Tri destinacije iz bivše Jugoslavije na listi najlepših na svetu, izbor će neke i iznenaditi!

U vremenu kada se turističke liste sve češće oslanjaju na viralnost i Instagram estetiku, nova rang-lista magazina Time Out pokušava da ponudi nešto drugačiji pristup – izbor najlepših mesta na svetu zasnovan na ličnom iskustvu autora i dugogodišnjem istraživanju terena.

Među 51 destinacijom koje su ušle u ovaj izbor Najlepša mesta na svetu za 2026. godinu, pažnju posebno privlači činjenica da se čak tri lokacije nalaze na prostoru nekadašnje Jugoslavije, što ovu listu čini zanimljivom i iz regionalne perspektive.

U kontekstu savremenih političkih granica, ova mesta danas pripadaju različitim državama. Ipak, posmatrana zajedno, ona svedoče o jedinstvenom prirodnom i pejzažnom bogatstvu koje je nekada činilo zajednički prostor – i koje, sudeći po ovom izboru, i dalje izaziva divljenje na globalnom nivou.

Najlepše mesto na svetu: planinski spektakl severne Španije

Na prvom mestu liste nalazi se Picos de Europa u Španiji – jedan od najkompaktnijih, ali i najupečatljivijih planinskih lanaca u Evropi. Ovaj masiv uzdiže se do 2.650 metara nadmorske visine, i to svega dvadesetak kilometara od obale, što stvara dramatičan kontrast između surovih planinskih vrhova i otvorenog mora.

Pejzaž karakterišu strme klisure, oštri vrhovi i iznenadni pogledi na plaže i nemirno Kantabrijsko more. Unutar nacionalnog parka nalaze se i brojni prirodni i kulturni lokaliteti: izolovani vrh Naranjo de Bulnes, tradicionalna planinska sela Sotres i Kain, kao i ledenjačka jezera Kovadonga. Posebnu vrednost ima i poznata planinarska ruta Ruta del Cares, koja prati kanjon i usečena je direktno u stene, nudeći jedinstveno iskustvo kretanja kroz pejzaž, piše Time Out.

Plitvička jezera – prirodni fenomen u srcu Hrvatske

Na 24. mestu liste našao se Nacionalni park Plitvička jezera, najstariji i najveći park u Hrvatskoj. Ovaj kompleks čini 16 međusobno povezanih jezera, okruženih gustim šumama i ispresecanih brojnim vodopadima različitih veličina.

Drvene staze koje vijugaju kroz park omogućavaju neposredan kontakt sa prirodom, dok tirkizna boja vode i stalna igra svetlosti i senki stvaraju gotovo nestvaran ambijent. Upravo ta kombinacija dinamike i harmonije čini Plitvička jezera jednim od najprepoznatljivijih pejzaža Evrope.

Bokokotorski zaliv – spoj mora i planina

Na 27. mestu nalazi se Bokokotorski zaliv u Crnoj Gori, jedan od najimpresivnijih zaliva na Mediteranu. More se ovde duboko useca u planinski reljef, stvarajući pejzaž koji istovremeno podseća na fjordove i tipičnu jadransku obalu.

U srcu zaliva smešten je srednjovekovni Kotor, sa starim gradom i tvrđavom koja se strmo penje uz planinske padine. Spoj istorijske arhitekture i dramatične prirode daje ovom prostoru posebnu slojevitost, zbog čega je već dugo deo UNESCO svetske baštine.

Janjske otoke – skriveni dragulj Bosne i Hercegovine

Na 34. poziciji liste nalaze se Janjske otoke, prirodni kompleks u blizini Šipova u Bosni i Hercegovini. Za razliku od turistički razvikanijih destinacija, ovo područje i dalje zadržava elemente netaknute prirode.

Reč je o mreži malih ostrva povezanih drvenim mostovima, okruženih kristalno čistom vodom, bujnom vegetacijom i manjim vodopadima. U neposrednoj blizini nalazi se i prašuma Janj, pod zaštitom UNESCO-a, što dodatno naglašava biološku raznovrsnost ovog regiona.

Globalni kontekst: između poznatih i skrivenih destinacija

Pored ovih lokacija, lista uključuje i niz poznatih svetskih destinacija – od Komodo National Park u Indoneziji i Big Sur u Sjedinjenim Američkim Državama, do Victoria Falls u Africi. Ipak, urednici su ove godine poseban akcenat stavili i na manje poznata mesta, nastojeći da skrenu pažnju sa prenatrpanih turističkih ruta.

Nasleđe koje nadilazi granice

Prisustvo tri lokacije iz regiona na ovakvoj listi ne predstavlja samo turističku preporuku, već i podsećanje na kontinuitet prirodne i kulturne vrednosti prostora koji je nekada bio deo iste države. Iako danas razdvojeni administrativnim granicama, ovi pejzaži i dalje funkcionišu kao celina u očima posmatrača – kao dokaz da lepota ne poznaje političke podele.

U tom smislu, ova lista ne govori samo o destinacijama koje treba posetiti, već i o prostoru koji, uprkos promenama, i dalje zadržava svoju autentičnost i privlačnost.

(Danas)