DIMNA ZAVESA IZ BRISELA I ZAGREBA: Medijska priča o „srpskom svetu“ samo je paravan za hrvatsko pokoravanje Crne Gore!

STANDARDNA je i davno pročitana matrica: kad god treba skrenuti pažnju sa stvarnih centara moći koji kroje sudbinu Crne Gore, u pogon se stavlja dobošarska mašinerija, razni portali na dugme i dežurni „analitičari“.

Recept je jednostavan, udri po Beogradu, viči na sav glas o „srpskom svetu“, proglasi svaku trobojku za diverziju, a Aleksandra Vučića za dežurnog krivca za sve, od kursa evra do vremenske prognoze.

Međutim, dok se u javnosti podiže dimna zavesa i besomučno gura narativ o navodnom posrbljavanju i „opasnosti od Beograda“, u debeloj hladovini i potpunoj tišini odvija se jedan mnogo opasniji i podliji proces. Pod mantrom lažne evropeizacije i borbe protiv „velikosrpskog uticaja“, u Crnoj Gori se pred našim očima zida, hrvatski svet.

To je ta proverena operacija politike iz ptičije perspektive: napravi buku na istoku da niko ne bi gledao šta se valja sa zapada. Dok nam drže lekcije o tome kako Crna Gora ne sme biti „servis Beograda“, pojedini politički krugovi, ostaci bivšeg režima i njihovi medijski zaštitnici već godinama održavaju klasičan vazalski odnos prema Zagrebu. Odjednom, svaka protestna nota koja stigne sa Pantovčaka ili iz Banskih dvora u Podgorici dočekuje se sa povijenom kičmom, uz snishodljiv osmeh i paničnu spremnost na poslušnost. Kada iz Zagreba podignu obrvu, pola političke Podgorice dobije temperaturu.

Da li je ikome u Crnoj Gori palo na pamet da se zapita kakve to „evropske vrednosti“ servira zvanični Zagreb kada najotvorenije diktira ko sme, a ko ne sme biti u vlasti u suverenoj državi kakva bi Crna Gora trebalo da bude? Histerija oko „malignog srpskog uticaja“ služi isključivo kao paravan za brutalno i neskriveno mešanje Hrvatske u unutrašnje stvari Crne Gore, uz redovne pretnje blokadom evropskog puta ako se ne ispuni svaka njihova želja.

Pogledajmo samo na šta liči ta „dobrosusedska“ ucena u praksi. Od besprizornog svojatanja Boke Kotorske i pokušaja brisanja njenog viševekovnog srpskog i pravoslavnog identiteta, preko otvorenog pritiska da se Crnoj Gori otme školski brod „Jadran“, pa sve do sramne i bespravno postavljene spomen-ploče u Morinju koju domaći „građanisti“ čuvaju kao zenicu oka svog. Kako to da se svako protivljenje hrvatskim ultimatumima odmah proglasi za radikalizam i nazadnjaštvo, dok se beskrajno povlađivanje zagrebačkim apetitima pakuje kao „prozapadna orijentacija“?

Licemerje je dovedeno do savršenstva. Kada Srbija izgradi bolnicu, pošalje vakcine ili investira, to se proglašava za „asimilaciju“ i „hibridni rat“. Sa druge strane, kada Hrvatska direktno ucenjuje Podgoricu rešavanjem pitanja granice na Prevlaci u svoju korist i otvoreno kadrovski utiče na crnogorske institucije, domaća NVO i medijska elita to nazivaju „strateškim partnerstvom“.

Stvar je jasna, ne može biti jasnija. „Srpski svet“ je postao obično strašilo za plašenje politički naivnih, baba-roga kojom se maše pred Briselom, dok se iza te dimne zavese instalira sistem u kome Zagreb drži daljinski upravljač za ključne procese u Crnoj Gori. Svaki put kada čujete dežurne branioce države kako vrište na samu pomisao o normalnoj saradnji i bratskim odnosima sa Srbijom, budite sigurni da u tom trenutku stoje u redu da klimnu glavom na novu direktivu iz Hrvatske.

Vreme je da se ova farsa ogoli i da se stvari nazovu pravim imenom. Crna Gora ne sme biti ničija kolonija, a ponajmanje poligon za lečenje tuđih geopolitičkih kompleksa i ostvarivanje uticaja pod maskom evroatlantskih integracija. Dimna zavesa se polako, ali sigurno razilazi. Narod u Crnoj Gori je odavno progledao i vrlo dobro vidi ko zaista brani suverenitet, a ko, pod izgovorom borbe protiv Beograda, gura Crnu Goru u status poslušne provincije onima koji na nju gledaju isključivo kao na svoju interesnu teritoriju.

(Borba.me)