih i penzionera
U Srbiji ima 2,83 miliona obavezno osiguranih građana i 1,66 miliona korisnika penzija. To znači da na jednog penzionera dolazi 1,7 zaposlenih.
Smanjenje dotacija iz budžeta
Zahvaljujući rastu zaposlenosti i prihoda od doprinosa, učešće dotacija iz državnog budžeta za isplatu penzija smanjeno je na 20 odsto.
Poređenja radi, država je ranije dotirala oko 50 odsto ukupnih rashoda za penzije.
(Blic Biznis)
BONUS VIDEO
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
