уторак, 21.04.2026, 20:10 -> 21:45
Извор: Noticas Ciudadanas, RTS
Са гробнице злогласног заповедника усташког логора Јасеновац, злочинца Вјекослава Макса Лубурића на градском гробљу Каркахентеу код Валенсије, морају се уклонити усташки симболи, саопштиле су шпанске власти. У одлуци се захтева хитно уклањање усташког амблема и постављање панела који објашњавају геноцид у којем је учествовао ратни злочинац познат као “Mесар“.
У складу са важећим законима, Влада Шпаније озваничила је уписивање надгробног споменика усташког официра Вјекослава Макса Лубурића у Каталог симбола и елемената супротних демократском сећању.
Одлука, како истичу локални медији, директно утиче на споменик који се налази на општинском гробљу у Каркахентеу код Валенсије, где почивају посмртни остаци једног од најозлоглашенијих сарадника нацистичког режима на Балкану.
Резолуција, коју је издао шпански Државни секретаријат за демократско памћење, јесте недвосмислена – фашистички грб и сваки почасни натпис који доприноси глорификацији личности које су припадале том покрету морају бити одмах уклоњени.
Обавезујући извештај наглашава да присуство тог споменика у јавном простору представља “уздизање фашизма“ које је неспојиво са демократским вредностима и обавезом да се жртвама обезбеди репарација.
Псеудоним ужаса
Вјекослав Лубурић, познат под језивим псеудонимом “Mесар“, био је један од важнијих шрафова у усташком марионетском режиму Независне Државе Хрватске.
Лубурић је био на челу система концентрационих логора НДХ, а посебно за логор Јасеновац.
На том подручју, масовно насиље однело је животе, према неким проценама, стотине хиљада људи, укључујући Србе, Јевреје, Роме и комунистичке дисиденте.
Портал Нотисијас Сијудаданас указује на то да је Лубурићев споменик у Каркахентеу, подигнут 1976. године на истакнутом месту унутар гробља, деценијама служио као симбол некажњивости, одржавајући симболику која велича и починиоца и колаборационистички режим којем је служио.
Од ратног злочинца до становника Каркахентеа
Лубурићева прича у Шпанији одражава политику азила диктатуре Франсиска Франка, која је омогућила уточиште европским фашистима након пораза сила Осовине.
По завршетку Другог светског рата, Лубурић се настанио у градићу код Валенсије под лажним именом, где је успео да се интегрише и води “нормалан живот“ под заштитом структура Франковог режима.
Лубурић је у свом дому у Каркахентеу 1969. године, наводно убио агента југословенске тајне службе (УДБА). Међутим, његова сахрана и каснија изградња маузолеја 1976. године овековечили су наратив о части који актуелни Закон о демократском сећању настоји да исправи.
Реинтерпретација и санкције
Интервенција шпанских власти није ограничена само на уклањање фашистичких симбола. Резолуција налаже “реинтерпретацију“ простора који, између остлог, подразумев опис Лубурићевих злочина.
Панели који ће бити остављени морају пружити “ригорозан и истинит“ историјски контекст, укључујући експлицитне референце на злочине Лубурића, геноцид у Јасеновцу и његово скривање у Шпанији.
Како се наводи, централна влада је већ проследила ту наредбу надлежним регионалним и локалним властима да је спроведу.
Локални медији истичу да непоступање по наредби повлачи санкције.