MISTERIJA NA DNU PACIFIKA: Na 4.000 metara dubine leži neobično groblje koje nikada nećemo videti, a uskoro stiže i NAJVEĆI GIGANT (VIDEO)

Postoji mesto na Zemlji koje je toliko izolovano da su ljudi na Međunarodnoj svemirskoj stanici često bliži njemu nego bilo ko na kopnu. U mračnim dubinama Pacifika, daleko od očiju javnosti, leži tihi spomenik ljudske istorije – Point Nemo, konačno počivalište najpoznatijih svemirskih letelica.

Ako biste zaplovili ka najusamljenijoj tački na svetu, ne biste videli ništa osim beskrajnog okeana. Ipak, ispod površine, na dubini od četiri kilometra, krije se jedinstveno “groblje” na kojem počivaju ostaci nekadašnjeg ponosa svemirskih agencija. Od sovjetskih stanica do modernih teretnjaka, ovo je mesto gde mašine dolaze da umru, a uskoro će im se pridružiti i najveća od svih – Međunarodna svemirska stanica (ISS).

Point Nemo: Okeanski pol nepristupačnosti

U srcu Južnog Pacifika nalazi se tačka poznata kao Point Nemo, ime koje evocira čuvenog kapetana iz romana “20.000 milja pod morem”. Ovo mesto nosi titulu “okeanskog pola nepristupačnosti”. Da biste shvatili koliko je izolovano, zamislite ovo: najbliže kopno udaljeno je skoro 2.700 kilometara u bilo kom pravcu.

Na zapadu je Novi Zeland, na severu ostrvo Dusi (Polinezija), na istoku Južna Amerika, a na jugu Antarktik. U ovom vodenom prostranstvu nema brodskih ruta, nema ljudskih naselja, a čak je i biološki svet siromašan. Zbog specifičnih struja, ovo područje je nutritivno pustinja, što znači da je gustina morskog života izuzetno mala. Upravo ta pustoš čini ga savršenim mestom za bezbedno rušenje tona usijanog metala koji pada s neba. To je naš “svemirski grob”.

Šta se sve krije u mračnim dubinama?

Od ranih 1970-ih godina, vodeće svetske svemirske agencije – američka NASA, ruski Roskosmos, evropska ESA i japanska JAXA – koriste ovu zonu za odlaganje otpada. Prema studijama, ovde leži oko 300 penzionisanih svemirskih letelica, ostataka raketa i satelita.

Na dnu okeana, u potpunom mraku, leže ostaci legendi:

• Svemirska stanica Mir: Ruski ponos težak 135 tona, koji se srušio u martu 2001. godine.
• Šest stanica Saljut: Sovjetske prethodnice Mira, potopljene između 1971. i 1982. godine.
• Preko 140 teretnih brodova Progress: Ruska vozila koja su služila kao “đubretari” i tankeri za stanice.
• Evropski i japanski teretnjaci: Pet ATV brodova Evropske svemirske agencije i šest japanskih HTV letelica.
• SpaceX ostaci: Delovi kapsula Cargo Dragon, kao i bezbrojne gornje faze raketa koje su nakon lansiranja ostale u orbiti pre nego što su pale nazad na Zemlju.

Zanimljivo je da ne postoji zvanična mapa ovih olupina. Iako naziv “Point Nemo” sugeriše jednu tačku, “groblje” se zapravo prostire na hiljade kvadratnih kilometara. Niko tačno ne zna gde svaki deo leži, a potraga za njima bila bi logistički i finansijski košmar.

Pakleni let: Kako izgleda “sahrana” svemirskog broda

Pre nego što stignu do svog vodenog groba, ove letelice moraju proći kroz pravi pakao. Proces kontrolisanog ponovnog ulaska u atmosferu je dramatičan. Kako se visina smanjuje, otpor vazduha raste, pretvarajući atmosferu u džinovsku rernu sa vetrovima koji dostižu temperature od 10.000 stepeni Celzijusa.

Ovaj “pakleni let” traje kratko, prosečno tri do osam minuta. Manji objekti, poput većine satelita, potpuno izgore i pretvore se u paru. Međutim, masivniji objekti gube samo spoljašnje delove – solarne panele i antene – dok preostale, ugljenilsane metalne cevi preživljavaju i udaraju o površinu okeana, tonući u ambis.

Dolazak džina: Kraj za ISS 2031. godine

Najveći “stanovnik” ovog podvodnog groblja tek treba da stigne. Međunarodna svemirska stanica (ISS), simbol međunarodne saradnje u svemiru, približava se kraju svog životnog veka. Planirano je da 2031. godine ova kolosalna struktura, teška više od 400 tona, bude kontrolisano srušena upravo u Point Nemo.

Biće to spektakularan i tužan kraj. ISS će proći kroz užarenu plazmu, probiti oblake i potonuti 4.000 metara duboko, gde će ležati pored svojih prethodnika, stanica Mir i Skylab.

Da li zagađujemo okeane

Pitanje koje se neminovno nameće jeste: da li ovim postupkom uništavamo okean? Odgovor je – da, bez sumnje. Svaki komad metala i preostalog goriva koji završi u moru predstavlja zagađenje. Ipak, stručnjaci smatraju da je ovo “manje od dva zla”.

Alternativa je ostavljanje otpada u orbiti, što bi moglo dovesti do “Kesslerovog sindroma” – lančane reakcije sudara koja bi let u svemir učinila nemogućim i smrtonosnim. S obzirom na to da je Point Nemo biološki veoma siromašan, rizik po morski svet je minimalan, a zbog udaljenosti ne postoji opasnost po ljude. Otrovne materije se brzo razblažuju u ogromnoj količini vode.

Slike sa ovog mesta ne postoje – preduboko je i preskupo slati podmornice samo radi fotografisanja hrpe iskrivljenog metala. Ali, kako geologija radi svoje, možda će za milion godina, kada se okeansko dno uzdigne i postane kopno, neki budući arheolozi ovde iskopati istoriju naše svemirske ere.