“DO 2023. PODRŽAVAO JE SNS, ZAHVALJIVAO IM NA IZBORU ZA REKTORA, ONDA PROMENIO PLOČU” Bakarec:Đokić ima neke od najlošijih poteza u istoriji visokog obrazovanja

Rektor Vladan Đokić se pojavljuje u dvostrukoj ulozi: s jedne strane kao akademski autoritet koji govori o autonomiji Univerziteta i zaštiti studenata, a s druge strane kao politički akter koji koristi tragediju za slanje političkih poruka i mobilizaciju podrške. Nakon tragične smrti studentkinje na Filozofskom fakultetu, umesto jedinstva i strpljenja dok traje istraga, svedočili smo dubokoj podeli u javnosti. Dok državne institucije pokušavaju da utvrde sve okolnosti i odgovornost, deo akademske zajednice izlazi sa optužbama, pa čak i pozivima na međunarodnu istragu. Istovremeno se postavlja pitanje zbog čega se osporava rad institucija koje deluju u skladu sa zakonom, i zašto se tragedija koristi kao politička platforma.

Istraga je obuhvatila i prostorije Rektorata, zbog sumnji na bezbednosne propuste i moguće nepravilnosti, što dodatno produbljuje napetost. Javno predstavljanje rektora Vladana Đokića kao potencijalno najjačeg protivkandidata vlasti dodatno komplikuje situaciju, jer izostaje jasno preuzimanje političke pozicije i direktno uključivanje u izbore, što otvara prostor za spekulacije o političkoj hrabrosti i realnoj podršci.

U emisiji „Usijanje“ na Kurir televiziji razgovaralo se o ulozi rektora Vladana Đokića u javnosti, ali i o konsultacijama o izborima i pokušaju pokretanja političkog dijaloga od strane predsednika Vučića. Gosti emisije bili su: Milovan Drecun, narodni poslanik i predsednik skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, Aleksandar Gajović, novinar i publicista, Nebojša Bakarec, narodni poslanik Srpske napredne stranke.

Konsultacije o izborima i politički dijalog u napetoj atmosferi

Još uvek nije poznat tačan termin izbora, ali su zakazane konsultacije koje će biti održane sutra, uz učešće dela parlamentarne opozicije i koalicionih partnera sa predsednikom države. Aleksandar Vučić će, ispred Srpske napredne stranke, razgovarati sa predstavnicima Pokreta socijalista, Saveza vojvođanskih Mađara i Stranke pravde i pomirenja.

Nebojša Bakarec komentarisao je činjenicu da će se konsultacijama odazvati samo deo stranaka, dok će ostali izostati, postavljajući pitanje zašto se ponovo izbegava konstruktivan dijalog:

– Nismo sigurni ko će se sve pojaviti, jer je ovo tek početak konsultacija koje će biti nastavljene i narednih dana. Pozvao bih sve stranke, i parlamentarne i vanparlamentarne, uključujući i opozicione, da prihvate taj poziv. Predsednik Vučić je neko ko ume da ponudi konkretna rešenja i da vodi dijalog sa političkim akterima. Podsetimo se situacije kada su studenti izneli svoje zahteve, za koje se kasnije ispostavilo da nisu utemeljeni, ali su ipak bili prihvaćeni.

Aleksandar Gajović istakao je da je društveni dijalog u ovom trenutku neophodniji nego ikada, posebno imajući u vidu složenu i napetu geopolitičku situaciju koja može uticati i na Srbiju. U takvim okolnostima važno je da predsednik države obavi razgovore sa političkim akterima. Jedna od ključnih tema biće i najava parlamentarnih izbora, koji bi mogli da budu održani za Vidovdan ili do kraja godine.

Istovremeno, deo opozicije negativno je reagovao na poziv za konsultacije, ocenjujući da je time inicijativa obesmišljena i degradirana, dok je Drecun ocenio da je cilj konsultacija formiranje šire platforme za dijalog.

– Predsednik je želeo da napravi širu platformu dijaloga, u kojoj ne bi učestvovali samo parlamentarni akteri, već i vanparlamentarne stranke i drugi društveni subjekti. Cilj je da se razgovara o zahtevima dela javnosti, među kojima je i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora – rekao je Drecun.

