петак, 18.09.2026, 05:50 -> 21:14
Извор: РТС
Време је за димничаре. Пред зиму чисте димњаке, а кажу да уз њих иде и мало среће. Док припремају куће за хладне дане, проверавамо шта све димничар може да открије и зашто је његов посао много више од чађи и четке.
Док се Београд полако спрема за прве хладне дане, Божидар и Душко већ су на крововима. Тридесет година баве се димничарским занатом, а ових дана телефони, кажу, не престају да звоне.
Божидар Егић каже да тренутно има много посла, да су сви почели да зову и да имају 15, 16 интервенција у току дана.
Њихов радни дан почиње припремом опреме, а завршава се тек када димњак буде очишћен. Жица са четком, ручна четка, лампа, огледалце и димничарски кључ – све има своје место у димничарској торби. А онда посао. До радног места некада води само неколико метара мердевина, али их на крову чекају висина, нагиб и различити временски услови.
Егић каже да је посао напоран, да раде по свим временским условима, чак и када пада киша.
“Једино тада не излазимо на кровове, зато што је немогуће то остварити, онда радимо из стана и из подрума, из вратанаца”, објашњава Егић.
Шта су све проналазили у димњацима
Димничаре је најбоље позвати крајем грејне сезоне, крајем априла. Никад не знају шта ће их сачекати са друге стране – осим чађи, проналазили су чак и дечје играчке, па и “Политику” из 1972. године.
Димничар Душко Стојковић каже да је, када је контролисао димњак, наилазио на ситуацију да у њему види птичје гнездо.
“Имао сам прилику при вађењу гарежи из димничарских вратанаца да сам наилазио на дечју лопту”, каже Стојковић.
Колико год њихов посао био озбиљан, уз димничаре се већ вековима везује нешто сасвим друго – веровање да са њима долази и срећа.
За срећу је, кажу, довољно видети димничара, замислити жељу и ухватити се за дугме. За димњак је ипак потребна друга врста сигурности – редовно чишћење.