Премијер Ђуро Мацут, чији је кабинет јуче преживао гласање о неповерењу у Народној скупштини, изјавио је у Дневнику РТС-а да је то сигнал да треба наставити истим темпом, и да ће он као председник Владе истрајати у том задатку.
“Ово јесте одраз демократије, ово јесте био разговор, али недозвољених тонова и недозвољеног начина комуницирања”, рекао је Мацут.
Напоменуо је да не може да преузме одговорност за рад свих других влада уназад више од 20 година, о чему се, каже, највише говорило у Скупштини.
“Мислим да то није било фер у односу на актуелну владу, јер ми ипак радимо од 16. априла 2023. године. Оно за шта смо ми формирани, због чега ја јесам председник Владе, потпуно су друге теме, које су биле маргинално присутне у комплетној дискусији која се дешавала и одвијала у претходна три дана”, каже Мацут.
Било је, додаје, и неких добрих закључака и сугестија, и искустава које ће узети у разматрање.
“Оно што је јако занимљиво, од шездесет и два потписника у сали, стварно смо пратили периодично, било је у просеку двадесетак људи, што значи да сама опозиција нема један конзистентан став о ономе што жели и то је, нажалост, проблем. Ми сад имамо тај некакав политички ријалити који је, по мени, то сам чак и рекао, прелазио у једну циркуску атмосферу”, сматра Мацут.
Мацут каже да Србија мора да доживи тренутак када ће постојати национални консензус, да се разговара заједнички о неким стварима и да, како је рекао, опозиција постане конструктивна.
“Универзитет треба да добије другу димензију”
На констатацију да га је током расправе можда највише погодила дебата о универзитетима, премијер је одговорио да је то једна од најосетљивијих тема и да не може да прихвати критике које су, како је рекао, само опсервације и размишљања “без дубинског уласка у проблем”.
“Мислим, толико се урадило са универзитетима. Ја сам лично био ангажован и све време јесам и увек сам се трудио да изађем у сусрет”, рекао је Мацут.
Најавио је да је следећа фаза разговор о квалитету наставе, односно о томе како да се програм универзитета имплементира на средњошколско и основно образовање, у синергији с заводима за стандардизацију наставе и процену рада.
“Хоћу да кажем да универзитет треба да добије једну другу димензију”, сматра премијер.
Нагласио је да универзитет мора да поправи ситуацију и на претходним нивоима образовања, као и да треба популарисати наставничко занимање, да буде више уписаних на смерове за професоре физике, математике и хемије.
Истакао је да треба да очувати државни универзитет, јер је то један стандардни традиционални крути систем образовања који мора да постоји, додајући да су људи који излазе са државних универзитета негде одговорнији и спремнији за изазове.
Реформа, према његовим речима, треба да се огледа у промени курикулума факултета, групација факултета или студијских програма.
“Ми не можемо стварно да идемо са анахроним програмима од пре педесет година и пре него што сам ја уписао факултет били су исти такви”, рекао је премијер.