On je naglasio da nema potrebe za dodatnim zaoštravanjem već napete političke situacije, već da je dijalog jedini način za prevazilaženje razlika i stabilizaciju političkih prilika.

Sve glasnije sumnje u pravu ulogu Vladana Đokića

Rektor Vladan Đokić sve češće se pominje kao potencijalni politički kandidat takozvane blokaderske liste, a ta tema prisutna je u javnosti već više od godinu dana. Njegovi javni nastupi, kako se ocenjuje, sve manje imaju akademski ton, dok se istovremeno sve više tumače kao politički. Zbog toga se postavlja pitanje da li je čitava situacija u potpunosti politizovana i da li je samo pitanje trenutka kada će takva uloga biti i formalno potvrđena.

– Rektor Đokić je do 2023. godine bio neko ko je podržavao Srpsku naprednu stranku, kao i predsednika Vučića i Anu Brnabić. Zahvaljivao im se na izboru za rektora 2021. godine. Kao arhitekta, bio je uključen u projekte poput Beograda na vodi, o kojem je govorio pozitivno. Međutim, 2023. godine promenio je stav. Kao rektor, uradio je neke od najlošijih poteza u istoriji visokog obrazovanja u Srbiji – tokom godinu dana veliki broj studenata ostao je bez nastave, a fakulteti su, prema njegovim rečima, pretvoreni u nefunkcionalne prostore. Takođe, smatra da postoji odgovornost za događaje na Filozofskom fakultetu – naveo je Bakarec.

Radomir Hadžibabić iz Centra za društvenu stabilnost uključio se u emisiju putem video-linka i komentarisao izjavu rektora da bi, ukoliko to studenti zatraže, mogao da bude predsednički kandidat:

– Njegov govor bio je politički, bez akademskog tona, vrlo se jasno politički obratio pristalicama koje su ga podržavale. Smatram da već sada može da se zaključi da postoji odgovornost za dešavanja na Filozofskom fakultetu, kao i da izostanak ostavki govori o želji da se očuvaju funkcije. 

Gajović nadovezao se i rekao:

– Rektor Đokić nije potencijalni rival u političkoj trci, kada za to dođe vreme, ja bi rekao da on nije potencijalni, nego da će biti. I konačno eto znamo ko je vođa blokadera, pošto to do sada nismo znali. Veliko saznanje!

U međuvremenu, u Rektoratu je održan sastanak dekana beogradskog univerziteta sa rektorom Vladanom Đokićem. Iako je sastanak bio neformalan, nakon njega su se oglasili i naveli da su razgovarali o načinima zaštite univerziteta. Drecun je ocenio je da odgovorni treba da preuzmu odgovornost za dešavanja na Filozofskom fakultetu, a ne da se prave da štite univerzitet. 

– Ti ljudi treba da preuzmu odgovornost za ono što se dogodilo i da priznaju da su stvorili okolnosti koje su dovele do toga. Umesto saradnje sa nadležnim organima, nastavljaju sa blokadama. Fakulteti su pretvoreni u mesta političkog delovanja, a pojedini dekani su u tome učestvovali.  

Dekani kontrolišu blokadere i upravljaju rušenjem države

Drecun zaključuje da su dekani omogućili razaranje državnog univerziteta, koji nije njihova privatna imovina:

– Da li je to imovina nekog ko nosi šlem na glavi i organizuje „boljševički plenum“? Kakav plenumi, to su ilegalne organizacije, po Ustavu ne postoji takva mogućnost, to se ne može raditi. Dakle, vi dopuštate nešto što je nezakonito, a zatim pokušavate da ometate policiju tvrdeći da je došlo do „upada“. Policija nije upala, već je postupala po nalogu tužilaštva i sprovođenju zakona. A onda je usledio odgovor: organizujte te falange, sa fašističkim metodama delovanja, što znači – koristite nasilje, udarajte policajce glavom, nanosite im povrede. Šest policajaca je zadobilo teže ili lakše povrede ispred Rektorata. Dekani su imali situaciju „pod kontrolom“, ali samo u smislu kontrole blokadera i upravljanja uništavanjem državnih institucija preko njih.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir.rs