недеља, 10.05.2026, 08:50 -> 14:39
Извор: РТС
Говорећи о хантавирусу који се појавио на крузеру и однео три живота, директорка Института “Батут”, професорка Верица Јовановић, каже за РТС да 30 година није дошло до мутације овог вируса и да нема опасности од пандемије. У Србији нема разлога за забринутост јер није било српских путника на спорном крузеру, каже Јовановићева и додаје да је здравствени систем спреман да реагује у случају потребе.
Професорка Јовановић изјавила је да, према подацима Светске здравствене организације, Европског центра за контролу болести и лабораторијским анализама, нема опасности од нове пандемије налик ковиду, иако је епидемија хантавируса на крузеру озбиљан јавноздравствени изазов.
Навела је да су на крузеру забележена три смртна случаја, као и да су сви путници који се искрцавају под строгим епидемиолошким надзором.
“Према подацима Светске здравствене организације, можемо да кажемо да је ризик од било каквог преноса хантавируса овог типа, који се зове Андес сој, заиста мали”, рекла је Јовановић.
Према њеним речима, на броду је било више од 145 људи из 28 земаља, укључујући посаду, а сви путници који остану без симптома биће праћени 42 дана, колико траје максимални период инкубације.
Објаснила је да хантавирус није нов вирус и да је сој Андес карактеристичан за Јужну Америку, посебно Аргентину. Додала је да је опасан јер се, у ретким случајевима, може пренети са човека на човека.
“Лабораторијски је потврђено да у овом типу вируса није дошло до мутација већ тридесет година и, према томе, не очекујемо мутације које су ризици и које су опасност, као што је то било у ковиду”, нагласила је Јовановић.
Да ли у Србији има разлога за бригу
Говорећи о ситуацији у Србији, навела је да нема разлога за забринутост и да у земљи није било путника са спорног крузера, али је истакла да је здравствени систем спреман да реагује у случају потребе.
Подсетила је да се хантавирус најчешће преноси са глодара на људе и апеловала на грађане да воде рачуна о хигијени, нарочито приликом чишћења подрума, викендица и простора у којима могу бити присутни глодари.
Када је реч о симптомима, Јовановићева је објаснила да се они разликују у зависности од типа вируса. Навела је да европски тип углавном изазива тегобе са бубрезима, док Андес сој има симптоме сличне грипу, али брзо доводи до оштећења плућа и проблема са дисањем.