Status epilepticus – urgentno stanje u neurologiji: Kako prepoznati trenutak kada običan napad postaje opasnost po život

Status epilepticus predstavlja najurgentnije stanje u neurologiji, a definiše se kao epileptični napad koji traje duže od pet minuta ili serija napada bez povratka svesti između njih. Zbog rizika od trajnog oštećenja neurona i sistemskih komplikacija, zahteva momentalnu medicinsku intervenciju i hitnu dijagnostiku uzroka.

Ovo stanje ne pogađa samo mozak, već izaziva kaskadu fizioloških poremećaja koji mogu da dovedu do otkazivanja vitalnih organa. Pravovremena stabilizacija disajnih puteva i agresivna farmakoterapija ključni su za smanjenje visokog stepena mortaliteta i sprečavanje dugoročnih neuroloških posledica.

Šta je status epilepticus

Status epilepticus je kada osoba ima kontinuirani napad ili višestruke napade bez dovoljno vremena da se oporavi između njih. Iako je verovatnije da će da se desi osobama sa epilepsijom, mnoga stanja mogu da izazovu kontinuirane ili ponovljene napade kod ljudi koji nemaju epilepsiju. Ovo stanje je medicinska hitnost opasna po život i zahteva hitnu medicinsku pomoć.

Napad koji traje duže od pet minuta, ili pojava uzastopnih napada bez potpunog povratka svesti između njih, zahtevaju hitno pozivanje hitne pomoći.

Ko je u riziku od status epilepticusa

Napadi mogu da se dese bilo kome pod odgovarajućim okolnostima, a isto važi i za status epilepticus, ali ljudi sa određenim karakteristikama imaju veće šanse da ga dobiju.

Među njima su:

• Starost: najčešće se dešava deci mlađoj od 1 godine i starijim odraslim osobama iznad 60 godina, mada može da se desi u bilo kom uzrastu.
• Pol: nešto češće se dešava kod muškaraca.
• Istorija epilepsije: kod dece, između 16 i 38 odsto ima istoriju epilepsije, dok je kod odraslih to između 42 i 50 odsto.

Kako ovo stanje utiče na telo

Iako status epilepticus potiče iz mozga, on ima opasne efekte na više sistema u telu.

Status epilepticus i njegovi efekti na mozak

Neuroni ne mogu da podnesu produžene periode nekontrolisane aktivnosti. Baš kao što previše električne struje može da preoptereti i ošteti elektronski uređaj, nekontrolisana aktivnost napada tokom statusa epilepticusa može da ošteti njih.

Takva oštećenja su često trajna, što dovodi do gubitka funkcija kojima su upravljale zahvaćene regije mozga.

Efekti status epilepticus-a na telo

Status epilepticus može da pokrene nekontrolisane pokrete mišića u celom telu. Ovo uzrokuje porast telesne temperature i zamaranje mišića.

Telo to može da pokuša da nadoknadi oslobađanjem hemikalija u krvi, kako bi pomoglo čoveku da izdrži, ali to pomaže samo ograničeno vreme.

Ako status epilpticus traje predugo, može da utiče na sisteme i procese u telu:

• Srce: Hemijske promene u krvi postaju štetne umesto korisne ako traju predugo, uzrokujući nepravilan srčani ritam ili čak oštećenje srca. Neki napadi mogu da uzrokuju usporavanje srca (bradikardija) ili čak potpuni prestanak rada (asistolija).
• Mišići: Kontinuirana aktivnost oštećuje mišiće, što je slično onome što se dešava ako se pretera sa treningom. To može da uzrokuje povrede mišića i drugih mekih tkiva. U teškim slučajevima, oštećenje može da rezultira razgradnjom mišićnog tkiva.
• Bubrezi: Razgradnja oštećenog mišićnog tkiva je toksična. Bubrezi to mogu da filtriraju u ograničenim količinama, ali prevelika količina može da ih preoptereti i ošteti, uzrokujući otkazivanje bubrega.
• Disanje: Remeti način na koji čovek diše, lišavajući mozak i telo kiseonika, što je na kraju smrtonosno. Ljudi često udišu i tečnost iz želuca u pluća, a ovaj problem, poznat kao aspiracija može da dovede do upale pluća i infekcije.
• Visoka telesna temperatura: Može da podigne telesnu temperaturu do opasnih nivoa, što može da ošteti sisteme u celom telu, a posebno mozak.

Simptomi status epilepticusa

Simptomi zavise od zahvaćene oblasti mozga. U zavisnosti od toga gde se dešavaju, mogu da se jave različite vrste napada.

S obzirom na to da postoje različite vrste napada, postoje i različiti podtipovi status epilepticusa, a to su:

• Konvulzivni status epilepticus: Ovaj oblik izaziva nekontrolisano drhtanje ili konvulzije na obe strane tela. Generalizovani tonično-klonični napadi su ključni tip napada koji može da se pretvori u status epilepticus.
• Nekonvulzivni status epilepticus: Ovaj oblik uključuje aktivnost napada bez konvulzija ili nekontrolisanog drhtanja i pokreta mišića u celom telu. Neki manji pokreti mišića i dalje mogu da se jave, ali to su obično mali trzaji ili spori, ponavljajući pokreti rukom ili delom lica. Apsans – napad odsutnosti i druge vrste fokalnih napada koji pogađaju samo ograničeni deo mozga, mogu da izazovu nekonvulzivni status epilepticus.

