уторак, 01.09.2026, 05:50 -> 07:36
Извор: Радио Београд
Када се пожар угаси, почиње процес обнове шума који захтева јасан, стручно утемељен и методолошки усаглашен приступ, каже председник Коморе инжењера шумарства Србије др Звонимир Баковић. Он је, у емисији Првог програма Радио Београда “Јутро је“, нагласио да се сузбијања пожара најпре мора приступити снимању стања на терену и прикупљању потребних информација.
Говорећи о примени моделног санационог плана, др Звонимир Баковић је објаснио да он служи као оквир за кретање струке, али да не представља универзалан шаблон примењив на сваку површину.
“Свака пожарена површина је спецификум за себе, почев од самог локалитета на коме се пожар десио, значи тог станишта, затим конкретног географског подручја, затим временских прилика, каква се шума тамо налази, инфраструктурне опремљености, и тако даље. Све што се ради, не ради се случајно, напамет, него постоји јасан, недвосмислен, стручно утемељен, усаглашен методолошки приступ, а један од помоћних алата је и моделни санациони план“, навео је Баковић.
Тај модел настао је 2014. године, а до сада је по њему израђено око 200 санационих планова — највише у државним шумама предузећа “Србијашуме“, око 130, док је у приватним шумама и код осталих корисника урађено око 50.
Утицај пожара на земљиште и специфичности терена
Пожар у знатној мери мења комплетан површински педолошки профил, како у физичком тако и у хемијском смислу, при чему интезивни пожари потпуно мењају површински слој који потом тешко прима и апсорбује воду. Постоје велике разлике између педолошких профила на различитим теренима.
“У Делиблатском песку имамо пешчару коју покушавју претворити у шуму и шумски екосистем и неке друге екосистеме још од 1810. Прва пошумљавања су тамо почела још 1818. године. И јако је важно постојање вегетације, како и травнате, тако и жбунасте, тако и шумске вегетације, да се не дозволи да тај песак постане слободан и да не дође до аеросолске ерозије“, објашњава председник Коморе инжењера шумарства.
Са друге стране, на Столовима је ситуација другачија јер је педолошки профил плитак, терени су изразито стрми, а матични супстрат је изашао на саму површину. Због тога је присуство вегетације кључно да би се спречило површинско отицање и одношење земљишта у Ибар.
Ризици, опоравак и избор врста
Период опоравка може трајати од једне године за зељасту вегетацију, па до више деценија за појаву шумске вегетације, док је за потпуну функционалност шумског екосистема потребно неколико деценија. Говорећи о избору врста и интервенцијама човека, Баковић – у емисији Првог програма Радио Београда “Јутро је“, верује да не би требало журити са исхитреним решењима.
“Мислим да је у овом моменту преурањено. Ја бих, ако ми дозволите, мало преформулисао то питање, у смислу која шума ће бити отпорна за конкретна станишта, уважавајући климатске промене које су извесне. Шта је оно што ћемо ми пошумити, што ће моћи да преживи те прве године и што ће моћи да се одржи за један дужи временски период, односно животни век“, истакао је он.
Додаје се да са нестанком вегетације значајно расте ризик од ерозија, клизишта и одрона, те да је након снимања стања неопходно континуирано пратити ситуацију на терену, уз нагласак да је свака природна обнова боља и дуготрајнија од вештачке интервенције.
На крају разговора упућена је захвалност свим ватрогасцима, пилотима, добровољним ватрогасним друштвима, МУП-у, Сектору за ванредне ситуације, шумарима и научним институтима који учествују у гашењу и санацији, уз податак да се током досадашњих интервенција на пожариштима нико није повредио.