Након вести да је из базе једне приватне гинеколошке клинике хаковано више од пет хиљада осетљивих личних података пацијенткиња, укључујући и њихове дијагнозе, поставља се питање колико су наши подаци и медицинска документација сигурни.
Државни секретар Министарства здравља Мирсад Ђерлек поручује да се подаци здравствених установа које су у државном систему чувају у дата центру у Крагујевцу.
“Ово што се десило, десило се у приватној здравственој установи и у току је миграција тих података у дата центар. То су неки локални информациони системи старијег датума и неко неодговоран, криминалац или криминална група је хтела да уцењује власнике приватне клинике и да добије новац”, наводи Ђерлек.
Указује и да је у току истрага о случају. Апелује на здравствене установе које су у приватном сектору да искористе могућност коју држава пружа и своје податке чувају у државном дата центру.
“Да пријаве све своје пацијенте у дата центар који је под апсолутном контролом Kанцеларије за ИТ и е-Управу и апсолутно су безбедни. Скоро да их је немогуће хаковати као што се ово десило. Ипак, ту се крши закон о личним подацима”, додаје Ђерлек.
Упозорава и да је законска одговорност на приватним здравственим установама све док не пребаце податке у државни дата центар.
“Пацијенти могу да туже те здравствене приватне установе и ту може да настане велики проблем. Тако да их молим да што пре ураде оно што је законска обавеза, а то је да похране своје податке у наш државни дата центар”, навео је Ђерлек.
Додаје да би интеграција свих података у један систем значајно унапредила безбедност.
“Када приватни и државни сектор буду у истом систему, тада ћемо бити апсолутно сигурни да ће врло тешко доћи до хаковања тих података”, истиче Ђерлек.
Листе чекања значајно смањене
Говорећи о листама чекања, Ђерлек каже да је у протеклом периоду дошло до значајног смањења листа чекања за поједине дијагностичке и хируршке процедуре.
“Ако то упоредимо са резултатима од пре петнаест месеци, у октобру 2024. на магнетну резонанцу је тада чекало око 17.500 људи. Тренутно то је око 5.600 пацијената. Што значи да смо три пута смањили број људи који чека”, наводи Ђерлек.
Када је реч о операцијама кука, каже да на операцију чека од око 5.300 пацијената, док на интервенцију колена чека 11.500.
“Пре 15 месеци смо имали за кук и колено 34.500 људи на чекању. Што значи да смо преполовили тaj број чекања на операцију кука и колена”, додаје Ђерлек.
Ипак, наглашава да циљ још није достигнут.
“Наш циљ је укидање свих листа чекања и наставићемо да радимо у том правцу”, поручује Ђерлек.
Болница у Батајници и напредак “Тиршове 2”
Болница у Батајници, која је током пандемије била ковид центар, данас има нову намену у оквиру здравственог система.
“Болница у Батајници је сада палијативни центар за збрињавање пацијената који болују од тешких хроничних болести или карцинома у терминалном стадијуму и дијализни центар”, каже Ђерлек.
Најављује и нове капацитете за најосетљивије пацијенте.
“У сарадњи са НУРДОР-ом ускоро ћемо отворити и одељење за палијативно збрињавање деце”, наводи Ђерлек.
Када је реч о изградњи нове дечје клинике “Тиршова 2”, указује да радови напредују брже од планираног.
“Радови иду два месеца испред рокова, спољни радови су завршени, а у току су унутрашњи”, истиче Ђерлек.
Наглашава да ће нова установа објединити све сегменте лечења деце.
“У једној болници биће обједињено све – од дијагностике до лечења и опоравка. То ће бити једна од најбољих клиника у овом делу Европе”, закључује Ђерлек.