Uzrok status epilepticusa

Napadi su jedini uzrok status epilepticusa, a postoje dva glavna načina na koja napadi mogu da se dogode:

• Provocirani napadi: Oni se dešavaju zbog drugih stanja ili okolnosti, kao što su visoke temperature, apstinencijalna kriza od alkohola ili droga, nizak nivo šećera u krvi, moždani udari, tumori i encefalitis. Provocirani napadi čine oko 25 do 30 odsto svih napada. Kada povreda mozga provocira napad, to je akutni simptomatski napad i ima veći rizik da se pretvori u status epilepticus.
• Neprovocirani napadi: Ovi napadi nisu simptomi trenutnog medicinskog stanja ili okolnosti. Oni se javljaju kada mozak može lakše da proizvede spontane napade. Ovaj tip uključuje i napade koji se dese posle više od sedam dana nakon specifičnog uzroka – poput povrede glave ili moždanog udara.

Specifični uzroci napada

Napadi mogu da se dese iz mnogo različitih razloga, a određeni uzroci su takođe razlog zašto ljudi određenih uzrasta imaju veći rizik od status epilepticusa. Ti specifični uzroci su:

• Groznice – posebno veoma visoke. Febrilne konvulzije su glavni uzrok napada kod dece mlađe od 1 godine.
• Moždani udari, aneurizme i krvarenja u mozgu – bilo koje cirkulatorno stanje koje može da ošteti mozak ili da poremeti njegov rad može da izazove napad. Moždani udari i drugi srodni problemi, kao što su aneurizme i krvarenja u mozgu, najčešći su uzroci napada kod ljudi starijih od 60 godina.

Ostali uzroci napada su:

• Tumori mozga
• Cerebralna hipoksija – nedostatak kiseonika
• Težak potres mozga i traumatska povreda mozga
• Degenerativne bolesti mozga poput Alchajmerove bolesti ili frontotemporalne demencije
• Droga i alkohol
• Apstinencijalna kriza od droga ili alkohola
• Eklampsija – kada visok krvni pritisak može da izazove napade kod trudnica
• Problemi sa elektrolitima – posebno nizak natrijum (hiponatremija), kalcijum ili magnezijum.
• Osetljivost na bliceve ili treperenje svetlosti
• Genetski poremećaji
• Promene povezane sa hormonima – na primer, katamenijalna epilepsija može da utiče na osobe sa menstrualnim ciklusom, čineći da se napadi dešavaju češće u određenim tačkama ciklusa.
• Infekcije – posebno encefalitis ili meningitis, što su infekcije koje mogu da se dese zbog virusa, bakterija, parazita ili gljivica.
• Upala usled autoimunih stanja – kada imuni sistem napada mozak.
• Metabolički problemi – posebno visok šećer u krvi (hiperglikemija) ili nizak šećer u krvi (hipoglikemija)
• Probleme sa strukturom mozga – posebno one koje postoje od rođenja.
• Sepsa.
• Toksini i otrovi – kao što je trovanje ugljen-monoksidom ili trovanje teškim metalima.

Kako se dijagnostikuje status epilepticus

Status epilepticus se dijagnostikuje na osnovu simptoma napada i koliko dugo on traje, ili ako osoba ima više od jednog napada bez dovoljno vremena da se oporavi između njih.

Od testova se koristi elektroencefalogram (EEG) – zlatni standard za svaku dijagnozu napada, uključujući status epilepticus, koji ispituje električnu aktivnost mozga.

Ispitivanjem obrazaca u moždanoj aktivnosti, lekari mogu definitivno da dijagnostikuju napad. Ako on traje ili se javi više uzastopnih napada, lekar može da dijagnostikuje status epilepticus.

Kako bi se utvrdilo da li su napadi provocirani ili neprovocirani, rade se:

• Analize krvi – za proveru metaboličke i hemijske neravnoteže u krvi, problema sa imunim sistemom, toksinima, otrovima..
• Kompjuterizovana tomografija (CT) skener.
• Magnetna rezonanca (MRI).
• Lumbalna punkcija.

Kako se leči status epilepticus

Lečenje uključuje kombinaciju tehnika. među kojima su:

• Lekovi
• Intubacija
• Lečenje osnovnih uzroka ako ih ima
• Potporni tretmani.

Kako smanjiti rizik ili sprečiti status epilepticus

Ne postoji način da se napadi i status epilepticus potpuno spreče, ali postoje načini da se smanji rizik od dobijanja napada, a time se smanjuje verovatnoća da se javi napad i pretvori u status epilepticu:

• Posedovanje “spasilačkih” lekova – uzimanje lekova između napada može da zaustavi niz ponovljenih napada.
• Uravnotežena ishrana i održavanje zdrave telesne težine – mnoga stanja povezana sa cirkulatornim i srčanim zdravljem, posebno moždani udar, mogu da oštete delove mozga. Ovo je ključni uzrok napada kod ljudi starijih od 60 godina. Vođenje računa o ishrani takođe može da pomogne u izbegavanju napada usled problema sa elektrolitima, kao što su na primer, previše ili premalo natrijuma. Nekim ljudima može da bude potrebna ishrana sa malo ili bez ugljenih hidrata kako bi sprečili napadi.
• Lečenje infekcija – posebno je važno da se leče infekcije oka i uha. Infekcije mogu da se prošire na mozak i/ili da izazovu visoke temperature, a oba stanja mogu da dovedu do napada.
• Nošenje zaštitne opreme – povrede glave su glavni uzrok napada. S tim u vezi treba koristiti zaštitnu opremu, kao što su šlemovi, sigurnosni pojasevi, kad god je to potrebno.
• Izbegavanje zloupotrebe alkohola, lekova na recept i rekreativnih droga
• Lečenje zdravstvenih stanja – lečenjem hroničnih stanja mogu da se izbegnu napadi, koji se dešavaju zbog nivoa šećera u krvi kod dijabetesa tipa 1 i dijabetesa tipa 2.

(Cleveland Clinic)