Vučić sutra u Hramu Svetog Save i u Batajnici: Prisustvuje potpisivanju ugovora za završne radove i vojnom prikazu

Ugovor za obezbeđivanje finansijskih sredstava za završne radove na Hramu Svetog Save u Beogradu biće potpisan sutra, a potpisivanju će prisustvovati predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Nakon toga, prisustvovaće prikazu u Batajnici i gađanju na Pasuljanskim livadama.

Ugovor će biti potpisan u 6.30 časova u prostoru Hrama Svetog Save, saopštila je Služba za saradnju sa medijima predsednika Republike.

Takođe, Vučić će sutra prisustvovati i prikazu novih i modernizovanih sredstava i sistema Vojske Srbije (VS) na vojnom aerodromu “Pukovnik – pilot Milenko Pavlović” u Batajnici, a potom i realizaciji gađanja iz navedenih sredstava ratne tehnike na poligonu Pasuljanske livade.

Prikaz novih i modernizovanih sredstava i sistema Vojske Srbije na aerodromu u Batajnici biće održan u 10 sati, a realizacija gađanja iz navedenih sredstava ratne tehnike na poligonu Pasuljanske livade počeće u 12 časova.

Vlada obezbedila sredstva za završetak radova na hramu na Vračaru

Vlada Srbije usvojila je 25. juna Zaključak o saglasnosti da se Srpskoj pravoslavnoj crkvi obezbede sredstva za završetak radova na Hramu Svetog Save u Beogradu. Tim sredstvima biće finansirani preostali radovi na mozaiku, kao i ukrašavanje i opremanje jednog od najznačajnijih duhovnih i kulturnih zdanja srpskog naroda.

Hram Svetog Save u Beogradu najveći je srpski pravoslavni hram posvećen Svetom Savi, prvom srpskom arhiepiskopu i osnivaču Srpske pravoslavne crkve i predstavlja ne samo verski objekat, već i simbol srpskog nacionalnog i duhovnog identiteta.

Hram je sagrađen na Vračaru, na mestu gde su 1594. godine, za vreme osmanske okupacije srpskih zemalja, spaljene mošti Svetoga Save, a po naredbi tadašnjeg velikog vezira Sinan-paše.

Ideja o gradnji Hrama Svetog Save nastala je 1895. godine, kada je osnovano Društvo za podizanje hrama Svetog Save na Vračaru, ali su radovi zbog ratova i političkih događaja u Srbiji i Evropi na početku 20. veka počeli tek 1935. godine.

Izgradnja je finansirana dobrovoljnim prilozima, prema projektu arhitekata Bogdana Nestorovića i Aleksandara Deroka, a završena 2004. godine.

Unutrašnji radovi – postavljanje monumentalnog mozaika i opremanje enterijera – završeni su krajem 2020. godine, a država je krajem juna ove godine obezbedila dodatna sredstva za preostale radove i ukrašavanje ovog zdanja.

Hram Svetog Save poznat je po impresivnim mozaicima, više od 15.000 kvadratnih metara koji pokrivaju enterijer, prikazujući scene iz Svetog pisma.

Ovaj poduhvat je realizovan u moskovskim radionicama pod rukovodstvom akademika Nikolaja Muhina, a radovi su trajali tri godine.

Najveća finansijska sredstva u izgradnju Hrama Svetog Save uložena su u periodu od 2017. do 2021. godine.

(Tanjug)