Ђедовић Хандановић се у Бакуу данас састала са министром финансија Азербејџана Сахилом Бабајевим, министром економије Микаилом Џабаровим и председником компаније SOCAR Ровшаном Наџафом, те министром енергетике Парвизом Шахбазовим, наводи се у саопштењу Министарства.
“Намеравамо да у наредних месец дана усагласимо и формализујемо основне одредбе и комерцијалне услове за изградњу гасне електране, рокове за пројектовање и изградњу. Са завршетком гасне електране 2030. године, потрошња гаса би се додатно повећала. За рад електране годишње треба 600 милиона кубика гаса чиме бисмо уједно максимално користили и капацитет гасног интерконектора Србија-Бугарска. Договорили смо редовне састанке наших техничких тимова у Београду и Бакуу како бисмо што пре затворили сва отворена питања“, навеча је Ђедовић Хандановић.
Истакла је да ће нова гасна електрана бити значајно ефикаснија и са нижим производним трошковима у поређењу са постојећим гасним капацитетима, обезбеђујући стабилну производњу електричне енергије, са нижим емисијама.
“Као приоритетан пројекат препозната је у стратешким докуметима, као и у програму Србија 2030, а њеном изградњом поред додатне енергетске сигурности, припремамо се и за очекивани пораст потрошње енергије, а у вези са већом употребом вештачке интелигенције и изградњом дата центара“, навела је министарка.
Додала је да је укупна вредност инвестиције још у фази процене, уз пројектовани век експлоатације од најмање 25 година.
Зашто је Ниш изабран за локацију
Она је нагласила да је Ниш изабран као локација за нову електрану због директне ослоњености на интерконекцију Србија-Бугарска, чији је капацитет 1,8 милијарди кубних метара годишње, и повезаности са гасоводом Балкански ток.
“Такође, додатну сигурност даје могућност снабдевања утечњеним природним гасом (LNG) интерконекторима из правца Северне Македоније и Грчке, које планирамо да завршимо до 2028. године“, додала је министарка.
“Изградња гасне електрана биће и подстицај развоју привреде на југу Србије, кроз укључивање домаћих фирми у реализацији пројекта, као нови извор електричне енергије за индустрију, али и као извор топлотне енергије за град Ниш“, навела је министарка.
Ђедовић Хандановић је истакла да је изградња гасне електране први заједнички подухват ЕПС-а, Србијагаса и азербејџанског SOCAR-а и да ће ове енергетске компаније бити носиоци активности у делу припреме техничке документације.
“За Србију је посебно важно то што Азербејџан, преко компаније SOCAR, у овом пројекту не учествује само као снабдевач гаса, већ као стратешки партнер у развоју производног капацитета“, навела је министарка.
Подсетила је да је Азербејџан стратешки партнер Србије у енергетици и прва земља са којом је Србија диверсификовала снабдевање природним гасом.
“Испоруке гаса из Азербејџана су повећане два пута откад смо започели сарадњу пре три године, а прошле године су биле око 2 милиона кубика дневно и чине највећи део наше трговинске размене.
“Србија и Азербејџан су две пријатељске земље које своје односе брижљиво граде и стално унапређују, пре свега захваљујући добрим односима два председника, Вучића и Алијева. У наредних месец дана креће директна авио линија из Београда за Бакуу и низ посета на високом нивоу и драго ми је да смо данас то покренули разговорима о заједничком подухвату изградње гасне електране код Ниша, који ће дугорочно ојачати и продубити нашу стратешку сарадњу, као и енергетску безбедност Србије“, рекла је она.
У разговору с министрима Владе Азербејџана, било је речи и о енергетској ситауцији у Европи и Азији у условима рата на Блиском истоку и последицама сукоба на руте снабдевање гасом и нафтом, цене и доступност енергената.