Последњих дана опет се може чути да млекаре произвођачима мање плаћају млеко. У таквим условима све је теже одржати производњу, кажу фармери.
“Од 1. јуна скоро све млекаре су смањиле откупне цене. Раније смо имали неку стабилност, једно појефтињење или поскупљење можда у години, а сада се цена млека свако мало мења и то на ниже. То је психички огроман притисак. Не знате шта можете да очекујете“, каже Горан Васић, председник Удружења произвођача млека мачванског округа.
Откупне цене млека ниже од три до шест динара
На његовој фарми тренутно има 250 говеда од којих је 90 музних крава. Годишње произведе око 700.000 литра млека. Пре неколико дана из млекаре су му стигле не тако повољне вести.
“Данима водим битку са газдом млекаре којој предајем млеко. Он тражи да смањи цену за 3 динара. Морам да сачекам обрачун да видим шта је урадио. Дневно имам око 1.800 литара млека, па сад ви израчунајте колики је то губитак. И мени поскупљују гориво, струја… Млекаре нам зарачунавају премију у цену млека и то је проблем“, објашњава.
Тренутно млеко предаје по цени од 55 динара за литар.
“Додатни је проблем што млекара касни са плаћањем пет месеци. Да ли имам избор да мењам млекару? Немам. Терет свега што се дешава млекарама пребацује се на индивидуалне произвођаче. Ако поскупе амбалажа, енергенти они одмах нама смање откупну цену“, наводи.
Примарни произвођачи нису власници ниједне млекаре у Србији
Сектор млекарства се, каже, већ деценију и по суочава са проблемима. Према његовом мишљењу нисмо се добро припремили за отварање граница за робу из Еворпе. Уз то, проблем су и лоше спроведене приватизације.
“Српски пољопривредник није био у ситуацији да постане власник прерађивачких капацитета, било да је то кланица или млекара. Ми немамо ниједну млекару чији је власник сељак. Да то имамо, ситуација би била потпуно другачија“, каже овај фармер из Маова код Шапца.
Тренутни вишкови млека нам могу постати луксуз
Фармер Јосиф Мачковић из Љутова каже да његова фарма нема проблема са откупом млека и да му је млекара до сада увек узимала целокупну производњу. Његових 250 крава годишње дају око милион и по литара млека. Ипак, и сам признаје да је чуо да неке млекаре имају вишкове и да се цена и откуп доводе у питање.
“Оно што је битно јесте да се сачува све што се произведе, јер климатске промене могу да нас казне што се бахатимо да имамо вишка. Све мање и мање има кабасте хране. Зрно, концентрати могу да се донесу са било ког краја света. Превоз кабасте хране је ограничен, јер је неисплатив је на дужи пут“, упозорава овај произвођач млека.
Цена коју му млекара тренутно плаћа је 50 динара по литри, што јасно указује колика је разлика између откупне цене млека и оне коју потрошачи плаћају у трговинама.
“Ја сам предлагао да се договоримо да свима у тој структури цене буде исто. Да видимо са колико процената ко учествује у финалном производу. Па ако падамо, падамо сви, ако зарађујемо, зарађујемо сви. Како је могуће да ја никад немам пара, а да увек могу да добијем позајмицу од млекаре? Како је могуће да ви у продавници платите то што купите одмах, а трговац то плати за 90 или 100 дана? Ту су проблеми“, наводи.
Тристо милиона динара за очување домаће производње млека
Како би ублажила проблеме у откупу млека држава је одлучила да интервенише са 300 милиона динара за производњу млека у праху. Из ресорног министарства поручују да се на тај начин штити стабилност домаћег тржишта млека и млечних производа.
“Подршка се односи на испоручено млеко у праху произведено од млека домаћег порекла, што значи да се мера односи на домаћи производни ланац. Она омогућава прерађивачима да пласирају залихе настале услед тржишних поремећаја, али је њен значај шири — јер се тиме чува континуитет откупа сировог млека од домаћих произвођача“, појашњавају у Министарству пољопривреде.
Крајњи циљ је, кажу, заштита домаћих фармера.
“Суштина је у томе да, када прерађивачи имају могућност пласирања залиха, они настављају редован откуп млека од произвођача. На овај начин, дакле, посредно, али директно у економском смислу, подржавамо примарне произвођаче млека, чувамо производњу на фармама и обезбеђујемо сигурнији пласман њихове производње“, додају.
Произвођачи кажу да је ово мера која само тренутно гаси пожар.
“Ово је ко зна који пут да држава интервенише, а да ли се тиме нешто трајно решава. Не. Нема системског решења. Млекаре уцењују – даћете новац, а ми ћемо смањити откупну цену, а ако не дате новац отказаћемо откуп“, каже Горан Васић, фармер.
Министарство прати дешавања у сектору млекарства
Крајем прошле године министарство је позвало произвођаче да пријаве евентуалне проблеме у откупу млека. Од тада оно прати стање на терену и у сталној је комуникацији са произвођачима, удружењима, откупљивачима и прерађивачима. Тамо где су се јављали проблеми у откупу или застоји у пласману, кажу, поступало се у складу са надлежностима, како би се очувао континуитет откупа сировог млека и пронашла одржива решења.
“Када је реч о цени, министарство не одређује откупну цену млека, јер се она формира на тржишту. Управо зато држава помаже произвођачима кроз највеће подстицаје за сточарство на свету, пре свега, кроз премију за млеко, али и кроз друге мере подршке, које, када се сведу на произведени литар млека, износе око 30 динара. Циљ ових мера је да се ублаже тржишни притисци, очува производња и обезбеди стабилнији положај домаћих произвођача млека“, објашњавају у ресорном министарству.
Уговори између примарних произвођача и откупљивача постају обавеза
Уколико се дешава да млекаре дугују новац произвођачима то, наводе, није правило, већ изузетак. Нови Закон о трговачким праксама за одређене врсте производа, који је ступио на снагу 1. маја, уводи јаснија правила у односима купаца и снабдевача, укључујући рокове плаћања за пољопривредне и прехрамбене производе.
“Такође, министарство управо ради на успостављању обавезних уговорних односа између примарних произвођача и откупљивача, како би се унапред дефинисали рокови, обавезе, услови откупа, али и казне, управо са циљем да се произвођачи заштите и имају већу сигурност приликом продаје својих производа“, наводе.
У првом кварталу ове године поднети су захтеви за премију за млеко за укупно 228.687.503,5 литара млека. То млеко је преузето од 21.088 прооизвођача и завршило је у млекарама на даљу прераду.
