Gorivo jeftinije od vode: Evo zašto u ovoj državi prosečan rezervoar benzina košta samo 2 evra

Dok je u Evropi točenje goriva nešto što mora biti uključeno u planirane mesečne troškove, postoje mesta gde vozači jednostavno pokupe kusur koji pronađu u džepovima i napune rezervoar do vrha. I tako je godinama, a ovaj kontrast nije isključivo rezultat cene nafte, već i dubokih političkih i ekonomskih odluka.

U vreme kada cene goriva i dalje utiču na međunarodne tenzije, postoji jedna zemlja u kojoj cena po litru prkosi svim poznatim standardima. To je Iran. U Iranu, litar benzina košta oko 0,021 evro, prema poslednjim podacima iz aprila 2026. godine, dok cena dizela pada na oko 0,005 evra po litru. Ove brojke, primenjene na rezervoar prosečne veličine, čine točenje goriva gotovo simboličnim troškom.

Da bi se razumela skala, dovoljno je jednostavno poređenje: punjenje kompaktnog automobila može koštati manje od dva evra. U EU, ista operacija lako prelazi 70 ili 80 evra, u zavisnosti od modela i goriva.

Državna intervencija

Ključ ne leži u tržištu, već u direktnoj državnoj intervenciji. Iranski sistem održava regulisane i subvencionisane cene, što mu omogućava da postavi cene znatno ispod stvarne cene proizvoda. Ovaj model nije potpuno besplatan. Najniža cena se odnosi na ograničenu količinu goriva mesečno, obično oko 60 litara po vozilu. Iznad ovog praga, troškovi progresivno rastu u okviru višeslojnog sistema.

Cilj je dvostruk: garantovati osnovni pristup energiji, a istovremeno obuzdati prekomernu potrošnju.

Čak i najskuplje kategorije ostaju znatno ispod evropskih cena

Ipak, čak i najskuplje kategorije ostaju znatno ispod evropskih cena. Ovaj pristup takođe reaguje na interne faktore, kao što je potreba za kontrolom javne potrošnje i izbegavanjem neravnoteže u složenom ekonomskom kontekstu. Razlika sa zemljama poput Španije nije isključivo povezana sa pristupom nafti. U Evropi, značajan deo cene goriva čine porezi, koji u mnogim slučajevima prelaze 50 procenata konačne cene.

Ovo objašnjava zašto, čak i kada cene sirove nafte padnu, cena na benzinskoj pumpi ne pada proporcionalno. Poreska struktura, troškovi logistike i marže distribucije imaju podjednako veliki uticaj kao i sama cena nafte.

U iranskom slučaju, ovo poresko opterećenje praktično nestaje, zamenjeno sistemom direktnih subvencija koje potpuno menjaju konačni rezultat. Ako proširimo perspektivu, kontrast ostaje očigledan.

Cena goriva ne zavisi isključivo od pristupa nafti

U Sjedinjenim Državama, litar benzina košta oko 1,26 evra, a dizela oko 1,27 evra, što su umerene brojke, ali daleko od iranskog nivoa. Severnoameričko tržište kombinuje domaću proizvodnju sa umerenijim oporezivanjem.

Na drugom kraju spektra, Izrael ima cene koje prelaze 2 evra po litru, što ga svrstava među najskuplje evropske zemlje. Ovde cena tačnije odražava međunarodne troškove i poresko opterećenje.

Između dva modela, jasno je da cena goriva ne zavisi isključivo od pristupa nafti, već i od toga kako svaka zemlja odluči da prenese ovaj trošak na potrošača.

Međutim, postoji ključna nijansa koja potpuno menja tumačenje ovih brojki. U Iranu, prosečna mesečna plata je otprilike između 300 i 500 evra, sa minimalnim zaradama koje mogu varirati od 180 do 200 evra, u kontekstu obeleženom naglom devalvacijom valute. To znači da, iako gorivo ima gotovo simboličnu cenu u evrima, kupovna moć je mnogo manja, a stvarni napor koji predstavlja za stanovništvo nije toliko udaljen od onog sa kojim se suočava evropski vozač kada puni rezervoar.

(Izvor: Jutarnji.hr)